|
Zanimljive price iz zivota naucnika
| |
♡ Visca el Barça ♡
|
|
post # 1 | 17.12.2012 , 10:41 AM
|
Isak Njutn (1643-1727) poznati engleski fizičar, matematičar i astronom, poznat je po anegdoti da mu je pad jabuke na glavu dao ideju za teoriju gravitacije, ali ne samo po njoj. Kao odgovor na pitanje kako je, iako na početku loš đak, uspeo da se popravi u školi, Njut je odgovorio: „U početku sam bio jedan od najgorih u razredu. Ali kada me je jedan od učenika izdevetao, misleći da kao najbolji đak na to ima pravo, odlučio sam da mu se osvetim i - prionuo sam na knjigu i ubrzo postao prvi đak u odeljenju". Njutn je zbog svog doprinosa nauci i postavljanja zakona opšte gravitacije i osnovnih zakona mehanike, dobio jedinicu za jačinu sile (1 N). Tvorac je i diferencijalnog i integralnog računa.
Fajlovi:
9095301.jpg
(39.4 Kb)
Svi se prave fini, svi igraju prljavo. °°°
|
|
| |
I <3 Paris!
|
|
post # 2 | 23.12.2012 , 10:45 PM
|
Fizičar, matematičar, filozof i nobelovac Albert Ajnštajn (A. Einstein, 1879-1955) jedan je od najvećih umova čovječanstva. poznat je kao osnivač teorije relativiteta, a udario je i temelje kvantne teorije, teorije gravitacionih i elektromagnetnih polja. O Ajnštajnu su sačuvane i neke anegdote:
Na pitanje šta misli o elektronskom računaru, Ajnštajn je odgovorio: "Ova đavolija sprava tako brzo računa, da samo za jednu sekundu može da načini više grešaka, nego pedeset vrijednih matematičara za dvadeset godina računanja". pored toga, Ajnštajn je o elektronskoj mašini rekao:" Mašina može da riješi sve probleme koji joj se postave, a ne može da sastavi ni jedan.To radi matematika."
Jednom prilikom u susretu sa svojom prijateljicom, ona mu reče:" Moj broj telefona je 24-361 i vrlo je komplikovan." Ništa to nije komplikovano, odgovorio je Ajnštajn. To je, dva puta dvanaest je dvadeset i četiri, i devetnaest na kvadrat je tri stotine šezdeset jedan.
Za vreme Drugog svetskog rata, protiv Ajnštajna je bila podignuta velika naučna kampanja u Nemačkoj, što je rezultiralo izlaskom knjige „Sto naučnika protiv Ajnštajna“.
Čuvši to, Ajnštajn je rekao:
„Zašto sto, da nisam u pravu i jedan bi bio dovoljan“.
Iako nije bio talenat za muziku, Ajnštajn je voleo da svira violinu sa poznatim orkestrima. Jednom prilikom, očito iznerviran Ajnštajnovim pogrešnim brojanjem taktova, dirigent je viknuo:
- Ajnštajne, nauči da brojiš!
Neki novinar zapitao je jednom Ajnštajna koje bi zanimanje izabrao kada bi opet bio mlad.
- Izabrao bih najnezanimljiviju profesiju. Bio bih vodoinstalater ili seoski dućandžija – odgovorio mu je Ajnštajn.
Ajnštajnova šala nije ostala bez odjeka. Već posle nekoliko dana predsednik sindikata vodoinstalatera poslao je velikom fizičaru svedočanstvo o njegovom izboru za počasnog člana saveza vodoinstalatera.
Prokleto zao mi, sto talenat za ljubav Bog mi ne podari!
|
|
| |
♡ Visca el Barça ♡
|
|
post # 3 | 23.12.2012 , 10:47 PM
|
Grčki filozof Tales (625 - 547. p. n. e) između ostalog, je predvideo pomračenje Sunca koje se dogodilo 584. godine pre nove ere, izmerio je visinu piramida pomoću dužine njihove senke, a dokazao je i nekoliko geometrijskih teorema, a jedna se i danas naziva po njemu.
Jednom prilikom je gledajući više u zvezdano nebo nego kuda je hodao, priča se, upao u jamu. Na njegove pozive za pomoć odgovorila je jedna starica koja se tu zatekla i tada ga posavetovala: „Ti ne vidiš ni kuda hodaš, a hoćeš da saznaš šta se na nebu dešava!"
Fajlovi:
3153317.jpg
(14.6 Kb)
Svi se prave fini, svi igraju prljavo. °°°
|
|
| |
|
♡ Visca el Barça ♡
|
|
post # 5 | 26.12.2012 , 9:19 PM
|
Francuski astronom, fizičar i matematičar Pjer-Simon Laplas (1749 - 1827) je često u svojim radovima koristio frazu „kao što je očigledno". Jednom prilikom prevodilac njegovih dela je konstatovao kako su mu kad god je naišao na Laplasovo „kao što je očigledno", bili potrebni sati mukotrpnog rada da bi shvatio o čemu se tu radi. Upotrebu ove fraze razjasnio je jednom prilikom, Laplasov pomoćnik. Dok je veliki naučnik pripremao za štampu svoje čuveno delo „Nebeska mehanika", Laplas ni sam često nije moga da shvati na koji način je nekada dolazio do dobijenog rešenja. A kada bi dolazio do zadovoljavajućeg zaključka, radosno bi umetao svoju frazu.
