Added (14 Dec 2011, 11:34 PM)
---------------------------------------------
[b]Životna Priča

Želim da budem jednostavan, pošten, prirodan, iskren, čistog uma, neizveštačen, spreman da kažem "Ne znam", ako je već tako, da se srećem s drugima na ravnopravnoj osnovi, suočavam se sa preprekama i teškoćama nezaplašen i nezbunjen. "Želim da živim bez mržnje, kaprica, ljubomore, zavisti ili straha. Želim i drugima da takodje žive najuzvišenije, najispunjenije i najbolje što mogu. Molim se za to da se nikada ne petljam u tudje stvari, ne naredjujem drugima, ne mešam se u odnose drugih, ne dajem savete koje mi niko nije tražio i ne pomažem kad moja pomoć nije potrebna. Ako mogu da pomognem ljudima, uradiću to, uradiću to tako što ću im pružiti priliku da pomognu sami sebi; ako mogu da ih uzdignem ili nadahnem nekog, neka to bude primerom, zaključkom i sugestijom, radije nego nalozima i zapovestima. Žudim da odišem životom." Oh, ti Nevidljiva moći koja vladaš i gospodariš sudbinama zemaljske dece, nauči me simfoniji života kako bi se moja priroda uskladila sa Tvojom. Otkrij mi radosti koje donosi ljubav prema drugima, samopožrtvovanje i milosrdje. Pokaži mi životnje igre, nauči me da ih igram hrabro, pouzdano i nepokolebljivog morala. Obdari me mudrošću, kako bih vodio računa o svom jeziku i naravi, i strpljivo se naučio umetnosti upravljanja sopstvenim životom za svoje najveće dobro, s družnim poštovanjem prema privatnosti, pravima i ograničenjima tudjih života. Pomozi mi da u svojim aktivnostima težim najvećoj legitimnoj nagradi, zasluzi, ambiciji i mogućnosti, uvek spreman da ljubazno pružim ruku pomoći onome kome je potrebno ohrabrenje i podrška u njegovoj borbi. Daj mi snage da se nasmešim onda kada bih se radije mrštio, da kažem vedru i ljubaznu reč umesto oštre i gorke. Učini me saosećajnim prema tuzi, tako što ću shvatiti da skrivenih jada ima u svačijem životu, ma kako divan izgledao. Ako se u životnoj borbi zadesim ranjen ili pred porazom, sipaj na moje rane melem nade i prožmi me hrabrošću da nezastrašen ustanem i nastavim dalje. Održi me skromnim u svakom pogledu; učini da ne veličam sebe i da pri tom budem podložan ozbiljnom grehu smanjivanja vlastite vrednosti. Neka ostanem blagorodan i u uspehu. Neka se moja duša u žalosti uzdiže mišlju da bez senke ne bismo znali kako je lep sjaj sunca. Kad dospemo u tesanac i sve se okrene protiv nas i kad doje dotle da vam se čini da ne možemo više ni trenutka da izdržimo, ne predajmo se, jer to je upravo tačka na kojoj počinje preokret. Svaki minut koji uštedimo tako što ćemo ga učiniti korisnijim, profitabilnijim, jeste upravo toliki dodatak vašem životu i njegovim mogućnostima. Svaki izgubljeni minut je ispušteni nusproizvod- kad jednom prodje, nikad ga više. Pomislite na onih petnaest jutarnjih minuta koje imate pre doručka, i onih pola sata nakon doručka, setite se prilika za čitanje, računanje ili razmišljanje koncentrisano na karijeru, koje se tu i tamo nadju tokom dana. Sve su one sporedni proizvodi vaše svakodnevne egzistencije. Iskoristimo ih i možda ćemo doći do zaključka do kog su došli i najveći koncerni, da istinski profit leži u iskorišćavanju sporednih proizvoda. Često možemo da čujemo besciljne, neuspešne ili bezvredne kako u razgovoru pominju "ubijanje vremena". Oni koji stalno ubijaju vreme, ubijaju u stvari sopstvene životne prilike; oni predodredjeni da uspeju jesu oni koji vreme oživljavaju tako što ga koriste. Danas je i moj i vaš dan, jedini koji imamo, dan u kojem igramo neku svoju ulogu. Možda mi ne razumemo, značenje te uloge u velikoj celini; ali, tu smo da je odigramo i sad je upravo vreme za to. Znamo