|
Enciklopedija borilackih vestina
| |
 12130
poruka na forumu
| |
 5
| |
REP OFF
|
|
|
post # 1 | 13.06.2011 , 11:18 PM
|
AIKIDO
Na nastanak I razvoj Aikidoa su uticali mnogi faktori , ali dva svakako najznacajnija su Daito ryu dju djucu I Omoto Kjo religija. Takodje Aikido se ne moze razdvojit i od zivota I dela njegovog tvorca , Moriheja Ujesibe.
Ujeshiba je rodjen 14. decembra 1883. Godine u gradu Tanabeu, prefakture Vakajama . Morihejev otac je bio covek blage naravi I cesto je bio izlozen maltretiranju od strane okruzenja, a ne retko I fizicki napadan , sto nije bilo neobicno za Japan tog doba. Prisustvujci ovakvim scenama od ranog detinjstva Morihej je krenuo da fanaticno trenira , tako da mu vec u ranoj mladosti nije bilo premca po snazi . Dovljno je reci da je na svojih 158 cm telesne visine (što je i za Japance oniži rast) uspeo da ugradi preko 80 kg mišića. Mora se napomenuti da je Ujesiba bio neznog zdravlja I cesto bio bolestan, cesto9 jako ozbiljno , ali ga to nije sprecilo da nastavi sa sopstveno usavrsavanje , sto pokazuje izuzetnu snagu volje I izuzetnu posvecenost cilju. 1901. u svojoj osamnaestoj godini dobio diplomu o uspešno završenoj školi đu-đice kod učitelja Tokusabura Tozave iz klana Kito. Dve godine kasnije, ovladao je školom mačevanja Jagju, pod učiteljem Masakacu Nakaijem. Sam Uešiba izjavljuje da su na formiranje osnovnih stavova, kretanja i rada ruku u kasnijim tehnikama veštine koju je on stvorio, presudno uticala saznanja koja je stekao upravo u ovoj specifičnoj školi japanskog mačevanja.
1911. prijavljuje se kao kolonista i odlazi na Hokaido .gde susreće majstora Sokaku Takedu majstora I naslednika skole Daito ryu , jedne od najstarijih u Japanu. Uješiba poziva učitelja Takedu u svoju kuću i uči od njega(od 1912. do 1916.).Kasnije je kucu sa imanjem na Hokaidu ostavio Takedi , a on se vratio u zavicaj jer mu je otac bio na samrti .
Morihej ce uciti od Takede sve do Takedine smrti . Koliko je zapravo Morihej naucio od Takede se nikada nece saznati. Zna se sda je Moriher od Takede dobio sertifikat za kompletiranje 4 od 6 nivoa tehnika Daito Ryu-a . Poslednja dva nivoa nikada nisu javno poducavana , I samo su dva coveka pored Takedinog sina dobila Menkjo Kaiden ,odnosno sertifikat koji potvrdjuje da je vestina savladana u potpunosti .
Događaj koji je iz korena izmenio Uešibin način života i njegov odnos prema fenomenu ratničkih veština bila je smrt njegovog oca . Cim je dobio vest da mu je otac na samrti , Morihej krece kuci , da bi video oca poslednji put , ali tamo niokada nije stigao. Na putu srece Onisaburo Deguci-a osnivaca Omoto Kyo religijske sekte , cije je ucenje I verovanje mesavina tradicionalne Japanske šinto religije, budizma I hriscanstva.
Added (13 Jun 2011, 11:13 PM)
---------------------------------------------
DJUDO
Djudo svoje korene vuce iz Jpanskih stilova golorukog borenja koji nose zajednicko ima Dju Djucu . Obicno se razvoj Dju Djucu stilova pripisuje klasi ratnika (Bushi) poznatijim pod imenom samuraji , mada su borilacke vestine u Japanu postojale mnogo pre nastanka klaze samuraja, a prvi pisani tragovi o takmicenju u rvanju se javljaju oko 230 godine nove ere .Takodje evidentan ogroman uticaj Kineskih borilackih vestina na japanske stilove borenja . Dju Ducu je tokom vremena bio poznat pod sledecim imenima: taijutsu, yawara, kempo, kugusoku, kumiuchi, koshinomawan.
Dju Djucu stilove karakterise jedna opsta odlika da se tehnke oslanjaju na principre redirekcije , izbegavanja i upijanja dolazece sile pre nego koriscenje ciste fizicke snage, I tehnike ovih vestina su razvijene u skladu sa ovim principima.
U svojoj klasicnoj formi dju djucu je bio sastavni deo treninga ratnicke klase , zajedno sa macevanjem, strelicarstvom , jahanjem, taktikom borenja i etikecijom
Tokom znacajnog perioda Japanske istorije (Kamakura, 1185-1336; Muromachi, 1336-1573 ,Tokugawa period, 1603-1868) vestine postaju mnogo sloznije i pocinju da poducavaju u razlicitim skolama(ryu) , specijalizujuci se za odredjenu vrstu tehnika i koristeci razlicite strategije . Neke skole su se specijalizovale za tehnike udarnja , druge za tehnike borenja na tlu , trece za tehnike bacanja itd. U skladu sa tehnikama su se razivjale i strategije borbe.
S obzirom da je srednjovekovni Japan bio u stalnom ratnom stanju , borilacke vestine su se testirale na bojnom polju , a tehnike su bile okrenute samo jednom cilju – prezivljavanju .
Preokret u tehnikama i nacinu praktikovanja DjuDujcu-a se desava za vreme Tokugava perioda koji donosi 300 godina bez rata . Zbog veoma strogih zakona borbe izmedju samuraja postaju sve redje . Sa druge strane borenje golim rukama postajed sve cesce. Pred kraj ovog perioda javlja se klasa gradjanstva , koja ima svoje zahteve u pogledu nacina vezbanja i upoterebe borilackih vestina, pa mnogi stilovi svoje tehnike prilagodjavaju upravo tome .
