|
Veza/brak s osobom sa invaliditetom.
| |
|
|
post # 21 | 06.03.2013 , 3:18 PM
|
@Mallena
Pa ne znam da li je za divljenje ili ne. Mislim da je to previse grandiozan izraz, diviti se. U svakom slucaju zahvaljujem na komplimentu. Eto, otprilike, u ovih nekoliko duzih postova na ovoj temi, napisao sam okvirno misljenje, ono sto je 'rezultat' nekog mog 'iskustva' u ovoj problematici. Ne znam, mozda ima drugih osoba sa hendikepom koja imaju sasvim drugacije vidjenje. Moje i nije bas nesto narocito optimisticno, samo se ipak nadam da ne deluje deprimirajuce. Kao sto vec ranije rekoh, misljenje o necem zavisi i od vrste iskustava. Kakva isksutva takva i razmisljanja. Mada, mozemo primetiti da ova tema ne izaziva bas neki narocit interes, svega 1,2 str.
Poruku je menjao/la MrBeen - Sreda, 06.03.2013, 3:54 PM
|
|
| |
Mallena
|
|
post # 22 | 29.03.2013 , 0:34 AM
|
Quote (MrBeen) Mada, mozemo primetiti da ova tema ne izaziva bas neki narocit interes, svega 1,2 str.
Jer zahtijeva razmisljanje i malo duzi odgovor..  zato je "mala", ali kvalitet ne izostaje!
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
 896
poruka na forumu
| |
 89
| |
 981
|
|
|
post # 23 | 29.03.2013 , 1:13 AM
|
Ima i onih sa invaliditetom u glavi 
|
|
| |
|
|
post # 24 | 31.03.2013 , 7:34 AM
|
Quote (Mallena♥) Jer zahtijeva razmisljanje i malo duzi odgovor.. zato je "mala", ali kvalitet ne izostaje!
Pa slazem se da za veci broj ljudi verovatno zahteva razmisljanje. Prosto iz razloga jer je svet hendikepa nesto sto vecina ljudi percepira kao nepoznato(sto zapravo i jeste tako na neki nacin). Al, eto ima i nas koji recimo mozemo i bez nekog predugog razmisljanja reci 'da' ili 'ne'. Mozda se moze uputiti zamerka kako je iapk potreban promisljen oprez, kako kategoricno da ili kategoricno ne nije bas najmudruje, dok se covek konkretno ne nadje u situaciji,..itd Ipak postoje ljudi koji otprilike negde okvirno znaju da lli bi nesto mogli ili ne. Cak i bez da se nadju u konkretnoj situaciji. A tamo gde covek vec poznaje situaciju(i ako je to jos i na sosptvenom zivotnom iskustvu primeru) onda moze sa prilicnom sigurnoscu reci. Moj odgovor je uvek nedvosmisleno da. I ovde u vituali i u svakodnevnom zivotu. Naravno, uz dodatak: sa konkretnom, sa pravom osobom. Dok pak ima OSI(i to ne bas mali broj) koje ce nedvosmisleno reci ne(bas kao i mnogi zdravi), bez obzira na neciju osobnost. Kao sto verovatno ima i zdravih koji ce reci da. E sad, u konkretnoj situaciji u svakodnevnom zivotu moze se dogoditi da da, postane ne, kao i sto ne, ili ne znam moze postati da.
Kada smo kod kvaliteta i kod obima teme  , zanimljivo je da ovakve teme retko kada aktivno posecuju OSI(ako i posecuju onda retko pisu), kao da postoji neki strah da se napise npr ja sam OSI, i ovo je moje misljenje. Ili zanima me to i to..itd. Isto tako i mnogi zdravi se sutrucavaju da pisu, valjda iz bojazni da ne povrede OSI(ako kazu ne) ili verovatno i zato sto tema mozda deluje previse ozbiljno, tesko. I ok, shvatam da ovakve teme nece zainteresovati svakog, i shvatam da ljude ne treba daviti.
Ali misljenja sam da ako vec postoji tema onda Treba diskutivati. Ne samo kratko da ili ne ili ne znam, ili precutkivanje stavova, vec pokusati konstruktivno razmeniti razlicita misljenja i postavljati pitanja i zajednicki odgovarati na ista. Mislim da se tako najbolje moze doprineti savladavanju nedoumica ili barijera. Recimo jedno od pitanja bi bilo: Sta je to sto OSI(barem oni koji su sami) treba da ucine da bi se zdravi ljudi manje plasili stupanja u veze sa OSI. Da li to zavisi od nekih opstih cinjenica, ili od osobe do osobe, ili pak sve zajedno. Jer vec smo rekli ovde ne govorimo o ostanku u vezi, u braku(to ljudi lakse prihvataju) vec o stupanju u vezu o zaljubljivanju od samog starta, dakle svesno. Takodje jedno od pitanja bi bilo zasto se i OSI ustezu da stupe u veze sa drugim OSI. Zar tu ne bi trebalo biti samo po sebi jednostavnije.