jedno - da je to akciona, a ne plačljiva uloga. To je uloga ljubavi, a ne cinizma. Na nama je da izrazimo ljubav tako što ćemo da pomažemo jedno drugo. Kad god izadjemo napolje, neka to bude ispravljene brade, uzdignutog čela i punih pluća; ispijajte toplotu sunca; osmehom pozdravljajte prijatelje i unesite dušu u svaki stisak ruke. Ne plašimo se se da će neko pogrešno da nas razume i nikada ne gubimo ni časka na razmišljanje o svojim neprijateljima. Pokušajmo u svom umu da iskristališemo šta bismo voleli da radimo i tada ćemo, bez ikakve prisile, kretati ka cilju. Razmišljajmo neprestano o velikim i divnim stvarima koje bismo želeli da postignemo i, kako vreme bude prolazilo, uhvatićemo sebe kako nesvesno grabimo prilike za ispunjenje svojih želja, baš kao što koralna buba uzima ono što joj treba pre nego što ponovo nadodje plima. Stvorimo u svom umu sliku sposobne, ozbiljne i korisne ličnosti kakva želimo da budemo, i ta će nas misao iz sata u sat preobražavati u baš taklvu ličnost. Misao je nadmoćna. Sačuvajmo ispravan duhovni stav - stav hrabrosti, otvorenosti i vedrog raspoloženja. Mislit ispravno znači stvarati. Sve stvari počinju željom i svaka iskrena molitva biva uslišena. Postajemo slični onome čemu nam srce teži. Ispravimo bradu i uzdignimo čelo! Uvek! Težnja idealnom životu nam je u krvi i nikad ne miruje. Biće to tužan dan za svakog od nas kad budemo potpuno zadovoljni svojim mislima i delima - kad pred vratima naše duše ne bude više čekala velika želja da uradimo nešto veće, znajući da smo za to predodredjeni. Ako uzmemo svoj život previše ozbiljno, čemu je onda vredan? Ako nam jutro ne donese nijednu novu radost, ako nam veče ne probudi nadu u nova zadovoljstva, da li onda ima svrhe oblačiti se i svlačiti? Sija li sunce danas na mene zato da bih mogao da razmišljam o jučerašnjem danu? Ili zato da bih se trudili da predvidimo i kontrolišemo ono što se ne može niti se da predvideti ni da se kotroliše - sudbinu sutrašnjeg dana? Entuzijazam je najvrednije imanje na svetu. Vredniji je od novca, moći i uticaja. Entuzijazista će jednom rukom ubediti i dominirati ongde gde će bogatstvo stečeno pomoću male armije radnika jedva izazvati treptaj interesovanja. Entuzijazam gaji predrasude i protivljenje, prezire neaktivnost, obrušava se poput oluje na njene tvrdjave i kao lavina preplavljuje i guta prepreke na svom putu. On je ni manje ni više nego vera u akciji. Ljubav prema knjigama, prijatelju moj, tvoj je prolaz do veličine, čistote, najsavršenije zadovoljstvo koje ti je Sudbina pripremila. Ono ostaje i kad sva ostala zadovoljstva izblede. Biće ti podrška i kad svi ostali načini rekreacije prodju. Trajaće sve do tvoje smrti. Činiće tvoje časove prijatnima dok god živiš. Mnogi su talenti protraćeni zbog nedostatka hrabrosti. Svakoga dana umiru ljudi koji su uvek bili previše plašljivi da načine prvi korak u bilo kom pravcu; koji bi, da su ikad bili podstaknuti da počnu, verovatno daleko dogurali. Činjenica je, ako hoćemo da radimo nešto vredno truda, da ne možemo da stojimo po strani i drhtimo razmišljajući o hladnoći i opasnostima, već moramo da se trgnemo i guramo najbolje što možemo. Ne vredi da večito razmišljamo o riziku i postupamo oprezno; možda je i pre potopa, kada je neko mogao sto pedeset godina da razmišlja i savetuje se s prijateljima i da potom doživi da njegov poduhvat uspe, ali danas je to drugačije - neko čeka, sumnja, konsultuje prijatelje i onda jednog dana shvati da ima šezdeset godina i da je previše vremena izgubio na savetovanja sa rodjacima i prijateljima i da više nema vremena da posluša bilo čiji savet. Što sam stariji sve više sam ubedjen da