Tokugava peiod je znacajan i po tome sto se u tom periodu cisto vojne vestine menjaju i prilagodjavaju civilnim potrebama, a sama sustina vestina se iz cisto tehnicko-prakticnog , Budjucu, menja u Budo, tj, vestine dobijaju i spiritualnu komponentu , i nisu vise samo sistematizovan skup tehnika borenja , vec su duhovna disciplina , a za neke i nacin zivota .
Za vreme Meiji reforme , koja je pocela 1868 , transformacija iz Bujutsua u Budo je potpuna. Nekoliko ratnckih vestina menja ne samo svoje ime vec i sustinu. Kyudjucu postaje Kyudo , Iai-jucu postaje Iai do, Kendjucu postaje Kendo , Dju Djucu postaje Djudo.
Added (13 Jun 2011, 11:18 PM)
---------------------------------------------
BORILACKE VESTINE OD BRONZANOG DOBA DO DANAS
Borilacke vestine su stare koliko I ljudska vrsta . I mada ne postoje ne postoje materijalni dokazi koji bu ukazivali na koji nacin su se ljudi borili izmedju sebe u najranijem period istorije covecanstva , sasvim je sigurno da je sukoba bilo . Prve tragove borilackih vestina nalazimo na samom pocetku ljucke civilizacije, u Mesopotamiji i Egiptu oko 4000 godina pre nove ere . Na zidovima hramova I grobnica iz tog perioda nadjene su slike koje prikazuju borce kako stoje u stavovima koji veoma podsecaju na stavove u danasnjem karateu , irazmenjuju udarce rukama i nogama.Nestankom ovih carstava nestale su i vestine pa tako nemamo mnogo podataka o njima. Na tlu Evrope prve tragove borilackih vestina nalazimo u antickoj Grckoj Vestina se zvala Pankration i ne zna se kada ie tacno nastala.Po legendi ie i sam Odisej jebio majstor ovog sistema borenja Vestina se sastojala iz udaraca rukaina I nogama bacanja , poluga , gusena, Pankration je bio jedna od discipiina na antickim olimpijskim igrama, ali su ga rimljani po osvjanju Grcke zabranili pod izgovorom da je vestina previse surova.Da bi ovo mogio biti istina pokazuju pisani dokumenti iz tog doba iz kojih se vidi da je jedan borac usmrtio protivnika udarcem ukrucenim prstima pod pazuh. Postoji jedna interesantna teorija , za koju nema dokaza , po kojoj su borilacke vestine dalekog istoka nastale iz Pankrationa,koji je tamo stigao preko Indije , gde su ga doneli vojnici Aleksandra makedonskog u vreme njegovog pohoda na daleki istok Prve tragove borilackih vestina u Kini nalazimo najmanje 1000 godina pre uspostavljanja prve Kineske dinastije Xia,
(2000 - 1500godine pre nove ere),odnosno u doba legenda tri Kulturne horde odnosno legendarnih kineskih careva kojima je pripisan pronalazak kineske narodne medicine
2873 godina pne –car Fu Hsia . Njemu je pripisana institucionalizacija nacionalnog sistema medicine sirom Kineske drzave . 2750 godina-car Sun Lung .njemu je pripisana prva klsifikacija testiranje lekovitog bilja za medicinsku uptrebu, kao I klsifikacija tada poznatih metoda lecenja. Nadene su slike boraca iz tog perioda na zidovima grobnica tadasnjih vladara,a nadjene su takodje I slike boraca ugravirane na oklopima kornjaca I kostima iz jos ranijeg perioda .2675godina pne-car Huang Ti poznat I kao zuti car . Nacionalizovao medicinu u Kini tako sto je slao lekare da obilaze zemlju I brinu o zdravlju naroda . Po legendi Zuti car je pobedio rogato cudoviste poi menu Kai Lung u bitci kod Tuluka.U znak secanja na ovaj dogadjaj javlja se jedan ritualni oblik rvanja koji je postao zabava ratnika na dvoru sa jedne strane I ozbiljna borilacka vestina sa druge . Mada je verovatno da su neki oblici rvanja postojali I ranije ,u ovom periodu se javljaju prvi pisani tragovi o nekoj vestini borenja.
Rec je o kineskom narodnom narodnom rvanju Shuaj jiao , koje je prema prema Kineskim strucnjacima pra vestina iz koje su se razvile sve ostaie vestinedalekog istoka.iako se govori o rvanju utehnickom smisiu vestina je poredrvackih zahvata sadrzala i udarce rukama I nogama, bacanja ,gusenja,poluge ,itd,
godina pne –dinastijaXia.U ovom periodu iz narodnog rvanja se favorizacijom nekih tehnika polako nastaju razlicite borilacke vestine koje se mogu podeliti na vestine udaraca I vestine hvata.
1111-249 godina pne-dinastija Chou.U ovom peridu nastaje dosta literature koja svedoci o daljem razvoju borilackih vestina Takodje u ovom perodu su ziveli I radili Lao Ce I Konfucije , dva najveca Kineska filozofa koji su izvrsili ne samo veliki utcaj na razvoj borilackih vestina
Poruku je menjao/la rozalija123 - Ponedeljak, 13.06.2011, 11:20 PM
<3<3<3
:>>><<<:
|
|
| |
15404
poruka na forumu
| | |
2409
| |
REP OFF
|
|
|
post # 2 | 14.06.2011 , 1:27 AM
|
WOW!
Bravo Roki!
Inace sve gore navedene borilacke vestine imaju razlicite varijante,kao npr REALNI AIKIDI,koji je osmislio jedan nas covek cije sam ime nazalost zaboravio. 