Poruku je menjao/la MrBeen - Nedelja, 31.03.2013, 7:51 AM
|
|
| |
|
|
post # 25 | 04.04.2013 , 7:46 AM
|
Neke stvari odluke i odgovore ne mozemo dati unaprijed ma koliko zeleli nemozemo znati kako bi reagovali na nesto.
Ja mogu sad reci da sam s nekim koga mnogo volim i koji nedao bog doziveo nesrecu i ostao invalid ostala bi s njim naravno
ali koliko sam ja sigurna u taj svoj odgovor sad znam samo za buduce nisam sigurna.
Nemoj odustati od onog koga volis,jebeš život ako se ne boriš.
Slomi mi srce slomicu ti glavu ;)
|
|
| |
|
|
post # 26 | 13.05.2013 , 0:46 AM
|
Quote (MrBeen) E sad, u konkretnoj situaciji u svakodnevnom zivotu moze se dogoditi da da, postane ne, kao i sto ne, ili ne znam moze postati da. Quote (MrBeen) Kada smo kod kvaliteta i kod obima teme , zanimljivo je da ovakve teme retko kada aktivno posecuju OSI(ako i posecuju onda retko pisu), kao da postoji neki strah da se napise npr ja sam OSI, i ovo je moje misljenje. Ili zanima me to i to..itd.
Citat prvi koji sam navela asocirao me na moje iskustvo pošto sam bila u vezi sa OSI-om
...
Poruku je menjao/la Dokletrazitiime - Ponedeljak, 13.05.2013, 2:21 AM
|
|
| |
|
|
post # 27 | 13.05.2013 , 1:56 AM
|
Apsolutno ću se složiti sa Mr Bean-om.
Ovde pre svega komentariše par osoba. Da se niko ne oseti prozvanim, ali mnogi pričaju onako kako misle da treba da misle i da treba da bude. Stvarnost je mnogo drugačija. Moj hendikep je manje više "nevidljiv". Primetio sam da brojni ljudi, a naročito devojke, kad saznaju da imam taj hendikep, promene interesovanje. Naravno da imam jako puno drugova, naročito drugarica. Ali ni jedna od mojih drugarica nije pokazala interesovanje za mene, naročito ako zna za moj hendikep. A moj hendikep mene sprečava u noćnim izlascima da nekoj nepoznatoj devojci priđem i da ga prećutim, jer će se odmah ispoljiti kroz nemogućnost u komunikaciji.
Voleo bih da verujem da moj hendikep nekad nekom neće biti smetnja, a ja neću da devojci prećutim da imam hendikep, pa da joj kažem kad već budemo u vezi, da ne idem dalje. Imam 25 godina i nijednu vezu iza sebe. Možda je problem u nečem drugom, a možda je moj hendikep krivac za sve, a možda me samo psihički sputava. Ne znam i nisam pametan... Moje iskustvo je drugačije od stavova koje ljudi imaju ili misle da imaju, a nisam baš nešto viđao da je i drugima drugačije.
|
|
| |
Acta NoN Verba / Djela ne riječi.
|
|
post # 28 | 13.05.2013 , 9:47 AM
|
Zasto da ne.
http://www.extracafe.rs/avatar/22/679664.jpg
http://www.extracafe.rs/avatar/87/050459.jpg
My Father was always in a good spirits,
he loved Football. It makes me a bit
sad because if he could enjoy seeing
me now, what I have achivet, that
would be a hight in his life.
BUT I AM SURE THAT
HE WATCHES OVER ME
FROM ABOVE.
CRISTIANO RONALDO ➐
|
|
| |
|
|
post # 29 | 13.05.2013 , 6:07 PM
|
Quote (Ulises) Ovde pre svega komentariše par osoba. Da se niko ne oseti prozvanim, ali mnogi pričaju onako kako misle da treba da misle i da treba da bude. Stvarnost je mnogo drugačija. Moj hendikep je manje više "nevidljiv". Primetio sam da brojni ljudi, a naročito devojke, kad saznaju da imam taj hendikep, promene interesovanje. Naravno da imam jako puno drugova, naročito drugarica. Ali ni jedna od mojih drugarica nije pokazala interesovanje za mene, naročito ako zna za moj hendikep. A moj hendikep mene sprečava u noćnim izlascima da nekoj nepoznatoj devojci priđem i da ga prećutim, jer će se odmah ispoljiti kroz nemogućnost u komunikaciji. Voleo bih da verujem da moj hendikep nekad nekom neće biti smetnja, a ja neću da devojci prećutim da imam hendikep, pa da joj kažem kad već budemo u vezi, da ne idem dalje. Imam 25 godina i nijednu vezu iza sebe. Možda je problem u nečem drugom, a možda je moj hendikep krivac za sve, a možda me samo psihički sputava. Ne znam i nisam pametan... Moje iskustvo je drugačije od stavova koje ljudi imaju ili misle da imaju, a nisam baš nešto viđao da je i drugima drugačije.
