Guča



Koliko god se neko trudio da Guču predstavi kao kulturnu manifestaciju, ona se, uglavnom, svodi na besvesno nekulturno orgijanje sa kulturom uz kuvani kupus, roštilj, rakiju, pivo, vino, znoj, krv i povraćku. Česte su eskalacije nasilja, kako između pojedinih nesrećnih delova tela pojedinaca zbog prevelike količine svega i svačega, tako i između istih tih pojedinaca, a uglavnom iz sličnih razloga. Otuda te velike količina znoja, krvi, povraćke i još ponečega. Posle svega rečenog, svakako je suvišno trošiti reči o suštini sabora i saborstva i njihovom mestu u tradiciji i hijerarhiji vrednosti srpskog naroda. Tačnije, neprimereno je i nepotrebno, iz očiglednih razloga, posmatrati okupljanje u Guči o kome je reč kao ovaploćenje ovih vrednosti, običaja i normi.....

Exit



Organizatori EXIT-a iz godine u godinu prodaju previše ulaznica, pa posetiocima retko kada može da bude prijatno i zbog gužve ne mogu potpuno da se prepuste onome što bi trebalo da bude suština i svrha svakog muzičkog festivala - uživanju u muzici. Stalno se naglašava kako ima čak 25 „festivalskih bina“. To se ističe kao jedna od specifičnosti i prednosti našeg i samo našeg festivala (setimo se kampanje „Ne dam EXIT“ koja je pokrenuta kada su iz nekog (ne)objašnjivog razloga uhapšeni pojedini članovi EXIT tima i kada je održavanje festivala dovedeno u pitanje). Impozantna brojka, nema šta! Međutim, bitna posledica toga je da, osim ukoliko se nalazite na dve najveće bine, kada naiđe tiša deonica u toku svirke ili brejk u toku DJ seta, obavezno čujete muziku sa obližnjeg stejdža, što, složićete se, i nije neki užitak....