Koji covek je covek,ako ne cini svet boljim?
|
|
| |
12130
poruka na forumu
| | |
5
| |
REP OFF
|
|
|
post # 3 | 14.06.2011 , 7:52 AM
|
KYUDO
Luk I strela kao oruzije za rat I lov poznato je svim narodima jos od praistorije . Javlja se u nrazlicitim oblicima I velicinima kod razlicitih naroda I izradjuje se od razlicitih materijala . Najkraci , ali po nekim misljenjima najubojitiji je bio Tursko –mongolski luk ( 60-70 cm duzine) .Za njega se slobodno moze reci da je bio prvi kompozitni luk, jer se izradjivao od razlicitih materijala koji su spajano lepljenjem po slojevima sto je ovom luku davalo izvanrednu snagu. To je takodje prvi luk sa dvostrukom krivinom , sto je poboljsalo performance luka u odnosu na tadasnje poznate za gotovo 100% . Na zalost tehnologija ovog izuzetnog oruzija je nepovratno izgubljena. Postoje podaci da je strela izbacena iz ovog luka mogla da dobaci 900 metara. . Najveci luk u istoriji se iradjivao u srednjovekovnoj Engleskoj . Bio je duzine od 1, 80 do 2,60 metara . Imao je ogromnu snagu I oklopi mu se nisu mogli odupreti. Zahtevao je veliku sn agu I vestinu strelca da bi se mogao koristiti.Koliku je snagu zahtevao mogu pokazati neka arheoloska istrazivanja koja su proucavajuci kosti strelaca iz srednjeg veka dosle do zakljucka da su kosti podlaktice strelaca za 1/3 deblje od kostiju prosecnioh ljudi toga doba. Kod drugih naroda javljaju se lukovi razlicitih velicina I od razlicitih materijala , u zavisnosti od namene I dostupnosti sirovina za njihovu izradu , istorijskog perioda , trenutnog stepena tehnologije , itd.
U Japanu koriscenje luka I strele ima dugu istoriju. Postoje podaci da su se luk I strela koristili za lov jos u Djomon periodu(700-250. g.p.n.e.) , ali i za rat u Jjoi periodu(400 g.p.n.e-300.gn.e.) , tako da se slobodno moze reci da Kyudo vuce korene iz praistorije . Luk I strela su bili osnovno oruzije Japanskih ratnika dok jos nije bila ustanovljena klasa samuraja , a I osnovno oruzije samuraja do 14 veka kada zbog promene nacina ratovanja mac polako pocinje da biva osnovno oruzije. Samuraji iz desetog veka su svoj ratnicki poziv nazivali “put luka I strele”Iako mac postaje glavno oruzije ali I obelezeje klase samuraja , oni ne zapostavljaju luk i strelu , vec vezbaju njihovu upotrebu kroz posebnu discipline pod nazivom Kyudjucu . Naravno postojalo je nekoliko razlicitih skola od kojih su neke osnopvane jos u desetom veku (Hoki –ryu, osnivac tsugu zenso).U sesnaestom veku dolaskom portugalaca u Jpan je stiglo vatreno oruzijekoje istiskuje iz upotrebe ne samo luk vec I ostalo hladno oruzije. Mac ostaje kao symbol vladajuce klase, dok luk I strela opstaju u nekim institucijama , narocito sudovima , gde imaju ceremonijalnu ulogu , I u manastirima gde se negovala kao sppiritualna umetnost.
Tu prakticna upotreba gotovo da nestaje , a spiritualna I ceremonijalna praksa se dovodi na najvisi moguci nivo. Tu je nastao Kyudo kakvog ga danas znamo. Savremeni Kyudo od svih borilackih vestina zahteva najmanje snage i bazira se na psiholosko –filozofskoj komponenti .Po formi i nacinu praktikovanja najblizi je je filozofiji Zen-a. Moze se cak reci dav praktikujuci kyudo covek praktikuje zen . Na savremeni kyudo najveci uticaj, pored zena na filozofsko-spirtualnom nivou , izvrsili su dva stila Kyudjucua na tehnickom nivou. To su Ogasawara –ryu kojki je ime dobio po svom osnivacu Ogasawara Nagahideu i Heki ryu. Oprema -hakama i kimono nesto se razlikuju od klasicnih . Luk je od bambusa i nije se menjao od dvanaestog veka . Strele su takodje od bambusa i prilagodjene su duzini luka i ruku korisnika . Vezba se na otvorenom ili u posebnoj delimicno pokrivenoj prostoriji ispred koje je otvoren prostor.Added (14 Jun 2011, 7:52 Am)
---------------------------------------------
Hapkido
Hapkido je vestina koja je nastala u Koreji , ali svoje korene vuce iz Japanskog Daito ryu stila djudjucua koji je posluzio kao osnova, I koji je nadogradjen tehnikama tradicionalnih Korejskih vestina djudoa I Shaolinskog kung fu-a . Inace rec Hapkido se pise istim Kineskim ideogramima kojima se pise Aikido , a I znacenje obe reci je gotvo isto .
Najznacajnija licnost u stvaranju Hapkido-a je grandmaster Choi Yong Sul . Postoji nekoliko prilicno kontradiktornih prica o poreklu Hapkidoa , ali je Choi Yong Sul doneo Daito ryu u Koreju , koji je kasnije postao osnova Hapkidoa.
Choi Yong Sul je rođen 1904.godine u korejskoj provinciji Chung Buk. Živeo je u selu YongDong. U to vreme je Japan okupirao Koreju. U svojoj osmoj godini Choi je upoznao japanskog trgovca Morimota , koji ga je odveo u Japan .Život u Japanu je bio tezak Choia , jer nije znao Japanski dovljno dobro , I bio je stranac , tako da je zrtva maltrtiranja od strane lokalnog Jpanskog stanovnistva . Kintaro Wadanabi je odlučio da pošalje Choia kod svog prijatelja Sokaku Takede (1859‐1943), jednog od najvecih majstora Daito Ryu-a I jednog od najvecih boraca Jpana toga doba..