proćerdavanje života leži u ljubavi koju nismo pružili, snazi koju nismo upotrebili, sebičnoj smotrenosti koja nam je branila da reskiramo i zbog koje, izbegavši patnju, nismo mogli da osetimo ni pravu sreću. Niko još nije ostao zauvek siromašan zato što se u jednom u životu "pustio s lanca". Sunce se upravo diže. Jutro je novog dana, prvog dana nove godine. Šta bih mogao da poželim da mi donese ovaj dan, ova godina? Ništa što bi svet ili druge ljude učinilo siromašnijim, ništa na tudj račun; samo nekoliko stvari koje se nikad nisu zaustavile pored mene već su me dotakle u prolazu:
- nekoliko prijatelja koji me shvataju, a ipak su mi i dalje prijatelji;
- posao koji ima stvarnu vrednost, bez kojeg bi se svet osećao siromašnijim;
- nagradu za njega koja je dovoljno mala da ne optereti prekomerno onog ko je plaća;
- um koji se ne boji putovanja, čak i ako staza još uvek nije prokrčena;
- srce puno razumevanje;
- prizor večitih brda i uzburkanog mora i nečeg lepog što je delo ljudskih ruku;
- smisao za humor i dar za smejanje;
- malo vremena za dokolicu;
- nekoliko trenutaka za mirno meditiranje u tišini. Osećaj Božjeg prisustva.
- I strpljenje da sačekam na sve ove stvari, kao i mudrost da ih spoznam.
Uspeh će biti najbolji ako nespokojnu i uznemiravajuću stranu poslova potisnemo, a onaj mirni zadržimo u mislima. Da se budim svakog jura sosmehom koji mi obasjava lice, da se klanjam danu zbog prilika kojim obiluje; da poslu prilazim jasnog uma; da mi je krajnja svrha kojoj težim uvek pred očima, pa i onda kada se bavim sitnicama; da sve ljude i žene susrećem sa osmehom na licu i s ljubavlju u srcu; da budem blag, ljubazan i uljudan u svakom trenutku; da noć dočekujem s umorom od kog se uvek lepo spava i radošću koju donosi dobro obavljen posao - eto, na tako mudar način želim da provedem svoje dane. Dobro je da imamo novca i svega onoga što njime može da se kupi, ali je takodje dobro da povremeno proverite da li još imamo ono što se novcem ne kupuje. Pusti me da radim svakog dana; a ako me obuzme tama očajanja, neka ne zaboravim snagu koja mi je bila uteha u nekadašnjim usamljenim danima. Neka se idalje sećam vedrih šetnji tihim brežuljcima svog detinjstva, ili sanjarenja na obali mirne reke, kad je u meni zasjala svetlost i kad obećah Sudbini da ću hrabro koračati kroz burne godine promena. Poštedi me gorčine i žestokih strasti u trenucima neopreznosti. Neka ne zaboravim da su siromaštvo i bogatstvo plod istog duha. Iako sam nepoznat svetu, neka moje misli i dela budu takvi da sebi mogu da budem prijatelj. Podigni moj pogled sa zemlje i ne dopusti mi da zaboravim na uživanje u zvezdama. Ne daj da sudim drugima, da ne bih osudio sebe. Ne dozvoli mi da sledim bučnu gomilu, nego da spokojno idem vlastitim putem. Daj mi nekolicinu prijatelja koji će me voleti takav kakav jesam i uvek osvetljavaj moj put milosrdnom svetlošću nade. a ako mi godine donesu nemoć pre nego što dodjem nadomak dvorca svojih snova, nauči me da ipak budem zahvalan što sam živ i što su uspomene na stara vremena lepe i slatke; neka me sumrak zatekne spokojnog. Volim te zbog onog što jesi, ali još više te volim zbog onog što ćeš da budeš. Ne volim te toliko zbog tvoje realnosti, koliko te volim zbog tvojih ideala. Molim se za tvoje želje, koje mogu da budu velike, radije nego za tvoja zadovoljstva, koja su možda opasno mala. Zadovoljan cvet je onaj kome samo što nisu otpale latice. Najlepša je ruža ona koja tek počinje da cveta, u kojoj slatke boli čežnje podstiču jači i lepši rast. Nećeš uvek biti ono što si sad.

Added (14 Dec 2011, 11:34 PM)
---------------------------------------------
Pisite i vi ljudi...