|
|
|
post # 2 | 01.06.2013 , 2:18 AM
|
Nije mi drago nanositi drugome bol...tako da nisam sadista...takodje ne volim da mi bol bude nanosena tako da nisam ni mazohista...
Oboje su poremecaji...tako da ispada da covek mora da bude jedno ili drugo sto u stvari uopste nije tacno...
mozda da vidis s moderatorima i zamenis u "Sadista i mazohista" (sta mislite o tome)
"Kada bi neki ljudi skočili sa visine svog ega, na visinu svoje inteligencije, poginuli bi"
|
|
| |
|
|
post # 3 | 03.06.2013 , 7:49 PM
|
Ja sam zaljubljena u te dvije riječi. 
Svi smo mi blagi sadisti i mazohisti. Svi vidimo užitak u patnji,našoj ili tuđoj. Svi je prizivamo.. Poricali to ili ne,to je istina,vjerujte mi.
Ja za sebe mogu reći da sam i sadista i mazohista.
U životu, "normalnom" , sam oboje.
Ja prvenstveno volim sebe i volim da je meni dobro. Ne uživam u tuđoj patnji,ali ne žalim kada neko pati. Mazohista sam,jer volim "duševnu bol". Ponekada nam je život tako prazan,ako ne osjetimo bol.
Bol mene hrani kada ništa drugo nije tu. Poprilični sam egoista sa razlogom i ne bih voljela da me neko gazi. Tada postajem surovi sadista.
Kada je u pitanju seksualni život,tada sam veliki mazohista. Volim duševnu i tjelesnu bol i ona mi pruža osjećaj ispunjenost.
Isto tako mogu biti i sadista,ali ne mogu osjetiti onaj gušt koji se osjeti dok si potčinjen.
|
|
| |