Choi živeo u domaćinstvu Sokaku Takede preko 30 godina . Međutim, postoje različite tvrdnje koji je društveni status imao. U intervjuu Choi je sam rekao da ga je usvojio Sokaku Takeda. Po drugim izvorima bio je lični sluga Sokaku Takede. Čak neki tvrde da je samo pohađao seminare Sokaku Takede. Za vreme svog boravka u Japanu Choi je uzeo ime Tacudjucu Joshida. Po izjavama samog Choia on je jedina osoba koja je naučila svih 3808 Daito‐Ryu Aikijujutsu tehnika , sto je diskutabilno, jer su samo dve osobe dobila Menkjo Kaiden( sertifikat de je osoba savladala kompletan sistem tehnika I ucenja jednog stila borenja ,) od Sokaku Takede, a to su Takedin sin I naslednik Tokumine Takeda I Takuma Hisa, postoji jos jedna osoba koja je zavrsila kompletnu obuku kod Sokaku Takede, ali posto je Tajkeda umro iste godine kada je ta osoba zavrsila obuku Menkjo Kiden je podpisao Takedin sin , a ime te osobe je Kodo Horikava . S’ obzirom da Japanci vrlo brizljivo vode zapise o svim poslovima , I da postoje detaljni zapisi o tome ko je I koliko vremena proveo u vezbanju kod Takede sumnjiva je izvaja Choi-a jer bi svakako dobio nekakav sertifikat o kopletnom poznavanju vestine.
Posle Tkedine smrti Choi se vraca u Koreju I u u selu Taegu je zasnovao porodicu. Izdržavao je porodicu nekoliko godina tako što zarađivao novac od prodaje pirinčanih kolača. Posle nekoliko godina uštedeo je određenu sumu novca i kupio nekoliko prasića. Da bi ih prehranio bilo mu je potrebno žito, koje je zarađivao u korejskoj vinariji gde je proizvodio korejsko vino. 21. Februara 1948.godine doslo je do tuce gde je Choi bez problema savladao nekoliko napadaca. Suh, .Bok Sup, menadžer i sin vlasnika vinarije je gledao borbu iz svoje kancelarije. Duboko impresioniran onim sto je video on je ubrzo pozvao Choia I zamolio ga mu prenese svoje znanje. Choi je pristao i Suh Bok‐Sup je bio njegov prvi ucenik u Koreji.
U pocetku Choi je svoju vestinu nazivao Yawara, ali joj je naziv menjao više puta: Yu Sul, Yu Kwon Sul i Hapki Yu Kwon Sul.
Nekoliko godina kasnije VMChoi je postao telohranitelj i šef obezbeđenja oca Bok‐Supa, . 12 Februara 1951.godine Choi i Suh Bok‐Sup zajedno su otvorili skolu pod imenom Yu Kwan Sool Hap Ki Dojang. 1958. godine Choi i Bok‐Sup su odlučili da promene naziv borilačke veštine u Hap Ki Do. 1958.godine VM Choi je otvorio svoj Dojang.
<3<3<3
:>>><<<:
|
|
| |
|
|
post # 4 | 14.06.2011 , 1:23 PM
|
Карате
Карате или каратедо (јап. празна рука одн. пут празне руке) је борилачка вештина, пореклом из Јапана. У буквалном преводу, кара значи празна (гола) или кинеска (по начину изговора), те рука или шака, дакле празна рука, и мисли како се одбранити, односно борити "без оружја у рукама". Настанак каратеа везује се за старе борилачке вештине Окинаве острва, 19. века, где су се локалне традиције мешале са кинеским и јапанским утицајима. Почетком 20. века карате стиже у Јапан, а после Другог светског рата раширио се по свету.
Модерни назив каратедо (Karate-dō) треба да сврста карате у линију са другим будо стиловима (Budō); ипак се још увек углавном користи уобичајни израз карате.
Карате припада такозваним тврдим стиловима. Насупрот меким стиловима (аикидо, винг цун итд.) који гледају да користе снагу и енергију нападача, тврди стилови истичу телесну кондицију, пре свега брзину и снагу из брзине. Технички, карате користи ударце песницом, шаком, прстима, лактовима, коленом и ногама, разне блокаде, а понекад се уче и полуге, бацања, болни хватови, ударци у виталне тачке (у очи, грло, нос итд.), и технике руковањем оружја - кобудо. Модерни карате је често спортски оријентисан, тиме такмичења имају велики значај. Ово може да буде на штету реалних техника самоодбране, који су исто део каратеа.
Име
Каратедо (јапански = пут празне руке), раније се звало само карате, и тако се и дан данас најчешће користи. Додатак до додаје се ради истицања философије каратеа и његовог значаја као животног пута. До тридесетих година 20. века карате се на јапанском писао са 唐手, што значи кинеска рука. Ова су слова биле наводно у вези са Кином Танг-династије (618 до 907. године). Тиме је кинезко порекло ове борилачке вештине било у самом имену манифестирано. Онда се у Јапану из политичких разлога (национализам) почело за карате писати 空手, дакле празна рука. Нова слова су се исто као стара читале са кара-те и одговарале су истом, то јест да се бори углавном са празним, голим рукама без оружја.
Порекло
Легенде говоре, да је у 6. веку будистички монах Таиши Бодидарма из Канчи Пурама у јужној Индији дошао у кинески манастир Шаолин (јап. Шоринји) и ту не само основао Зен_будизам, него и монахе упутио у посебна телесна вежбања како би издржали дуга медитирања. Настао је такозвани шаолински кунгфу (правилно транскрибирано кванфа, јап. кемпо), из којег су се развили највећи број кинеских борилачких вештина. Пошто и карате зна за своје кинеско порекло, себе исто радо види за наследником ове традиције, чија је историјска истинитост сумњива.
