|
|
post # 2 | 04.01.2013 , 1:08 PM
|
Upravo to. 
Ne volim kada me nešto guši i kada mi ne dozvoljava da budem ono što jesam. Tada se smatram zatvorenom i nikako slobodnom.
Moj otac često pokušava da priča o stvarima o kojima mnogo i ne zna. Kada krenem da mu nešto objasnim vraća se na staro ili okreće na šalu. Pokušava da ocjeni moj karakter,a tu mu jako loše ide. I govori u moje ime.
Osjećam se tada zatvorenom i jako neshvaćenom.
Slično je bila i sa bivšim momkom koji me gušio. Nije mi dozvoljavao da se izražava. Pretežno u krevetu.
To me gušilo toliko da sam imala svakakve snove i jedva čekala da završim tu vezu koja nikako nije imala budućnost.
Slobodna sam kada sam svoja i slobodna sam kada imam onaj svoj privatni kutak u koga niko neće zavirivati.
|
|
| | 
