|
Kad vas pokradu osobe sa kojima ste bliski
| |
Sijam i u mraku :)
|
|
post # 1 | 30.09.2013 , 2:12 AM
|
Da li vam se dešavalo da neke stvari ne možete da nadjete u kući, iako okrenete kuću naopačke? Prosto ih nema kao da su u zemlju propale.
Otvaram ovu temu čisto da malo prodiskutujemo, da vidim jel se još nekome dešavalo to i kako ste reagovali.
Evo o čemu se radi.
Imam drugaricu iz srednje škole (recimo najbolju, ali nije, pošto ja nemam najbolje prijatelje, sam sebi sam najbolji prijatelj). U srednjoj smo bile nerazdvojne, spavale smo jedna kod druge danima, non stop bile zajedno, nerazvodvojne bukvalno. Posle srednje ja sam upisala fax, ona je pala 4 gpdinu, tako da su nam interesovanja postala različita, a i zbog obavaza nismo mogle da se vidjamo stalno. Pre par meseci kad je bila kod mene, nestalo mi je par stvari šminke (prežalila bih ja to, da mi to nije alat s kojim radim) Naravno to mi je bilo u kupatilu, ostalo mi na polici kako sam se šminkala. Sutradan kad sam htela da se našminkam, nigde nije bilo ih. Pitam mamu da li je videla, ona kaže ne, verovatno si negde stavila. I ja sam bila u priči, ma moguće da je zapalo iza police i slično... Kad sam pomerala police kasnije, nisam našla, naravno ni dan danas ih nema, i već sam se oprostila da neću ih ni naći. Pre možda jedno dva meseca, napala mama mene gde joj turpija za nokte, da mora da sam je ja dirala i ko zna gde sam ostavila i tu se posvadjamo. Naravno ni ne pomišljam da je neko mogao da uzme.
Da bi pre dva dana mi došla ta drugarica, i ja nosila neku majicu i viče ona baš ti je lepa, ja joj kažem kako sam je dobila na poklon od snajke, i da mi je kupila još jednu, i pokazujem joj (bila je na polici pored kreveta, sa opranim stvarima koje su trebale da se opeglaju), ona sva oduševljena viče baš je lepa. I ja je vratim gde sam je i uzela. U medjuvremenu ja sam išla do prodavnice i kad sam se vratila spustim novčanik na stočić u dnevnoj sobi i odem u kuhinju da nam spremim da jedemo. Naravno tu smo joj pričali nešto, u priči je kako planira sledeće godine da se uda, kako hoće da joj ja budem kuma i bla bla, nebitne priče na kraju...
Kad je ona otišla ja ajde da opeglam veš, i peglam stvari, vidim nema mi majice, ja pogledam da nisam je stavila u orman, u kupatilo, sve pretražim nigde nema. Reko možda mi mama negde sklonila. Krenem da ubacim u novčanik neke pare što mi mama dala, vidim deo gde mi stoje vizit kartice otvoren (koji nikad ne otvaram, sem kad mi trebaju vizit kartice) i kad imam šta da vidim nema mi para. U tom trenutku kad u nesvest nisam pala. Ajde reko da sam majicu negde sklonila pa da razumem, al pare  I tad počnem da vrtim film i zaključim da nema ko drugi nego ona. Samo ona je bila kod mene taj dan.
Ja se napravim luda i pozovem je i pitam da li si možda obratila pažnju gde sam stavila majicu kad sam ti je pokazala, hoću ujutru na posao da je obučem, ne mogu da je nadjem. Ona prvo ćuti i kaže mi pa tamo odakle si je i uzela, tu si je vratila. I posle par minuta šalje mi poruku da li sam našla majicu, ja kažem ne, ona mi šalje poruku - Jel ti to nešto na mene sumnjaš, ne misliš da bi ti ja ukrala? Naravno sama je se odala, ja da nisam nešto ukrala ne bih nikome takvu poruku poslala...