Из Кине на Окинаву
Карате у данашњем облику настао је на пацифичким риукиу-острвама, ту посебно на главном острву Окинава. Окинава се налази око 600 километра јужно од јапанских централних острва у јужнокинеском мору и данас је најјужнија јапанска префектура. Још у 14. веку Окинава је, тада једна самостална краљевина, имала тесне трговачке контакте са Јапаном, Кином и Корејом. Урбански центри острва, Наха, Шури и Томари, били су значајна трговачка средишта и нудиле живи форум културне размене са кинеским копном. Тиме су на Окинаву доспели и први утисци кинеских борилачких вештина из кванфа/кемпо, где су се измешали са домаћом борилачком вештином из те/де и развили у тоде и окинава-те. Те буквално преведено значи рука, а у даљем смислу означава исто технику односно ручну технику. Првобитни назив за карате, окинава-те, може се, дакле, превести исто као ручна техника из Окинаве (мисли али наравно на разне технике свеукупно).
Економски значај риукиу-острва доводило је до сталних немира и устанка. Године 1416 краљ Шо Шин (исто Шо Хаши) успео је да уједини сва острва. Ради одржавања мира у побуњеном народу забранио је ношење сваког оружја. Да би контролисао све регионе, обавезао је сваког локалног кнеза на трајно присуство на свом двору у Шури - овај начин контроле касније су преузели јапански токугава-шогуни. Због забране оружја, борилачка вештина окинава-те постајала је све више омиљена и многи његови мајстори путовали су за Кину да би се тамо усавршавали у кванфау (кунгфу).
Године 1609 јапански Сацума (Сатсума)-клан заузео је риукиу-острва, и њихов намесник на Окинави, Шимацу, заоштрио је забрану оружја у таквој мери, да се својство сваког оружја, па и церемонијалних, строго кажњавало. Ова забрана оружја звала се катанагари, што би значило близу "лов на мачеве". Мачеви, каме, ножеви и све оштре алатке биле су систематски прикупљене. Ишло се чак до тога, да се једном селу признавао само један једини нож, са конопцем везан при сеоском бунару (или на другом централном месту) и строго чуван. Заоштрена забрана оружја требала је да спречи немире и наоружане отпоре против нових владара. Међутим, јапански самураји имали су право на такозвану "пробу мачева", по којом су оштрину свог мача могли да испробирају на лешевима, рањенима али и самовољно на сељацима, што се и десило. Тако је јапанска анексија довела до повећавања потребе самоодбране, јесу поред осталог на феудалној Окинави фалиле исто полицијска управа и правни поступак, које би појединца штитиле од самовоље других. Недостатак правних институција и повећана потреба самоодбране од самовоље нових владара покренули су, дакле, процес интензивирања и субтилизирања од те (=борилачки систем) у карате (=борилачка вештина).
Око двадесет година трајало је, докле су се велики мајстори окинава-теа ујединили у један опозициони савез и одредили, да се окинава-те у даље предаје тајно и једино изабраним људима.
Међувременом се у сељачком становништву развио такозвани кобудо, који је алатке и свакодневне ствари са својим специјалним техникама употребљавао као оружје. При томе су изгубљени спиритуални, ментални и здравствени аспекти, као што их је било у кванфау (кунгфу). Да би се уздигла ефицијентност борбене вештине нису се вежбале технике, које су у себи носиле непотребне ризике. Кобудо и његова из алатка и свакодневних ствари изведена оружја нису се могле из самих економских разлога забранити, јесу просто служиле за снабдевање сељака и окупатора. Али ипак је било веома тешко супроставити се с таквим оружјем једном усавршеном и добро наоружаном ратнику.
Због тога се развила у окинава-те и кобудо, које су се тад заједнички повезано училе, максима да се не буде погођен, истовременом искористи ретке могућности које би се нудиле, да се противник са једним ударцем усмрти. Тај за карате специфични принцип зове се икен хисацу (икен хисатсу). Природна селекција од што могуће ефицијентнијих борбених техника и икен-хисацу-принцип донеле су карате репутацију једног агресивног борилачког система, па и да је "најгрубнији од свих борилачких вештина".
Неколико јако високе технике ударцима ногама имају очигледно специфичну позадину. Кад би неки ратник на коњу јахао кроз село, једном напредном борцу окинава-теа било је могуће, да у правом тренутку потрчи преко једне дрвене рампе и ратника шутне с коња (јоко тоби гери). Вероватност да би овакав напад успео била је релативно мала, али ипак једна шанса у једној иначе више безнадежној борби.
Смртноносно дејство ове борилачке вештине изазвало је јапанске окупаторе да заоштре забрану и учење окинава-теа ставе под веома оштрим казнама. Међутим, оно се и даље у тајноме предавало. Тиме је знање о борилачким вештинама било ограничено на неколико мањих елитних школа и поједине породице, пошто је студирање борилачких вештина на кинеском копну било само једном малом броју богатим грађанима могуће.
Двадесети век
До краја 19. века карате се предавало увек у тајноме и од мајстора на ученика. За време меији-рестаурације Окинава је 1875 постала званично јапанска префектура. У том времену друштвене промене, када се становништво Окинаве почело прилагодити јапанским начинима живота а сам Јапан после вишевековне изолације отварати према свету, почело је и карате да се поново враћа у јавност.
Огава Шинтаро, комисар за васпитање у префектури Окинава, запазио је 1890 у току смотре за војне јединице у једне групе младића њихову нарочито добру кондицију. Младићи су изјавили, да су у јинјо кото шогако (јинјо кото основна школа) учили карате. На то је локална влада дала налог мајстору Јасуцуне Итосу да састави лекције, које су међу другим садржавале једноставне и основне кате (пинан и хајан), из којих је издвојио тактику и методику борбе и у први план ставио здравствени аспект као држање, покретљивост, савитљивост, дисање итд. 1902 онда је карате званично постао школски спорт на Окинави. Овај за карате важан догађај маркира време, где учење и вежбање каратеа није више служило само ради самоодбране, него се исто сматрало за једну врсту фискултуре.
После 1900 кренуо је из Окинаве један талас емиграције на Хаваје. Тиме је карате доспео у САД, које су анектирале Хаваје 1898. године.
