Meni je najteži osećaj melanholije. Kada si tužan, isplačeš se i prođe. Kada si povređen, na svoj način preboliš. Kada si nemoćan, daš svoj maximum i znaš da si sve učinio ali da ti jednostavno nije suđeno. A kada si melanholičan, nemaš nikakvu reakciju na bilo koji vid zadovoljstva, zbog svega što se desilo pre, pa te je uvelo u takvo stanje.
Iskusila sam svo troje,i nije nimalo jednostavno,nit ugodno.Pomisljala sam na najgore stvari i radila sam ruzne stvari sevi i to su mi bili najtezi trnutci do sada.U svemu tome najteze je kad si sam.Sada samo pokusavam da sam uvijek nasmijana jer nista nije vrijedno da me tako slomi da se osjecam najgore jer ne zasluzujem,i tako bi trebali razmisljati svi.
