|
Ako procitas ovo jednom, citaces zauvek! Koliko je lepo...
| |
|
|
post # 101 | 10.11.2012 , 12:43 PM
|
Quote (DxD) Ali mi mladi, mozemo svasta... Mozemo ono sto Vi niste mogli, mozemo ono gde Vi niste krenuli... Mi smo ti koji mozemo, a ne Vi.
mala, ako si ovo sto si napisala zaista mislila, zaista vise nisi dijete.....
RESPECT
mada su mi rijeci poznate.... |
|
| |
|
|
post # 102 | 10.11.2012 , 12:43 PM
|
Quote (vladogrozni) mala, ako si ovo sto si napisala zaista mislila, zaista vise nisi dijete.....
U meni je revolt...  Ali samo maska srece i ludosti je pokrivaju.
Ko si ti?
|
|
| |
|
|
post # 103 | 10.11.2012 , 12:43 PM
|
ti si jedan veliki duh koji zivi u maloj bocici, u tebi je ogromna snaga koje jos nisi svjesna.......
imas moc ljude navesti na razmisljanje a to je moc koja pokrece svijet....
|
|
| |
|
|
post # 104 | 10.11.2012 , 12:43 PM
|
vladogrozni, u politicare....  Salim se... Vidi, retko ko me moze razumeti. Mrzim svet u kome covek koji ima 4. srednje, a svima popuje. Onda...
Slika govori sve... 
Onda... Juce sam se igrala sa jednom malenom. Da vidis kako je srecna malim stvarima. To sto je nosim u rukama i imitiramo avion, nju usrecuje. Taman posla da je meni stalo do novca. Naucila sam sta su prave vrednosti... Nije vazno sta imas u dzepu, nego u dusi.
Ko si ti?
|
|
| |
|
|
post # 105 | 10.11.2012 , 12:43 PM
|
Quote (DxD) Nije vazno sta imas u dzepu, nego u dusi. smile
nemam sto za dodati.... |
|
| |
|
|
post # 106 | 10.11.2012 , 12:43 PM
|
E pa evo... Posle dugog ganjanja, izlazi i prica pod brojem ko zna kojim.
Da ne sve gluposti citali, evo:
Ne volim da pisem happy end price, jer je to tako po meni... La fuj... Al aj...
Nema veze...
Osoba koja umire sama je zver. To nije covek, nego zivotinja. Jer jedino zivotinje umiru same, u patnji u bolesti. Ali ne, nisam ja zivotinja. Ne, necu da budem sam. Necu da umirem sam. Zelim da sam pored nekoga. Da osetim ljubav i poverenje. Da kada sam ranjen mogu da se lecim tudjom ljubavlju. Da se smejem sa nekom osobom. Da osetim dodir nezne i velike ljubavi. To zelim... Znam da nisam super osoba, znam da nisam niti neki tamo Kazanova, ja sam samo ja. Nista posebno... I zasto bi neko sa mnom zeleo da deli ljubavne cari i da mi budemo zajedno sami? Zasto bi neko sa mnom delio poslednji zadah tela? A i previse razmisljam...
Zasto jednostavno zaboravim na to? Zasto? Da nije to zbog toga sto osecam da mi fali ljubav? Ili sto osecam da mi fali druga ruka koja ce da me miluje? Ili... Ma sve... Jednostavno, srce boli me... Kako ja to da nemam nikoga? Zar sam kriv ja, ili Bog Gore nesto spletka. Ko zna... Samo znam da sam... I da bih sve dao da sam pored nekoga... Ali, bolje da se manem ovih misli, jer me samo unistavaju. Nista vise. Cudo, nekako provedoh ceo dan na ovo razmisljanje... I to razmisljajuci o ljubavi. Polako me tama guta... Krecem kuci. Tako je daleka, a tako je blizu. Idem kroz sneg i cujem kako mi vetar sapuce usima. Kao da priroda zna da mi neko treba. Polako vucem umorne noge kroz beo sneg, i grudi ispod kaputa oseti svaku pahulju koja padne na kaput, a vetar. Vetar, moj prijatelj i neprijatelj me udara i sapuce, ali taj sapat je tesko razumeti. Kao da vetar svira violinu koja ima cudnu melodiju. Ali i dalje me pahulje obasipaju, i od silnog snega, odeca mi postaje bela, ali to je odeca, a ne dusa. Dusa mi je siva, crna, puna nekog trnja. Prolazim centrom, tisina u ovoj noci. Retko koga ima, retko kome da nije hladno. Ali, tu su parovi, njima jeste fizicki hladno, ali srca im se greju jedno uz drugo. I da krenem da placem, suza se ne bi videla. Postala bi hladna, kao moje srce.