Гичин Фунакоши, ученик мајстора Јасуцуне Итосу и Анко Асато, посебно се истекао у реформи каратеа. На основима шорин-риу (исто шури-те, по родном граду Шури) и шореј-риу (наха-те, по родном граду Наха) почео је да систематизира карате. Фунакоши је разумео карате поред његове фискултурне улоге исто као средство за развијање карактера.
Поред три наведених мајстора, и Канрио Хигаона био је утицајни реформер каратеа. Његов стил интегрисао је меке, избегавајућиве дефенсивне технике са трвдим, директним контернападима. Његови ученици Чојун Мијаги и Кенва Мабуни основали су на његовој бази сопствене стилове гоју-риу односно шито-риу, који се данас рачунају у четири главних карате-стилова.
Између 1906 до 1915 Гичин Фунакоши је са својим најбољим ученицима путовао кроз целу Окинаву демонстрирајући јавно карате-технике. У потоњим годинама ондашњи престонаследник и касније јапански цар Хирохито беше сведок таквих представа и позвао је Фунакошија, који је тада већ био председник једног окинавског савеза борилачких вештина, да на националном будо-конгресу у Токиу 1922. године презентује свој карате. Презентација је изазвала жестоки интерес, и Фунакоши је позван да своју уметност практично демонстрира у кодокану. Одушевљена публика, међу њима и оснивач џудоа Јигоро Кано, успела је да наговори Фунакошија да остане на кодокану и ту предаје. Две године касније, 1924, Фунакоши је основао свој први дођо.
За карате у Србији види чланак:
Карате у Србији.
Стилови
Постоје четири традиционална стила каратеа призната од Федерације Свих Јапанских Каратедо Организација:
Шотокан
Шито-риу
Гођу-риу
Вадо-риу
Стилови који не припадају овим школама не сматрају се аутоматски „нелегитимним“, већ само нису традиционални, али је већина под великим утицајем једног или више традиционалних стилова.
Водећи стилови у Србији и Републици српској су:
Шотокан
Фудокан
Ko si ti?
|
|
| |
12130
poruka na forumu
| | |
5
| |
REP OFF
|
|
|
post # 5 | 14.06.2011 , 4:09 PM
|
PODELA I KLASIFIKACIJA KINESKIH STILOVA BORENJA
Nemoguce je utvrditi tacan broj stilova borenja na tlu Kine , I svaki od tih stilova je originalan po tehnici , fiosofiji I pristupu borbi , nacinu treninga itd, I razlikuje se od ostalih , ali je ipak postoje neke opste karakteristike po kojima se moze napraviti gruba klasifikacija kineskih borilackih vestina .
Prva I osnovna podela stilove prepoznaje kao tvrde(spoljasnje ) I meke (unutrasnje) .Meki stilovi akcenat stavljaju na kultivisanje unutrasnje energije I njeno koriscenje u borilacke ,(I ne samo borilacke) svrhe I odlikuje ih mekoca pokreta , izbegavanje direktenog odgovora na dolazecu silu, posebne vezbe disanja I meditacije . Tvrdi stilovi sa druge strane se odlikuju razvijanjem cvrstine tela, fizicke snage I kondicije , i na silu odogvaraju vecom silom . Tvrdi stilovi su uglavnom pod velikim uticajem Budisticke filosofije, dok su meki stilovi direktan derivat Taoizma .Treba napomenuti da je tokom vremena doslo do mesanja stilova , ramene znanja , tehnika , principa I iskustava , pa je danas tgotovo nemoguce naci potpuno meki( sem Tai ci chuan-a) ili potpuno tvrdi stil, jer tvrdi stilovi ukljucuju I “unuitrasnji” trening, dok su meki stilovi u svojim borbenim aplikacijama I te kako tvrdi. Tipicni predstavnici mekih stilova su Tai Chi Chuan , Pa kua , I svi oni stilovi koji svoje poreklo vuku sa Vudang planine. Tipicni predstavnici tvrdih stilova su svi stilovi tigra , kao I neki stilovi majmuna .
Sledeca velika podela stilove deli na severne I juzne .Severni stilovi se odlikuju niskim stavovima, akrobatskim kretanjem, I jako viskokim skokovima, udarci rukama I blokovi su kruzni , borba se vodi na srednjoj I velikoj distance I koriste veliki asrtoiman razlicitog oruzija
Severni stilovi se smatrajau tradicionalnim , starim stilovima , I neki su stari preko 1000 godina.
Juzni stilovi se odlikuju visokim stavovima, brzim radom nogu , nema akrobatike , a nozne tehnike retko idu preko pojasa, rucne tehnike , kako blokovi tako I udarci su pravolinijski , dok su oruzija koja se koriste prilagodjena bliskoj distanci .
Postoji podela na budisticke I taoisticke stilove . Budisticki stilovi fizikcki jako zahtevni , osnovna svrha im nije borilacka , vec su sredstvo postizanja krajnjeg cilja budizma- prosvetljenja, I obicno imaju veliki broj formi , I koriste veliku lepezu egzoticnog oruzija kojim je jako tesko rukovati . Taoisticki stilovi su okrenuti efikasnosti borenja, nemaju veliki broj formi , I koristi se uglavnom jednostavno oruzije kojim se lako rukuje .
Takodje postoje stilovi koji su razvijeni iskljucivo za koriscenje oruzija , I nemaju komponentu borenja “golim rukama” , dok sa druge strane postoje stilovi koji akcenat stavljaju na borbu bez oruzija
Postoji jos jedna grupa stilova borenja koji se zasnivaju na oponasanju pokreta zivotinja
TAI CHI CHUAN
Postoji pet glavnih skola Tai Chi Chuan-a , koji nose ime po porodici koja ih uci ili ih je poducavala.
Ch’en stil
Yang stil
Sun stil
Wu ili Wu\Hao stil ili Wu Yi-hsiang
Wu stil ili Wu Ch’uan-yu i Wu Chien –Chuan
Yang stil je najpoularniji I sa najvise sledbednika dok je Wu\Hao stil sa najmanje praktikanata . Stilovi imaju gotovo isti terorijski pristup , razlike se mogu naci u drugacijim sistemima treninga.
