Added (19 Sep 2012, 9:10 PM)
---------------------------------------------
E ovako dragi moji... Pitam se, da li je moguće? Niko nije kreativan? Zar su samo ovde tekstovi koji pripadaju meni ili...?
Evo, želela sam da podelim tri pesme...

Seme zla

Posadila sam, čekala novi dan,
dan, kada će seme procvetati,
kada će crna ruža iz zemlje postati san.
San, u kome je smrt raj,
a rođenje, samo jedan kraj.
Crna ruža, puna trnja,
pala je na moj kovčeg
i to je bila slutnja
na ono što me čeka posle.
Završila sam dva metra ispod
zemlje, čekao me je nebeski svod,
smrtnu uspavanku pevao je anđeo.
Otišla sam, napustila čemer,
sada tek vidim ljudski teret.
Ona ruža ispod zemlje, pušta korove,
širi seme zla, ne želi da stane.
Na Zemlji, gde zlo vlada
odavno je nestala pravda,
crna ruža i dalje cveta,
krvave su ruke malog deteta.

Skok života

Vidim vas, ličite na mrave
znam, jedino vas tugom hrane.
Jurite, žurite, saplićete se
zar ne shvatate!? Nestaćete!
I ti, i ja... Svi mi!
Jad je jedina osoba koja bi vas udomi.
Skočiti, to je veoma jednostavno
ali da ubijem Božiji dar?
Ne, nisam toliko jaka, stvarno,
ova životna odluka nije laka.
Skočiti ili ne?
Pobeći ili suočiti se?
Mesec je tu, ali nema ga
sakriven je iza tmurnih oblaka.
Kiša već uveliko pada
dosta sam shvatila do sada.
Nema povratka, ne
moram pobeći od istine.
Ali život... On je dragocen!
Šta sada, kada dvoličnost vlada?
Moram se odupreti slabosti
pričaće o meni, grob će me slaviti
vidimo se uskoro u čitulji.

Srce od papira

Kao ptica feniks, ja se uzdižem iz pepela,
sada sam shvatila ko sam,
koliko zapravo vredim ja.
Slušala sam toliko toga, videla
shvatila sam, život je zmija lažljiva.
Onu suzu, sakrivenu iza trave,
ne, ne brini, nije pala za džabe.
Svaka tuđa pakosna i zla reč
bila je kao grandiozni gubitnički meč.
Moja reka Stiks, moj spas,
došao je u pravi čas.
Srce od papira, lako gori,
ali to srce, zna da se izbori.
Kao duga posle kiše,
ovde tuge nema više.
Otkucaji pišu nove stranice
ostale su prazne mračne, tužne stanice.

DakleN, šta mislite?