Shvatam o cemu govoris. Ipak, pokusaj da o svom hendikepu razmisljas kao o svom uobicajenom delu tebe. Ne kao o 'reprezentativnom' , vec samo jednom segmentu tebe. I ne samo ti, to bi trebali da pokusamo svi mi koji imamo neke vidljive i nevidljive zdravstvene probleme, hendikepe, koji hronicno uticu na svakodnevni zivot. Kad kazem 'hronicno' mislim na cinjenicu da se dozivotno, zauvek borimo sa njima. Svako dana. Necu te pitati o kakvom je hendikepu kod tebe rec, ali S obzirom da si sam pomenuo kako kod tebe nije rec o vizuelno vidljivom hendikepu, pokusaj da se ne istrcavas bas odmah u prvim recenicama kod upoznavanja sa devojkama, ne potenciraj odmah to. Nema potrebe da odmah to 'priznajes', da je od prve recenice uvlacis u svoj hendikep. Naravno, uvek je lakse to reci nego ucitniti, i uvek je lakse savetovati druge(nego primeniti). Kao sto si vec procitao u mojim ranijim komentarima , ja imam vidljiv, vizuelno vrlo vidljiv hendikep. Prosto nemoguce ga je sakriti, prikriti. Pa opet, u kontaktima sa ljudima uzivo se trudim da pricu o hendikepu o stanju ne potenciram prvi. Vec samo ako ljudi sami nesto pitaju, iz znatizelje. Narocito se trudim da u kontaktima sa zenama izbegnem price o hendikepu, ono kao 'jadan ja' i sl. To zene odbija jako. To sam nekako do sada upeo da naucim, posle gomile gresaka, godinama. Mislim...shvatio sam dovoljno je sam po sebe vizuelno odbojan hendikep, ili saznanje da neko ima hendikep iako nije mozda vidljiv(ono na prvu loptu sto se kaze dok se ljudi ne poznaju) pa nema potrebe tu odbojnost jos pojacavati pricom o hendkepu, samosaljenjem. Ok, slazem se da je samosazajenje tesko izbeci i prevazici, jer ono je posledica neuspeha i posledica suocavanja sa zdravstvenim stanjem i sa reakcijom okoline. Ali, moramo Pokusavati i Nastojati da prevazidjemo osecaje samosazaljenja. Nema drugog resenja.
Da li ce to dati rezultat? Mozda da, mozda ne. Meni recimo jos uvek ni neke promene nisu dale rezultat, ali bar ima vise prilika za pokusaje. Prema tome, probaj i ti da unese neke promene u sebi, mozda krene.
Ovo pre svega vazi za susrete uzivo, u stvarnom svetu. Forum je nesto drugo, ovde svi dodjemo vise manje da se izduvamo, da ono o cemu moramo da cutimo u stvarnom zivotu, izduvamo iz sebe. U stvarnom svetu u svakodnevnom zivotu treba i ti i ja i svi da se trudimo koliko mozemo da pored nasih zdravstvenih problema istaknemo Pozitivne strane nasih licnosti. Mnogo vise uzivo nego po forumu. Ali, nacelno gde god da se predstavljamo, bolest, zdravstvena stanja, hendikepi, to ne bi trebalo da budu jedini sadrzaj nase 'licne karte'. Svako od nas prvo ima svoje ime i prezime, zatim svoja interesovanja, svoj nacin zivota, zatim ono cime se bavi u zivotu, svoje navike, svoj nacin razmisljanja, svoje aktivnosti..itd citav niz, spektar stvari kojima treba da nadomesti svoj hendikep. E vidis, To je ono sto moze da privuce ljude, a posebno zene. Kada neko sa hendikepom ima citav niz reprezentativnih delova svoje licnosti i svog zivota da ponudi da prikaze.
A hendikep tu dodje kao samo jedan segment. A nikako a obuzme celu licnost. Ne treba da precutis svoj hendikep, jer to ne bi bilo posteno prema toj nekoj osbi, prema vaseoj eventualnoj vezi, ali ako tvoj hendikep nije toliko vidljiv(kako kazes) onda ne moras bas odmah da pocnes pricu i svoje predstavljanje sa tim. Jer, to zapravo u usima te neke devojke zvuci ovako:'cao ja sam hendikepiran, ja imam hendikep, bolest, hoces da se upoznamo'.
Isto tako, blokade u komunikaciji koje se javljaju, strahovi od pokusaja, od neuspeha, sve je to ljudski. Ali, moramo pokusati da razumemo, nas ljudi sa pravom ne dozivljavaju kao potencijalne partnere. Jer smo drugaciji. Ljudi jesmo, imamo svoja zivotna i ljudska prava, ali smo u ocima drugih ljudi narocito u ocima suprotnog pola, drugaciji. Kada vide ili kada doznaju za nase hendikepe, logicno e da nas dozivljavaju drugacije. Nismo bas na spisku pozeljnih za vezu, za brak. I to je tako. Ipak, sve to ne znaci da nema ljudi, da nema zena koje nece pruziti sansu. Samo, treba biti veoma strpljiv, i izbeci opsesiju kako 'veza, brak, ljubav mora da se dogodi'.