Sve u svemu, otkljucavam vrata od kuce... Veoma je cudno kad si sam. Kad samo na sebe mislis. Kad sam spavas, jedes, dises. Sve mi je to po malo cudno. Polako me tuga obuzima... Pustam muziku, lezem u krevet i gledam u zid. Toliko osecanja i misljenja prolazi kroz glavu, ali da bar mogu nesto promeniti, eh, to bi bilo veoma carobno.
Polako mi se oci sklapaju i osetim neku blazenost. Ali, ipak, to je veoma kratkog veka. Budi me alarm, i kao i obicno, sam idem na posao... Mozda posao bankara i nije mala stvar, ali sta ce meni sve to? Kad nemam ljubav. I tako, silni brojevi i papiri mi prolaze kroz ruke i odlaze. Sreca moja, pa ima par osoba koje su tu stalno. Medju njima je i jedna koleginica. Malo mladja, stvarno super izgleda, a i nekada kada pricamo, pogledi nam se uhvate u ruke i ostajemo bez reci. Mozda je ona ta? Mozda, a mozda i ne. I dalje se cuje lajanje ljudi koji su nezadovoljni platama. Ali neka ta toplina me obuhvata. Mozda i nije sve tako sivo. Onako sam srecan, uzimam aktovku i krecem kuci. Vidim srecne ljude ponovo kojima se rumene obrazi. Mozda je to od ljubavi ili hladnoce? Pre bih rekao da je hladnoca u pitanju. Ali nema veze, barem srce nije hladno. I tako, ponovo pustam muziku i ipak zid vidi moj smesak. Osecam se kao da smo zid i ja super prijatelji. Smesno je, ali imam takav osecaj. I tako sa smeskom na licu i srecnom muzikom, spavam. I opet taj alarm zvoni, i opet nekako, polako, jedva ustajem, ali ipak imam snage da ustanem, jer mislim na jednu osobu. Polako dolazim i na moju srecu, ona je opet u mojoj smeni. I tako na vratima se ruke dodiruju i osetim neke leptirice u stomaku. Nadam se da i ona to oseca. I da, kako da zaboravih, opet ostadosmo bez reci i zanemeli. Ipak, nisam jos siguran da li je to neko svidjanje, ali pre bih rekao, LJUDI, PA JA SAM ZALJUBLJEN! Da, zaljubljen i super se osecam. Samo da li to ona oseca? Mozda, a mozda i da. Ipak vidim sunce da sija. Da, i u mojoj dusi, a i u parku, gradu. Sunce se vraca, polako ali sigurno. Simbol ljubavi je budjenje proleca, pa bi mozda i to bilo i za mene. Mislim, bio bi red da vazi taj zakon. I sa jos vecim osmehom odlazim kuci. I ne, ne zelim pustati muziku. Zelim da ljubav u meni pusta muziku. I tako u ljubavnim notama trazim mir i polako spavanje pocinje. Ujutru, opet, idem na posao. Znam da me mozda neko ceka. Ali, cek, nesto ne stima. Mislim, nema snega, ali, nesto drugo fali. A joj, pa da, ona, ona fali. Nje nema. Sta joj je? Sto je nema? Zasto bas danas? Onako mlitav i obavijen oblakom tuge, sedam na stolicu. Ocigledno se vidi moja tuga pa me svi izbegavaju. Medjutim, prilazi mi jedna jako fina osoba, i videci moju tugu za njom, rece mi da je bolesna i da nije dosla. Ocigledno da je zna, ali cim je zna, zna i gde zivi. Sto znaci da, da, ipak neko zna gde je ona. Uzimam adresu i odoh u prodavnicu. Nisam ni gledao cene, uzimao sam ono sto mi srce hoce. Tu u toj kesi se nalazilo jedno crno vino, cokolada i da, jedno iznenadjenje za nju. Polako se penjem stepenicama i disem, pokusavam da se smirim, jer ipak ne zelim da ispadnem budala. Evo i njenog broja stana. Polako udahnuh, zazvonih i cuje se jedan prijatan i promukao glas. Da, to je ona, moje srce to zna. Iako joj nije bas najbolje, otvara mi i vidim, konacno, njen