|
 484
poruka na forumu
| |
 17
| |
 258
|
|
|
post # 2 | 25.08.2011 , 12:11 PM
|
Evo kako se lako umrežavaju dva računara.
Za ovu priliku potrebno je da računari poseduju mrežnu kartu (LAN – Local Area Network) i da posedujemo ukršteni UTP kabl dovoljne dužine.
Nakon fizičkog povezivanja računara kablom sledi kratko podešavanje:
Idete u Start/Settings/Network Connections/Local Area Connection i desni klik. U otvorenom prozoru pod opciom General odaberite TCP/IP pa properties. Označite polje Use The Following IP address, pa upišite 192.168.0.1 i za drugi računar 192.168.0.2. U polje Network mask ukucajte 255.255.255.0. za oba računara. Da biste mogli da delite fajlove na mrežnim protokolima uključite deljenje (File and Printer sharing). Sada na disku napravite folder koji želite da delite, desnim klikom na properties/sharing/ Sharing and Security, uključite Share this folder. Ukoliko želite da drugi iz mreže mogu da menjaju sadržaj direktorijuma (da stavljaju i brišu datoteke) potvrdite polje Allow network users to shange my files. Za deljenje štampača morate imati instaliran drajver na oba računara, a u Settings/Printers and Faxes označite štampač koji želite da delite, pa desnim klikom na properties opcija Sharing i potvrdite polje Share this printer. Isto uradite i na drugom računaru. Restart oba računara i to je to.
Ukoliko želite da umrežite više računara
Ukoliko želite da umrežite više računara (peer-to-peer mreže, obično do 10 korisnika, gde su svi članovi mreže jednaki i nema administratora mreže (server), potreban vam je i svič.
Svi ra čunari se spoje mrežnim kablom na svič (nije bitno da li je ukršteni) i ponovi se postupak isti kao za dva računra. Za svaki računar koristite drugu IP adresu tako će za treći računar koristiti 192.168.0.3, za četvrti 192.168.0.4 i tako redom. IP adrese 192.168.0.0 i 192.168.0.255 se ne mogu koristiti, jer su rezervisane za nešto drugo. Ne morate se držati ovih vrednosti, čak mnogi preporučuju neke preglednije IP adrese kao na primer 10.10.10.01. Vaš izbor. Dakle start/control panel/network connections/local area connection/properties/ dupli klik na Internet protocol. Sada ste otvorili prozor gde ćete upisati IP adrese, čekirajte "use the following IP addresses", IP address:10.10.10.01, subnet mask:255.0.0.0,default gateway:10.10.10.50, preferred dns server:10.10.10.51, alternate dns server:10.10.10.52 OK i restartujte računar. Tako redom za svaki računar, ali vodite računa da IP adresa na drugom računaru mora biti drugačija, kao: 10.10.10.02, sledeći: 10.10.10.03 i tako redom. Sada pravac na: start/control panel/network connections/set up a home or a small office network/next/next/ čekirate drugu stavku (mada može i prvu, pogledajte čemu ona služi)
next/ ovde opet od vas zavisi šta vam treba /next / napišite ime kompjutera /next/ workgroup name:napišete kako će se zvati, na svim računarima mora da stoji isti workgroup>next>next>just finish the wizard/next/finish zatim restartujte računare.
Ukoliko pri tome imate potrebu da na svim računarima možete koristiti internet, tada je najprikladnije da koristite ruter. Ukoliko spajate laptop na mrežu tada su Wireless ruteri još bolje rešenje jer ne morate da razvlačite kablove po sobama.
Obzirom da je danas teško zamisliti korisnika internet usluga bez ADSL veze, u najkraćim crtama razmotrićemo upravo ovaj slučaj. Za ovu svrhu nabavićemo Wireless ADSL + Ruter uređaj koji su danas po ceni veoma pristupačni (oko 60 evra). Spajamo uređaj sa telefonskim kablom kako bi do njega došao ADSL signal. Sa uputstva koji dolazi uz uređaj konfigurišemo parametre koje svaki provajder daje na svom oficijalnom sajtu. Sada pravac My network places/Wireless Network Connection/propertis/ TCP/IP, ali ovoga puta definišemo i Default gateway (mrežni prolaz ka drugim mrežama, tj. ka internetu).
a razjasnimo neke pojmove na koje ćete ovde naići:
Mrežna karta je uređaj koji omogućava da se računar povezuje sa drugim mrežnim aparatima (drugim računarima, štampačima i slično)
Switch je uređjaj, čiji je zadatak da sakupi listu svih MAC adresa i osluškuje portove na kojima te kartice šalju upite (odnosno zahteve) koje se nalaze u tom (delu) mreže. Switch služi za segmentaciju mreže, ali je ne deli po trećem sloju, niti omogućava komunikaciju između različitih mreža.