Kada se ovo prethodno shvati, onda se krece sa postepenom relaksacijom samog sebe, sa nadogradnjom samog sebe, sa svim onim spektrom kojim bi mozda mogli privuci paznju, na pozitivan nacin. A jedna od osnovnih pocetnih tacaka je hrabrost. Prevazilazenje sopstvenog straha, recimo u prilazenju i otpocinjanju komunikacije, startovanju, muvanju, zavodjenju. Samopouzdanje se gradi i samostalno, ne mozemo bas uvek cekati da nam pozitivni rezultati donesu samopouzdanje. Jer pozitivni rezultati se ipak nece stvoriti sami od sebe. Vec kroz gomile pokusaja. I naravno, uz spremnost na neuspehe. U svakom slucaju hrabrost, pa cak i dozirana sofisticirana drskost se vise ceni od kukavicluka i povlacenja u sebe. Niko ne zeli ljude koji se plase cak i od sopstvene senke.
Ovo ti govorim i iz licnog iskustva, gde sam i ja cesto gresio u nacinu komunikacije. Shvatio sam, zapravo sve vise shvatam vremenom, da ni jedna devojka, ni jedna zena, cak ni ona koja takodje ima hendikep, nece biti zainteresovana za muskarca koji svoje predstavljanje pocne na taj nacin da ono zvuci onako kako sam karikirao. Zato sto takvim predstavljanjem kroz potenciranje price o hendikepu, a bez drugih sadrzaja, to u ocima i usima zenskog pola zvuci kao da taj muskarac nema nista drugo osim svog hendikepa, kao da nema ni ime ni svoja interesovanja, ni svoj zivot..its nista drugo osim hendikepa. I naravno, da ce reagovati sa jos dubljom odbojnoscu(jer vec ionako kada cuje rec bolest, hendikep dovoljno je da pobledi).
Znaci, trebamo, moramo ponuditi jos sadrzaja, izvan nasih hendikepa. Ako uopste mislimo da ikako i ikad dozivimo ono sto se zove prava veza, brak, ljubav, strast, musko zenski odnos..itd. Bilo sa zdravim zenama, bilo sa zenama koje takodje imaju hendikep. Zena je zena i ona u muskarcu trazi da oseti sigurnost. Kvalitet. I licnosti i muskosti. A kroz nasa potenciranja nasih hendikepa, samosazaljenja, mi zapravo saljemo poruku o sopstvenoj bezvrednosti, u stilu: 'jadni mi niko nas nece'.
Kao sto sam vec ranije rekao, sve ovo nije nimalo jednostavno, i ceo zivot je zapravo jedna borba. Borba i sa samim sobom i sa okolinom. Sa ili bez hendikepa, a posebno je ta borba otezana ako postoji hendikep. Rekao sam i to da negativne misli cesto dolaze iz negativnih iskustava. Sto su iskustva pozitivnija i misli su pozitivnije. Ali, sada cu ovu misao dopuniti: I negativne misli dosta uticu na nemogucnost da nas okolina dozivi pozitivnije. Nasa zatvaranja u nase hendikepe, u nasa samosazaljenja, to je sve deo tog zacaranog kruga. Zacarani krug nije lako prevazici, nije lako iskoraciti izvan, ali moze se. Sto se mene tice, to uvek pokusavam. I rezultat je taj da svakako ima vise prilika za upoznavanje.
E sad, to nije garancija za uspeh da ce doci veza, brak. Ne treba se zavaravati. Ljudi se generalno plase bolesti, hendikepa, teskoca. I to je razumljivo. Jer, ajmo posteno, ko zeli sebi u zivotu teskocu? Niko razuman. Samim tim, logicno je, shvatljivo je da ne prizeljkuje ni partnere sa zdravstvenim poblemima. Pogotovo ne od starta, od pocetka veze. Ali to ne znaci da je nemoguce. Samo, za razliku od zdravih i pravih ljudi, mi sa bolestima, sa hendikepima, moramo mnogo vise da se potrudimo. Da iskoracimo izvan nasih ogranicenja, nasih stanja, da pokazemo Celinu nasih licnosti, sve ono ciime nadopunjujemo svoje nedostatke.