predivan osmeh. Iako je bleda, pozdravlja me. Zove me u njen stan, vraca se u krevet i nastavlja da gleda TV. Ocekivao sam da me malo bolje saceka. A ne da gleda u onaj glupi TV. Imam osecaj kao da je ne znam, kao da je jednostavno utonula u tamu. Sakrivam kesu i pravim se kao da tu nisam. Sta je sa njom? Razumem da je bolesna, ali da je tako odbojna? Ne, ona nije ona, to znam! I dok hodam praznom ulicom, milion misli se roje i roje, ne znam sta da radim, disem, ali ne vredi. Kako je ona sad postala tako cudna? I tako sa milion pitanja i bez ijednog odgovora i polako odlazim, sam. Osecam da se moj svet srusio. I opet tako razmisljam, celu noc i dan. Prolaze sati i dani, ali nje nema i sve vise postajem siguran da me ljubav napusta. I da, prolazi nedelja, mesec, godisnje doba i godina. Godina je prosla, ona mom srcu nije dosla. Nema je vec godinu dana. Da li da se borim i dalje za nju? Da, a mozda i ne. Nije mi se ni javila, nista, ama bas nista. Zar sam to zasluzio. Nista, nema veze, ionako znam da sam budala i kreten. I ponovo sneg i ponovo ljudi, sve se ponavlja. A da li ce biti tako isto kao i pre? Previse je ukraseno mastom da bi bilo istina. Ipak, ako bude, bilo bi lepo da bude. Ne, nema nikoga. Ali, svaki dan tokom godine, vidim jednu slepu, predivnu zenu, koja je setala sa svojim psom. I tako, slucajem neke cudne prirode, njen pas je osetio moj miris i prisao mi. I ona, takodje, je prisla. Njen pas me obara i padam u hladan sneg. Ona se izvinjava sto me pas obara i daje mi ruku. Ustajem i cistim se od snega. Pozivam nju da dodje na caj. Ona rado prihvata poziv. I eto, tako ja zavrsih u kuhinji. Iako nisam nesto spretan, zgotovio sam nesto. I da, ono iznenadjenje od pre godinu dana, bilo je srce. Plisano srce. I tako pricajuci o svemu, dodjoh do zakljucka da bi bio red da joj dam srce. Iako ne vidi, prepoznaje rukama srce... I jako me zagrli. O da... Ljubav je to, malo cudna i teska za razumevanje. I eto. Zivim sa njom deset godina i jedan dan. Imamo 3 lepa mala andjela. I eto, doziveo sam da umirem sa mojim malim coporom.
The End...
E eto... Ipak je moralo da bude nesto tuzno....
Ko si ti?
|
|
| |
|
|
post # 107 | 10.11.2012 , 12:44 PM
|
"Cuvam te, ne dam te nikom,
ja samo s tobom zelim sve.
Cuvam te, ne dam te nikom,
ni da mi sve u zivotu stane.
Cuvaj me, ne daj me nikom,
ja tebe necu nikada,
Cuvaj me, ne daj me nikom,
sve sto sam ja sve ti pripada.
Da ti se svet srusi ceo,
mog sveta deo, dacu, SAMO OSTANI TU,
i kad ne znas gde ces,
ni kako do srece, ja znacu, SAMO OSTANI TU." ❤ ❤ ❤
|
|
| |
|
|
post # 108 | 10.11.2012 , 12:44 PM
|
Pa tako se zna ko je pisao..
Ipak nije stalno med i mleko.
Ko si ti?
|
|
| |
 217
poruka na forumu
| |
 6
| |
 57
|
|
|
post # 109 | 10.11.2012 , 12:44 PM
|
DxD - Kida 
ToSke ;)
|
|
| |
|
|
post # 110 | 27.11.2012 , 4:07 AM
|
Procitao sam ovo jednom vec,ne secam se gde...Jako je lepo 
|
|
| |
|
|
post # 111 | 27.11.2012 , 1:00 PM
|
Odakle je citat?
Nije nase ono sto nam je sudjeno.Nego ono za sta se izborimo....
|
|
| |
|
I <3 Paris!
|
|
post # 113 | 27.11.2012 , 1:41 PM
|
Mocno je 
Prokleto zao mi, sto talenat za ljubav Bog mi ne podari!
|
|
| |
♡ Visca el Barça ♡
|
|
post # 114 | 22.12.2012 , 2:45 PM
|
Svi se prave fini, svi igraju prljavo. °°°
|
|
| |
|