Naravno samo sam je iskulirala, da mi je bila bliže raspalila bi joj šamarčinu, malo je reći da u životu ne želim da je vidim.
Nije meni ni do šminke, ni turpije, i pare sam prežalila, majicu ne mogu jer je to bio poklon. Ali ne mogu da razumem i da shvatim, pa ja tu majicu ne bi oblačila, šta će joj onda?
Dešavalo mi se koliko puta da odem i zaboravim da zaključam kuću i noću isto tako, pa sve bude kako sam ostavila, živim u prizemlju leti spavamo sa širom otvorenim prozorima, i onda dodjem u priču da osoba koja viče da mi je drugarica, spavala hiljadu puta kod mene i jela, i dok sam ja u kući mi krade stvari.
Ja se malo raspisala, ali prosto morala sam negde da kažem sve ovo inače bih pukla, i baš me zanima ako je neko bio u sličnoj situaciji kako je postupio?
''Na internetu možeš biti bilo ko. Žalosno je što većina biraju da budu idioti.''
''Kad naidjem na neku prepreku u životu, preskočim je. Pa se vratim i preskočim je još jednom. U inat.''
|
|
| |
|
 390
poruka na forumu
| |
 20
| |
 673
|
|
|
post # 3 | 30.09.2013 , 10:17 AM
|
meni skoro digli lap top iz stana, tako da ga nema vise 
|
|
| |
|
|
post # 4 | 30.09.2013 , 12:01 PM
|
hahaha sad sam se bas nasmejao hehe
Trebala si drugacije temu nazvati haha jer ja dosta puta zagubim stvari 
Verovali ili ne , metla je stvar koja se najcesce zagubi
Ostavim auto otvoren i nestane mi akumulator hehe
Pitaj bez pitanja da li smes nesto da me pitas :)
|
|
| |
Sijam i u mraku :)
|
|
post # 5 | 30.09.2013 , 2:13 PM
|
Quote (Ammir) Pozovi je opet mozda ti je i vrati. Quote (Infinity) hahaha sad sam se bas nasmejao hehe
Trebala si drugacije temu nazvati haha jer ja dosta puta zagubim stvari
Verovali ili ne , metla je stvar koja se najcesce zagubi
Što se mene tiče u životu neka mi se ne obraća, u kuću mi više neće ući, a kad me vidi na ulici neka predje na drugu stranu.
Ja se smejem od muke...
A nisam znala kako da je nazovem, možda... Kad vas pokradu ljudi koji su vam prijatelji?
Važno je kad pročitate post da znate o čemu se radi.
Ili ako je neko imao neka loša iskustva sa kradjom, tj da je bio žrtva kradje na bilo koji način. Ne treba da mi pričate o stvarima koje sami zagubite Inače danas sam shvatila da je uzela i neke preparate koje mama koristi za posao (mama mi je frizer).
Što bi moja mama rekla to nije lopov to je lopuža, da za tako kratko vreme pokrade toliko stvari. Ne znam samo šta joj je bilo u glavi pa je mislila da nećemo provaliti.
''Na internetu možeš biti bilo ko. Žalosno je što većina biraju da budu idioti.''
''Kad naidjem na neku prepreku u životu, preskočim je. Pa se vratim i preskočim je još jednom. U inat.''
|
|
| |
|
|
post # 6 | 30.09.2013 , 2:25 PM
|
Dešavalo mi se da sam izgubila nešto u kući i da to više nikada nisam našla. Baš sam nedavno izgubila malenu četkicu za epilator. Nije mi se dalo ni tražiti je..
Nego,desilo mi se da su mi ukrali telefon.
Imala sam praksu. Prva smjena od pola 8 do nekih 12 sati. Uradila sam šta sam trebala i uzela telefon da slušam muziku. Profesor me pozvao da idem na doručak oko 10 sati. Ostavila sam telefon i slušalice u torbi i otišla u drugu prostoriju da jedem.