Poruku je menjao/la MrBeen - Ponedeljak, 13.05.2013, 8:54 PM
|
|
| |
|
|
post # 30 | 13.05.2013 , 8:32 PM
|
Kad sam rekao da neke devojke promene interesovanje za mene kad saznaju da imam hendikep, naravno da nisam mislio da se ja predstavljam sa hendikepom. Živim sasvim normalno i mnogi ljudi me znaju, a i ne saznaju da imam hendikep. Prosto, nemam tu potrebu da svima govorim šta mi je. Tek kada zapnem u komunikaciji, onda objasnim ljudima, da bi imali više razumevanja. Tako i u toku 'muvanja' devojke dođem do toga da moram reći šta je moj problem. Da li pri prvom, desetom ili sto pedesetom susretu to je krajnje nebitno. Lično smatram da je svaki nastup sa akcentom na vlastitom hendikepu patetika i skupljanje jeftinih poena na sažaljenje. A to je ono što meni nije bilo potrebno nikada. 20 godina živim sa tim hendikepom i pomagalima da ga savladam i svi je to deo mene, to je meni apsolutno jasno. I sam se nekad ponašam kao da ga nemam. Ali uvek dođu momenti kad njegovo postojanje ispoljava moje nedostatke da funkcionišem kao sav drugi svet koji ga nema. E, tu nastaje problem i cela ta priča oko promene interesovanja, koja se na kraju završi sa "dobar si dečko, šta ti fali".
|
|
| |
|
|
post # 31 | 13.05.2013 , 8:34 PM
|
Quote (MrBeen) Ljudi se generalno plase bolesti, hendikepa, teskoca. I to je razumljivo. Jer, ajmo posteno, ko zeli sebi u zivotu teskocu? Niko razuman. Samim tim, logicno je, shvatljivo je da ne prizeljkuje ni partnere sa zdravstvenim poblemima. Pogotovo ne od starta, od pocetka veze.  Postavila sam pitanje na koje mi M. Bin nije odgovorio. 
Kao što rekoh, ja sam bila u takvoj vezi, i podatke koje on navodi - strah, teškoću,... nisam osečala. Govorim o svom iskustvu, donekle i o svom mentalnom sklopu, ali nismo svi isti tako da ništa ne treba generalizovati. Nečija najbolja namera za drugog može biti pogubna...
Dakle, da li biste me udostojili odgovora - da li su invalidi skloni čestoj promeni raspoloženja, kao i čestim promenama mišljenja, težnji, ciljeva? Odgovor će biti zasnovan na svom iskustvu, spoznaji ili literaturi? |
|
| |
|
|
post # 32 | 13.05.2013 , 9:07 PM
|
Izvinjavam se, nisam primetio pitanje ranije, prosto previd(error in opticum), nije bila namera ka ignorisanju. Kao sto sam vec rekao, svi mi nase stavove u zivotu, o zivotu, perceptiramo pre svega prema licnim iskustvima. Vise manje. Ili iskustvima drugih oko nas, sa slicnim problemima. Literature, ankete, istrazivanja..hm, mogu biti jedan deo koji utice na formiranje stava o necemu, ali ja sam vise za licna iskustva, i iskustva drugih. Neposredna iskustva. Moj stav se zasniva pre svega na ovim osnovama: i na licnom iskustvu do sada, kao i na iskustvu vecine drugih ljudi sa hendikepima koje ja poznajem(a nije bas mali broj). Naravno, to nije uzorak koji moze bas da pokrije sve situacije, slazem se da ne treba generalizovati. Samo, mislim da izuzetci su ipak izuzetci(pa makar ih bilo i vise), koji ipak na neki nacin potvrdjuju opste pravilo. Sto se tice pitanja da li neko nekog odbacuje..hm, ako je upuceno meni licno, na to sam vec ranije odgovorio, ja sam otvoren prema devojkama, zenama sa hendkiepom, isto kao sto sam otvoren i prema onim zdravim. Uz sve borbe sa onim o cemu je pisao kolega Ulises. Zato sam i napisao da ga razumem, jer sam i sam do sada u zivotu prolazio kroz razne faze.
Kada sam rekao da niko razuman bas ne moze reci da prizeljkuje ulazak u vezu i brak sa OSI, mislio sam na cinjenicu da niko nece reci super, lako cemo sve je to jednostavno, svi to mogu. To ne znaci da treba bezati, naravno(ja prvi zagovaram da se pokusa sa ne bezanjem), samo pokusavam da razumem ne samo nas koji imamo hendikepe i prizeljkujemo vezu, nas koji bismo mogli takvu vezu, vec i sve one ljude koji jednostavno ne bi mogli takvu vezu. Bilo da su oni zdravi ili takodje sa hendikepom. Ne mislim da je odgovornost samo na jednoj strani, to je kao sto rekoh dvosmeran proces, cesto i zacaran krug. Negativna Reakcija okoline radja osecaj neuspeha. Osecaj neuspeha radja cesto i ogorcenost prema sebi, prema okolini i reakciji okoline. A ogorcenost opet povratno radja novu odbojnost okoline. Nedostatak obostranog razumevanja. U tom razumevanju u pokusaju razumevanja zasto nas okolina gleda pretezno na nacin na koji nas gleda, dozivljava, nadogradjujemo i sami sebe i izbegavamo zamke sujete i nepotrebnih ogorcenosti.
Poruku je menjao/la MrBeen - Ponedeljak, 13.05.2013, 9:27 PM
|
|
| |
|
|
post # 33 | 13.05.2013 , 9:31 PM
|
Slažem se, ali, ponovo mi niste dali nikakav odgovor na pitanje koje sam postavila. Po mom mišljenju, širite priču bespotrebno. Okolina? Moj život je MOJ i mišljenje okoline me ne zanima. Bitno je mišljenje samo bliskih ljudi i ljudi koji nas zaista poznaju...