Laplas se prilikom izbora u Francuskoj akademiji nauka, pokazao kao veliki diplomata. Svi su bili zainteresovani da saznaju za koga će se od dva kandidata na tajnom glasanju odlučiti. On je uzeo dva glasačka listića ispunio ih, stavio u svoj šešir, i pred svima izvukao jedan i stavio u glasačku kutiju. Jedan od njegovih suseda je kasnije prokomentarisao kako je video da je na oba listića napisao isto ime - ime osobe koju je podržavao.
Svi se prave fini, svi igraju prljavo. °°°
|
|
| |
 75
poruka na forumu
| |
 12
| |
 -4
|
|
|
post # 6 | 29.12.2012 , 2:50 PM
|
Kroz istoriju smo se upoznali sa tim da su u nauci zene mnogo manje zastupljene od muskaraca.Ma koliko talentovane zene bile zebana je bilo vrlo tesko da istaknu u nekoj od naucnih oblasti.Ipak brilijatni umovi poput Mileve Maric, Marij Kiri, nisu mogli da ostanu anonimni.
Razlika je, naravno, u tome sto su neke od njih za svoj i talent dobile priznanje, a druge su ostale bez njega.
Marij Kiri, kao student hemije na Sorboni, je bila jedina zena u generaciji, sto nam govori, kako o premaloj zastupljenosti zena u generaciji, tako i o njenom briljatnom umu jer je uspjela da se istakne.
Ona je, ipak, za svoj rad dobila priznanje, naime podjelila je Nobelovu nagradu sa svojim suprugom, isto kao i njena cerka Irena Zoliot Kiri.
Nazalost, vise je bez priznanja.
Genijalni um Mileve Maric i njeno ucesce u otkrivanju teorije relativnosti nisu joj obezbjedili niti priznanje niti priznanje niti bilo kakvu nagradu.Ona se svjih otkrica odrekla u korist supruga Alberta Anstajna .
Mozda su na taj ili bilo koji drugi, nacin mnoge zene ostale bez priznanja za svoj pronalazak.
Mir se ne može postići silom. On se može postići razumevanjem.
|
|
| |
I <3 Paris!
|
|
post # 7 | 29.12.2012 , 3:30 PM
|
Aristotel (384 - 322. pne), grčki filozof koji je podržavao Empedokleovo učenje da je svet sastavljen od četiri elementa: vatre, vode, zemlje i vazduha, proslavio se zaključkom da je Zemlja okrugla. On je takođe bio i učitelj Aleksandra Velikog.
Kako je često na pitanja odgovarao da ne zna odgovor, ljudi su se pitali za šta ga onda kralj plaća. Aristotel bi odgovarao: „Kralj me plaća samo za ono što znam. Kada bi me plaćao i za ono što ne znam, čitava njegova riznica ne bi bila dovoljna za to."
Jednom prilikom Aristotelu je sugerisano da ima ljudi koji ga iza leđa ogovaraju. Na to je odgovorio kako mu ne smeta da ga ogovaraju dok nije prisutan, i da ga tada ništa od toga ne boli, pa da čak i mogu da ga izudaraju kada nije tu.
Neki dosadan čovek dugo je pričao Aristotelu. Pošto je filozof uporno ćutao, pričljivac pomisli da priča uzalud pa upita:
- Možda vam dosadjujem?Možda moje reči smetaju vašim dubokim mislima?
- O, ne! - odvrati Aristotel. - Slobodno produžite, ja vas uopšte ne slušam!Added (29 Dec 2012, 2:30 PM)
---------------------------------------------
Srpski fizičar i pronalazač Mihailo Pupin (1854 - 1935) bio je profesor teorijske fizike na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Izumeo je induktivni navoj (Pupinov kalem) koji je uspeo da reši problem žičanog prenosa telefonskih razgovora na velike daljine. Dobio je Pulicerovu nagradu 1924. godine za autobiografsku knjigu „Sa pašnjaka do naučenjaka", a za naučni rad iz oblasti elektrotehnike dobio je Edisonovu medalju.
Jednom prilikom Pupin je na poklon dobio dva ždrepca od prijatelja koji je imao ergelu. Obučavao ih je sa velikim umećem i zadovoljstvom, tako da su osvajali mnogo nagrada. Pupinov drug iz studentskih dana, iznenađen što jedan profesor nastupa na izložbi konja, mu je prokomentarisao: „Ako vi ovako obučavate i studente, kao što ste obučili konje, onda ste najveći profesor u Americi." Pupin mu je na to odgovorio da bi to bilo tačno samo da ne mora da radi istovremeno sa dvesta, već samo sa dva studenta.
Prokleto zao mi, sto talenat za ljubav Bog mi ne podari!
|
|
| |
|