Jela sam i kada sam se vratila telefona nigdje nije bilo. Slušalice su i dalje bile u torbi. Pregledala sam tuđe torbe i pitala drugi razred,koji je tu bio,da li su slučajno uzeli telefon. Rekli su da nisu. Niko od njih nije nigdje išao. Kada sam nazvala,telefon je bio ugašen.
U međuvremenu,dok smo mi doručkovali,jedan prijatelj je tražio da izađe i da jede nešto drugo,jer on inače ne jede što mi jedemo. Otišao je. Saznala sam da je išao prvo u jedan kafić,a nakon toga u drugi. Sumnjam da je uopšte jeo. Nazvala sam ga i pitala da slučajno nije uzeo moj telefon. Zbunjenim glasom sa nekim lažnim samopozdanjem je rekao da nije. Ostalo je na tome.
Došao je poslije odmora i kada sam mu rekla da mi je nestao telefon,pravio se kako me ne čuje. Nije uradio svoj dio zadatka u toku nastave i dok je to radio bio je jako ljut zašto baš on to mora. Ponovila sam da mi nema telefona,ali se pravio da me ne čuje.
Sjedimo zajedno u klupi i dosta toga mu pomažem,jer baš nije učenik koji se trudi i može da zna kao ja.
Sledeći dan,srijeda,sjela sam sa drugaricom. Inače,kada odem,uvijek se šali zašto sam pobjegla od njega. Taj dan mi nije rekao ni ćao. U četvrtak,htio je da sjedi sa prijateljem i molio je prijateljicu iz razreda da sjedne sa mnom. Pustila sam ga. Izbjegavao nas je poslije toga.
Dan poslije,kada se o tome pričalo,nije došao u školu. U ponedeljak mene nije bilo u školi.
Situacija se smirila i ja sam prežalila telefon.
Nazvala sam policiju dan kada je telefon nestao. Moja majka je provjerila sve učenike koji su taj dan bili na praksi. Poslije nekog vremena,za vrijeme velikog odmora dolazi i "napada" me zašto mu je policija došla na vrata.. Govorio mi je kako ja to mogu uraditi njemu,a s njim sjedim.. Kako mogu to reći za njega koji ima sve i njemu moj telefon ne treba.
Rekla sam mu da nema šta da mi priča,jer je nestao moj,a nje njegov telefon. I da ga je uzeo,njemu na dušu.
Jedna stvar mi je zapala za oko.
Ostavio mi je slušalice,ko god da ga je uzeo,a taj momak vrlo dobro zna da sam uvijek u nekoj frci za slušalice i da ih uvijek gubim.
Telefon je bio vrijedan. Dobila sam ga na poklon. Da sam ga sama platila,pa hajde.. Ali to je poklon za moj trud i rad i dobila sam ga od roditelja,kojima pare nisu pale samo tako s neba.
Povrijedilo me što mi laže u oči i pravi me budalom,ali nisam htjela da idem s njim i da se svađam,jer je moja riječ protiv njegove.
I to nije prvi slučaj,da je nekome ukraden telefon iz razreda. I taj momak je i sam imao nekih problema sa policijom oko telefona. Btw,radi sa telefonima.
Reagovaram sam tako da sam pustila. Nije me zanimalo,ali znam i sama da će mu se,ako je to uradio,kad-tad vratiti. 
|
|
| |
|
|
post # 7 | 30.09.2013 , 8:22 PM
|
Kaze se "Prijatelje drzi blizu,a neprijatelje jos blize",jer su prijatelji ti koji ce da te razocaraju a ne neprijatelji.
Uzgred desavalo mi se da zagubim nesto,tj da mi to drug uzme,ali nikad nista krupno.Vecinom mu to ostane u dzepu i nakraju zaboravi za to pa se neseti da mi vrati
|
|
| |
792
poruka na forumu
| | |
53
| |
326
|
|
|
post # 8 | 02.10.2013 , 7:30 PM
|
Ma mene kradu svaki dan
Oni meni uzmu 50 din,ja njima sledeci dan 150
|
|
| |
|