Vrlo svesna sam ušla u tu vezu, pri tome sam normalna  ... ali ne prosečna...
Razlog zašto sam njegove fizičke nedostatke zanemarila je njegov mozak i neka sličnost, razumevanje. Nikada mi izgled kod ljudi nije predstavljao nešto bitno, pa i u ovom slučaju je tao bilo... Vrlo svesna sam bila da se njegovo zdravstveno stanje s vremenom može pogoršati - ali ni do sada mi u životu nije tekao med i mleko... Uostalom, kada se nešto iskreno i s ljubavlju radi - ništa nije teško... BOLI!!!! Još uvek boli!!!!
|
|
| |
|
|
post # 34 | 13.05.2013 , 9:43 PM
|
Slazem se sa vama, ali ono sto vi ocigledno previdjate je cinjenica da mnogi ljudi ne bi postupila tako kako ste vi postupili, ne bi usli u vezu sa OSI, ne bi pruzili prednost i sansu toj slicnosti, intelektu i svemu tome sto je vas inspirisalo. Ne bi se ni okrenuli na to. Moje iskustvo kaze da je takvih ljudi u vecini, u odnosu na ljude koji razmisljaju kao vi. Na zalost, ali... I ako mogu da kazem mislim da sve ovo sto diskutujemo nije bas bespotrebno sirenje price, jer pitanje ulaska u vezu sa OSI ipak nije nesto sto se moze tek tako odgovoriti kratko sa da ili sa mozda ili sa ne. Komplikovanije je. Treba diskutovai, da bi sebarijere savladavale. Korisno je, po mom misljenju. Izbegavanje ili simplivikovanje diskusije, nije mudro, kod ovako ozbiljnih zivotnih pitanja. Lakse jeste ne diskutovati(jer nesto boli), ali nije resenje. Sto se tice okoline..mislim da i sami znate da Okolina jako puno utice na stavove i odluke ljudi. Nekad, cesto i od najsitnijeg do najkrupnijeg zivotnog pitanja. To sto mzoda ne utice na vas, to je pohvalno. Ali ima dosta ljudi koji ce prosto podlegnuti pritisku okoline, kojima je msiljenje okoline veoma vazno.
Sto se tice pitanja za promene raspolozenja, pa zavisi od osobe do osobe, mada onako nacelno mislim da sto je tezi hendikep sto hendikep vise ogranicava, onemogucava svakodnevne aktivnosti, to su cesce i negativne promene raspolozenja. Tu ukljucujem i onaj deo kada sam govorio o sudaranjima sa neuspesima, recimo kod odbijanja u ljubavnom zivotu. Sto je vise neuspeha, to je stav negativniji, nesigurnost veca, kompleks izrazeniji. Kao i promene ocekivanja u zivotu, koje najcesce rezultiraju povlacenjem. A nekad su pak prisutne oscilacije u napredovanju i u uzmicanju. Govorim to i na osnovu samog sebe(u nekim ranijim fazama).
Poruku je menjao/la MrBeen - Ponedeljak, 13.05.2013, 9:58 PM
|
|
| |
|
|
post # 35 | 13.05.2013 , 9:58 PM
|
Hvala na konkretnom odgovoru i čvrga za "razvodnjavanje" teme. 
Uprkos svojim ranijim lošim emotivnim iskustvima, ipak sam uspela da sagledam da je on, iz svog ugla, mene hteo da zaštiti na neki način. ALI! Nije to uradio na manje bolan način... Sebično je to, nisam ja krivac za njegovo stanje, a ta osoba kao da je i mene osudila zbog dobrog odnosa prema njemu...
Ako ja nešto mogu pomoći, svojim odgovorima, slobodno mi možete postaviti pitanje koje želite a da je u vezi sa temom.
|
|
| |
|
|
post # 36 | 13.05.2013 , 10:07 PM
|
Zao mi je sto ste prosli kroz takvo iskustvo, u kojem ste dobronamerno pruzili sve od sebe i na kraju izasli povredjeni, emotivno. To samo pokazuje da to sto je neko OSI, ne znaci da je bez mana, cisto ono ljudskih. Ili negativnosti, cisto ljudskih. Ne znam pozadinu, ni tok vase price, pa je mozda nesuvislo da postavljam pitanje(a i rizikujem da ispadne da sam ja uzurpirao temu ), ali recimo kada ste vec pomenui, zanima me, recimo jedno od pitanja na koje bi iskustveni odgovor bio koristan jeste: kako izbeci da se upropasti veza kada se partneri sudare sa objektivnim teskocama, teskocama koje se odnose na zdravstveno stanje jednog od partnera. A koje je pritom zaista objektivno tesko(mada ne i fatalno po zivot), utice na svakodnevne zivotne aktivnosti. Ovo pitam zapravo i sebe samog(s obzirom da jos uvek do neke prave veze nisam ni stigao. I zbog cinjenice da je faza upoznavanja, zblizavanja, dolaska do veze jedno a biti u vezi i odrzati vezu ili brak drugo) a i vas na temelju vaseg iskustva( savet sa aspekta osobe koja je bila u vezi sa OSI partnerom), onako razmisljanje na glas.