Postoji grupa ucenja koja se naziva Wu Tang ( Wudang) stil Tai Chi Chuan .
Chn San Feng
Osnivanje ove vestine se pripisuje Chang San –feng-u . Taostickom monahu koji je ziveo u drugoj polovini dvanaestog veka . Kao mlad on je trenirao Tao Yin vezbe disanja , koje su bila uobicajena praksa toistickih monaha, takodje je izvesno vreme proveo u manastiru saolin gde je majstorirao Saolin stil borenja . Kombinujuci svoja znanja on je osmislio “meki” concept borenja koji je karakteristican za Tai Chi I srodne verstine. NJemu se takodje pripisuje 13 pokreta tai Chi-a koji se nalaze u svim formama tai chi chuan-a . Ne postoje materijalni dokazi konji bi potvrdili pricu o osnivacu ovog stila . Chan San Feng je vestinu preneo monasima manastira Wudang planine , koji danas tvrde da rade originalnu , neizmenjenu verziju Tai Chi-a . Podatke o osnivacima porodicnih stilova treba uzeti sa rezervom , jer se radi o legendarnim figurama cije je postojanje jako tesko dokazati. Cen stil je najstariji I iz njega su se razvili ostali porodicni stilovi Tai Chi-a .
SEVERNI STIL KUNG FU-a BOGOMOLJKE
Ovaj stil borenja je nastao za vreme drugog dela vladavine Ming dinastije , negde oko 1600. godine . Osnivacem se smatra borac po imenu Vang Lang . Predpostavlja se da je bio patriota Ming dinastije koji je iz rodnog Santunga otisao u Honan provinciju u Saolin manastir radi unapredjenja svojih borilackih sposobnosti . Tokom ovog boravaka , razocaran svojom vestinom borbe , jednog dana kako legenda kaze , tokom meditacije prisustvovao je borbi izmedju bogomoljke i mnogo krupnijeg cvrcka . Na njegovo iznenadjenje bogomoljka je lako izbegavala napade krupnijeg protivnika i na kraju pobedila . Vang je odneo insekta u manastir i bockao ga slamkom da bi proucavao njegove pokrete . Novosteceno znanje je kombinovao sa 17 drugih sistema pokreta, ubacio rad nogu kung fua majmuna , i dobio osnovni stil kung fu-a bogomoljke . Po drugoj veriziji Van Long je je bio monah iz manastira u Santungu , a ostatak price je identican prvoj verziji .
Vang Lang je imao tri ucenika i svaki je kasnije tvrdio da je bas on naslednik i saki je osnovao svoj stil . Kasnije su ucenici ucenika takodje osnivali svoje stilove tako postoji mnostvo stilova i pod- stilova kung fu-a bogomoljke. Neki od najpoznatijih stilova su :
- Stil Sedam Zvezda , siroko je rasiren u Sandong provinciji . Luo Gangju je preneo ovaj stil u Hong Kong , inace poznat kao najtezi i najtvrdji stil bogomoljke.
-Tai Ci , takodje znan kao Jang ili Tai bogomoljka . Stil rasiren po Sandong provinciji i provincijama koje se granice sa njom . Taicimeihua Tanglangkuan je najpoznatiji podstil ovog stila bogomoljke koji je osnovao Hao Lianju i njegovi sinovi . Stil je poznat po dugackom dvoseklem macu i potome sto ima mekse pokrete od stila sedam zvezda.
Udarci se izvode uz koriscenje unutrasnje energije , ubodi prstima su takodje omiljeni u ovom stilu , bolkovi su odbijajuci .
- Stil Osam Koraka . Ovaj stil je kreirao Feng Hunjai i preneo ga svom uceniku Vei Ksiaotang –u koji je vestinu preneo na Tajvan . Ovaj stil u svoj repertoar tehnika ukljucuje tehnike iz ostalih stilova . Koristi se izbegavanje uvek kada je to moguce , omiljena rucna tehnika je zabadajuca ruka .
-Stil Sest Harmonija .Najmeksi od svih stilova bogomoljke , izneo ga u javnost Ding Ziceng . Stil ima drugacije setove tehnika u formama od ostalih stilova . Kombinuje tri Jin i tri Jang principa da izbegne i skrene napad .
- Stl „Tajna Vrata „ . Nadmocan porodicni stil , koristi niske stavove i mnogo uptrebljava udarce laktovima . Kretanje je takvo da koristi varke i pretvaranja da bi se doslo na blisku distancu pogodnu za napad.
- Stil „ Prsten od Zada” . Koristi vrlo cudan sistem kretanja .
- Stil „ Otkrivajucih nogu“. Stil je karakteristican po tome sto ceka da se protivnik priblizi na daljinu pogodnu za napad , koristi specificne udarce nogama koji su brzi i veoma niski , retko idu iznad nivoa kolena .
-Stil „ Ruka Koja Vuce“ . Koriste se tehnike koje podsecaju na Aikido , udaci se cesto izvode rucnim zglobom , i ima dosta tehnika lomljenja.
-Stl „Duga Pesnica” .Redak stil koji je pod velikim utcajem kung fu stila istog imena .
-Stil Guangban , redak stil o kome nema mnogo podataka
- Stil „ Procvetali Dlan „ . Naglasena strategija udaraca takozvanog „Cvetnog Dlana” , koriste se serije od tri do pet direkt udaraca , pesnica je omiljenija od otvorenog dlana. Inace se ovaj stil smatra za nesto kao pocetni kurs , nema mnogo naprednih tehnika.
-„Prazan „ stil . Ovaj stil dosta podseca na stil juzne bogomoljke , vise oslanja na rucne tehnike od ostalih stilova .