Hub je jednostavno rečeno multiportni repeater. Koristi se kod twisted pair (UTP, STP, FTP, ScTP...) i optičkih ethernet veza. Hub je takođe neinteligentna mašina, i ethernet frame-ove koje primi na jednom portu prosto šalje na sve ostale portove. Svi uređaji vezani na hub dele jedan kolizioni domen.
Bridge je uređaj koji radi na višem nivou od prethodnih (OSI Layer 2). Bridge ethernet frame-ove primljene sa jedne strane šalje na drugu stranu ako "zna" da se odredišni uređaj nalazi na toj strani mreže. Više o tome kod Switcha. U novije vreme se koristi uglavnom kod povezivanja raznorodnih ethernet segmenata (recimo umrežavanje dva računara kroz električne instalacije)
TCP/IP (Transmision Control Protocol/Internet Protocol) - Protokol za kontrolu prenosa i Internet Protokol i pretstavljaju dva najčešća mrežna protokola koja se koriste na internetu, imaju zadatak da povezuju Operativne System-e i njihove mrežne uređjaje, tj da prenesu podatke (pakete) od jednog host-a (korisnika) do drugoga.
DNS jednom rečju je zadužen za prevođjenje IP adresa u imena i obratno.
Mac adresa je specifična oznaka jedne mrežne kartice na računaru.
UDP: sličan TCP protokolu ali je veoma nepouzdan. Jedina prednost za razliku od TCP-a, jeste u tome što se zaobilaze gore napomenute provere i dostiže veću brzinu prenosa podataka (odnosno paketa), za razliku od TCP-a.
Gateway: mrežni prolaz omogućuje komunikaciju između računara koji se nalaze u različitim mrežama.
NAT: kada neki računar iz lokalne mreže pošalje zahtev za konekciju na drugi računar koji je van lokalne mreže, on zapamti taj zahtev, uputi ciljnom računaru novi identičan zahtev, ali se on identifikuje kao pošiljalac, a kada dobije odgovor, on ga prosledi računaru iz lokalne mreže koji je u stvari zahtev uputio.
DNS je skraćeno od Domain Name System ili na srpskom, sistem imena oblasti. Rekli smo da svaki računar na Internetu mora imati IP adresu, međutim IP adrese su nizovi brojeva sa kojima ljudi teško barataju. Uloga DNS-a je da računarima dodeli imena koja je lako pamtiti, odnosmo da poveže ime sa IP adresom računara.
DHCP je skraćeno od Dynamic Host Configuration Protocol, tj. protokol za dinamičko podešavanje uređaja. Ako imate mrežu od tri računara, nije veliki problem da im ručno podesite IP adrese, mrežnu masku, mrežni prolaz, DNS i šta je već potrebno. Ali šta ako imate stotine računara? Ne samo da je veliki posao podesiti ih, nego, ako dođe do bilo kakve promene u konfiguraciji mreže, morate ih ponovo podešavati.
Router je uređaj koji, opet, radi na nivou više od prethodnih (OSI Layer 3, i viši). Router povezuje više različitih mreža (na različitim subnetima) i omogućava komunikaciju među njima, forwardovajući pakete sa jedne mreže na drugu na osnovu unapred zadatih pravila, koja se uglavnom svode na subnet iz koga dolazi paket, odredišne IP adrese i tipa protokola / porta servisa koji se koristi. Savremeni routeri rade i više od toga, dodajući stalno nove i napredne servise i mogućnosti.
Poruku je menjao/la Ichigo_Kurosaki - Cetvrtak, 25.08.2011, 12:39 PM
|
|
| |