Poruku je menjao/la MrBeen - Ponedeljak, 13.05.2013, 10:37 PM
|
|
| |
|
|
post # 37 | 13.05.2013 , 10:51 PM
|
Svaka veza, ma kakve osobe da su u pitanju - zdrave ili OSI, održava se razumevanjem, kompromisom, poverenjem i uz pomoć LJUBAVI. Rekoh da nisam prosečna - uz to mnogo sam teških situcija imala u životu, i rekla bih da sam pomalo "očvrsla" na teret. Uz to, medicina mi nije nepoznanica... Ljubav, ne ono što se pod njim danas podrazumeva, je čudo... Prosto mi dođe da tu reč toliko upotrebljavanu zamenim, jer mi se gadi šta se sve ljubavlju naziva... Navedite mi konkretno šta je za vas PROBLEM?
Meni je jedino bila teška njegova energija ponekad, ne nervoza, nego ponekad sam osećala baš nešto teško, što sam akumulirala, ali nije bilo dovoljno takvih situacija da sam uspela da od sebe načinim "provodnik" i to neutrališem kako bih sama bila mirna...
Možete me pitati šta god želite, jer sam i sama došla na ovaj forum ne buh li se rasteretila, jer kako rekoh - BOLI!!!!
I NISAM pružila sve od sebe. I ja sam tada bila lošeg zdravstvenog fizičkog stanja...
Poruku je menjao/la Dokletrazitiime - Ponedeljak, 13.05.2013, 10:53 PM
|
|
| |
|
|
post # 38 | 13.05.2013 , 11:19 PM
|
Quote (Dokletrazitiime) Meni je jedino bila teška njegova energija ponekad, ne nervoza, nego ponekad sam osećala baš nešto teško
Quote Navedite mi konkretno šta je za vas PROBLEM
Tesko je sagledavati samog sebe sa strane(kao sto sam u ono duzem komentaru gore pomenuo, lakse je sagledavati druge, nego sebe), jer upadne se u tu laku postavljenu zamku u kojoj svako o sebi misli da je kao covek ok. Koji eto dozivljava nerazumevanje. I odista, cesto se tako osetim, kao neshvacen. Ono bez patetike, zaista tako. Ali, mislim da je i moj konkretan problem, mozda i isto ono sto ste napisali u gornjem citiranom tekstu(vezano za vaseg bivseg), to sto me ljudi, posebno zene cesto dozivljavaju kao komplikovanu osobu, napornu, tesku, sa nekom teskom energijom. Od nacina komunikacije, nacina razmisljanja, pa vise manje do svega ostalog. A kada se na to doda tezina hendikepa, onda se ta tezina udvostruci. Sve to zajedno stvaralo je cini mi se do sada pa i jos uvek(i pored nekih korekcija koje pokusavam da u sebi napravim) nemogucnost da se prvo uopste dodje do zacetka veze. I pored tu i tamo nekih kracih 'veza' u pokusaju, pokusaja u pokusaju. Ne znam zapravo ni kako to da definisem. A kako bi se prava veza odrzala, to je tek posebna prica, to jos uvek ne znam. Ocigledno do sada nisam odavao utisak osobe sa kojom se moze opstati u dugoj stabilnoj vezi, ili zajednickom zivotu. Bar pokusavam da pretpostavim da to tako izgleda u ocima drugih ljudi. Konkretno, u ocima zena sa kojima sa do sada dolazio u kontakte. S'tim sto mislim da tezina i komplikovanost licnosti u slucaju kada je neko OSI ipak jednim delom je i posledica nacina zivota. Od samog perioda odrastanja, pa nadalje, preko posebno izgradjenog ritma, izgradjenog sklopa zivljenja, citavog mehanizma, koji je uslovljen hendikepom. I kako godine prolaze, sto je osoba, sto je covek stariji postaje sve vise svoja, sve kompliovanije formirana licnost(na onaj tvrdoglav egocentrican nacin), teza. U svakom smislu. Pa mozda hendikep postane po malo i izgovor za to, ko zna.
Poruku je menjao/la MrBeen - Ponedeljak, 13.05.2013, 11:52 PM
|
|
| |
|
|
post # 39 | 13.05.2013 , 11:49 PM
|
Quote (MrBeen) kako izbeci da se upropasti veza kada se partneri sudare sa objektivnim teskocama, teskocama koje se odnose na zdravstveno stanje jednog od partnera. A koje je pritom zaista objektivno tesko(mada ne i fatalno po zivot), utice na svakodnevne zivotne aktivnosti.