Veliki broj stilova je nastao zbog vise faktora .Pre svega vrlo retko su se prktikanti ogranicavali na trniranje samo jedne borilacke vestine , tako dasu kombinovali znanja i tehnike onako kako su smatrali za shodno i to znanje penosili dalje , njihovi naslednici su radili istu stvar i formirali svoje stilove .
U svojoj najcistijoj formi stil bogomoljke se poducava u manastiru Saolin u provinciji Honan , i sadrzi sve one tehnike koje su se parcijalno rasirile po severu Kine i iz njih nastali ostali „porodicni „stilovi , koji su naravno siromasniji tehnikama od manastirskog stila koji ukljucuje i koriscenje ci energije . S obzirom da je originalni stil kreiran da tehnikom nadvlada ostale konvencionalne severne stilove , vestina se u podpunosti prenosila samo najnaprednijim ucenicima , koji su dokazali svoje moralne i fizicke kvalitete .
Postojanje tolikog broja porodicnih stilova uslovljeno je politickim prilikama polovine 17 . veka . Mancu dinastija dosla je na vlast 1644.godine zbacivsi predhodnu i kod naroda omiljenu Ming dinastiju . Mancu –i nisu poreklom Kinezi i bili su veoma omrazeni od strane naroda , ne samo zbog porekla vec i zbog politike ugnjetavanja tog istog naroda . Pod takvim uslovima je nastao i organizovao se pokret otpora koji je jedno od svojih sedista imao u manastiru u Honan provinciji . Mnoge patriote iz cele Kine dolazile su u manastir dabi se obucili u vestini borenja i vojnoj tehnici i taktici . Tamo su bili poducavani od strane kaludjera razlicitim stilovima borbe , medju kojima je i bogomoljkin stil . Koriscenje ci energije je bila strogo cuvana tajna , a i zahtevalo je mnogo vremena da bi se tom tehnikom ovladalo , tako da to nije ni poducavano . Ucenici su se kasnije rasirili Kinom i poducavali ono sto su znali , a vremenom su se stilovi menjali pod uticajem drugih stilova borenja .
Ono sto je karakteristicno za sve severne stilove bogomoljke je velika brzina izvodjenja tehnika , i simutane odbrane i kontranapadiAdded (14 Jun 2011, 4:09 PM)
---------------------------------------------
Urban jutsu
Osnivac vestine je Sensei Ratkovic Srdjan nosilac 7 dan stepen Jujutsu vestine . Osnova za ovaj izuzetni stil borenja je tradicionalni Japanski Jujutsu , nadogradjen tenikama Aikidoa, kineske Chin Na i Shuai Jiao i Izarelskog Kapap-a , a dobar broj tehnika su originalna resenja osnivaca vestine . Tehnike uvrstene u sistem su pazljivo selektovane na osnovu iskustva stecenog u realnim situacijama. Sensei Ratkovic Srdjan je covek sa ogromnim realnim borilackim iskustvom , bivsi je pripadnik snaga bezbednosti ,a takodje ima i neposredno ratno iskustvo sa prvih linija fronta . Sve ovo mu je pomglo da stvori izuzetan borilacki sistem ,koji uveliko prevazilazi okvire jednog Jujutsu stila .Urban jutsu nudi resenja za sve potencijane situacije koje se mogu se dogoditi bilo gde. Ogromna paznja se posvecuje odbrani od razlicitih vrsta oruzija , kao i obuci u koriscenju istog .
Stil - Urban Jutsu je verifikovan i priznat od mnogih Federacija od kojih su svakako najznacijnije i najcenjeniuje u svetskim okvirima sledce - American Budo Society, Europe GoshinJutsu Association - Nemačka,takodje je priznat i od Polis Federation of martial arts and Defensive sports – Poljska.
Sensei Ratkovic je zvanicni predstavnik sledecih organizacija za teritoriju republike Srbije - AJJIF, WOMA, WMMO, IBMA, WOSD, KOROHO, Wakazamurai, I.O.S.K.D.K.A, ICU, EFK, WBMF, World Man Seer Kung Pai Kung Fu , World Martial Arts Friendship Society, America Okinawa Seishinryoku Tai Chi System .Takodje je Urban Jutsu stil priznat od napred navedenih organizacija
<3<3<3
:>>><<<:
|
|
| |
|
|
|
|
post # 8 | 12.10.2011 , 8:55 AM
|
Kada si pisao o karateu,ipak je trebalo malo vise da se informises...
Dovoljno je da ti kazem da karate nije nastao u Japanu nego na Okinawi.
I ne postoje 4 stila,nego 3 : Shito Ryu, Goju Ryu i Uechi Ryu. Izlisno je i probati da se utvrdi koji je najoriginalniji ali ono sto je sasvim sigurna tvrdnja a to je da Uechi Ryu stil najcvrsci stil karatea,koji koristi tehnike i sanchin katu koju je koristio i Bodidarma (sanchin katu ima i Goju stil karatea,ali su je neznatno modifikovali). Za sanchin katu se pretpostavlja da je stara oko 3000 godina.
Jedini stil koji bi mogao malo da se priblizi cvrstini Uechi Ryu-a je stil Goju Ryu. A jedini stil koji ja postujem,a koji ne spada u tradicionalne je Kyokushinkai...
Sve sugestije su dobronamerne,bez zelje za raspravom. Ovaj post cak i ne zahteva apsolutno nikakav odgovor,samo sam hteo malo da pojasnim situaciju (iako znam da je u 5 recenica ne mogu bas puno pojasniti).
Ovo je UECHI RYU - moja vestina - http://www.youtube.com/watch?v=pant_xwqHMc&feature=feedrec_grec_index
~KARATE WA SENTE DE ARU~
|
|
| |
|
|
post # 9 | 12.10.2011 , 1:12 PM
|
|
|
| |
|
|
post # 10 | 17.10.2011 , 7:42 PM
|
wow odlicno.. 
Evo meni je rodjak prvak svjeta u svojoj kategoriji.. isao je u englesku na takmicenje i prvi je..
|
|
| |
|
|
|
|
|
|