Da li je onda razlog tome - što doživljavate sebe kao neshvaćenog - to što se i sam, kao i moj bivši, ne potrudiš da sam druge shvatiš? Primer: on je znao dobar deo mojih psihičkih trauma iz prethodnih veza, jer sam mu o tome ubrzano pričala kako bi me što bolje razumeo i kako bi mi pomogao da ih prevaziđem, a sve to imajući poverenje u njegov um, a on je to primenio na našem raskidu, zapravo na mom otpuštanju gde sam se osetila tako upotrebljeno, izmanipulisano i pred samo putovanje je priredio iznenada taj ŠOK - ne znam ni sama kako sam auto do kuće dovezla, a uz to - bio je period kada mi je, zbog mog posla, bila potrebna dobra koncentracija u predstojećim danima.... Imam mnoge primere njegovog bahatog ponašanja koje se graniči sa sadizmom, a opet, s druge strane, mislim da me je želeo sebe osloboditi - što OPET NIJE FER, jer i ja treba da se pitam u tom slučaju...
Već sam počela TI-VI... Oprosti, ili oprostite, mada je meni svjedno...
Poruku je menjao/la Dokletrazitiime - Utorak, 14.05.2013, 0:07 AM
|
|
| |
|
|
post # 40 | 14.05.2013 , 0:13 AM
|
Teskoce u mom slucaju su prvo to sto poprilicno ovisim o tudjoj fizickoj pomoci, asistenciji, i pomagalu. Nisam u kolicima, ali dobrim delom nisam ni samostalan fizicki, delimicno jesam. A i to delimicno je otezano. U pitanju je jedan oblik cerebralne, da ne objasnjavam sad ovde sve detaljno. Teskoce se ogledaju kada svaki dan trebas da imas isplaniran, od momenta kada se probudis, pa od odlaska na tusiranje, pa do svih drugih aktivnosti, svakodnevnih aktivnsot u zivotu. Od odlaska na posao, u grad, bilo gde, do svega drugog ostalog, od cega se sastoji zivot. Pritisak je vec sam po sebei biti prinudjen isplaniran u smislu kako obaviti i na koji nacin. A pri tom znas da moras dobrim delom da ocekujes pomoc da deranziras druge oko sebe. I tako fakticki ceo zivot. To jeste teskoca, po mom misljenju, i za one oko nas koji smo hendkepirani, one od kojih ovisimo, jer je veliki pritisak na njima. Al i za nas koji smo u poziciji da moramo se oslanjati na tudju pomoc.
Prosto imam neki svoj nacin zivota, izgradjen(koji jeste uslovljen hendikepom objektivno), koji ja Poznajem, na koji sam Navikao, i tesko ga menjam. Ok, uvek se u zivotu po nesto koriguje, po nesto promeni, pa tako i ja menjam kod sebe, pokusavam bar. Ali to ne ide bas tako lako. Kod nekih OSI mozda ide lako, mislim ta promena. Al eto, kod mene ide teze. Jer iskorak u novu poziciju novu promenu remeti mehanizam u kojem umem da se snadjem. Tu se verovatno ogleda i ta moja teska energija, jer kada osetim da mi je ritam poremecen, da mi je uzdrmano ono na sta sam navikao, uzdrmano sa strane, onda prosto se tesko uklapam tesko se snalazim. A to verovatno onda kod potencijalnih partnerki dodatno stvara barijeru, jer me dozivljavaju kao nekompatbilnog za ono sto se zove veza. Za Opusteno bivanje u vezi. I tako se prica vrti u krug(barem ranije, do sada), ja se osecam kao neshvacen, a te neke osobe koje bi mozda i bile sa mnom u vezi, kada mi se blize priblize osecaju me napornim, komplikovanimda, kao da osete da pored mene ne bi imale dovoljno sigurnosti i opustenosti.
Sto se tice nerazumevanja drugih i sadizma.. kao sto rekoh trudim se, bolje recno pokusavam koliko mogu i umem, da razumem druge oko sebe, iako nisam rekao da mi to uvek uspeva. cesto i ja gledam svet oko sebe cudnim ocima, a ne samo svet mene. Kazu da je to nekako karakteristicno za osobe u znaku Vodolije, mozda ima nesto i u tome Ipak, ne ne mislim da spadam u grupu losih zlih ljudi, sadista. To mi jos uvek niko nije saopstio(a sta ko misli u sebi to ne znam), nadam se da ni nece. Mada su mi govorili da jesam tezak, naporan, egocentrik, komplikovan. Ipak, za sadizam, me na srecu jos niko nije optuzio. E sad, da li je tvoj bivsi bio sadista ili ne, iz onog sto si opisala, tesko je reci. Mozda to i jeste neki oblik sadizma, ne znam. Ali u svakom slucaju, slazem se da nije fer to sto te iz emocija, iz odnosa iskljucio jednostrano. Kao sto rekoh, zao mi je sto si imala tako lose isksustvo sa bivsim.
Poruku je menjao/la MrBeen - Utorak, 14.05.2013, 1:28 AM
|
|
| |
|
