Ako nauka svakodnevno napreduje, čini se da će proći još mnogo vremena pre nego što bolje upoznamo naše prve komšije u Sunčevom sistemu.

Predstavljamo vam nekoliko najzanimljivijih misterija koje obavijaju planete Sunčevog sistema:

Merkur:



Merkur je veoma teško proučavati, budući da je veoma blizu Suncu. Zbog toga je obavijen velom misterija. Na primer, on ima veoma veliko jezgro,
ali naučnici nisu sigurni zašto je to tako. Takođe, ima magnetsko polje
i atmosferu čije je poreklo nepoznato. Zapravo, ta mala planeta ima
struju atmosferskih čestica, što sugeriše da se atmosfera neprekidno
regeneriše. Najveća misterija od svih: Merkurova izdužena orbita
vremenom sve više poprima ovalan oblik i postoji mogućnost da će kroz
neko vreme udariti u Veneru ili Sunce. Da li to znači da će biti
poremećena i orbita Zemlje i drugih planeta Sunčevog sistema?

Venera:



Naučnici i dalje ne znaju odgovor na pitanje kako je nekada „zemljolika“ Venera postala usijana planeta prekrivena gustim slojem
toksičnih gasova kakva je danas.
Međutim, mnogo veća misterija je to što se njena atmosfera okreće 60
puta brže od njenog spina. Takođe, nepoznato je i zašto se rotira
suprotno smeru kazaljke na satu, za razliku od drugih planeta u našem
sistemu. Sumnja se i da u njenoj atmosferi koja bi u nekim delovima
mogla imati temperaturu sličnu zemljinoj postoje mikroorganizmi.

Zemlja:



Iako živimo na Zemlji, mi je i dalje ne poznajemo u potpunosti. Na primer, kako to da se na Zemlji nalazi voda? Ili: kakva je priroda
njenog jezgra koja očigledno prenosi seizmičke talase brže u jednom,
nego u drugom pravcu?
I naš satelit je prilično misteriozan. Iako mnogi naučnici smatraju
da je Mesec nastao udarom asteroida u Zemlju, ne postoje geološki dokazi
za to.

Mars:



Hladna crvena planeta pre 500 ili više miliona godina bila je topla, vlažna i geološki aktivna. Naučnici ne znaju šta je pošlo po zlu niti da
li su te promene uništile neki život na njoj. Takođe, naučnici
„razbijaju glavu“ zašto je jedna polovina potpuno glatka, dok je druga
potpuno izbrazdana kraterima od udara meteora.

Jupiter:



Jupiter je prekriven „trakama“ gasa različitih boja od kojih se svetlije nazivaju zonama, a tamnije pojasevima. Međutim, nije poznato da
li su one površina koncentričnih cilindara od kojih je sačinjena
planeta, niti zašto neke pruge nestaju bez traga.
Misteriozna je i njegova čuvena crvena pega. Stručnjaci se nadaju da će saznati više kada sonda Juno proleti pored njega 2016.

Saturn:



Gotovo četiri veka astronomi su razmišljali o lepim Saturnovim prstenovima, ali niko ne zna zašto se oni tu nalaze. Možda su ostaci
nekadašnjeg meseca koji se raspao ili delići kometa koje je kidala
gravitacija planete. Nepoznata je i dinamika strašnih oluja i vetrova na
površini planete, kao i njena rotacija. Do sada su do Saturna poslate
tri letelice čiji je zadatak bio da izmere dužinu njegovog dana, ali su
sve tri imale sasvim drugačije rezultate.



Planete bi trebalo da emituju toplotu koja je zarobljena u njihovoj utrobi još od procesa formacije, ali sa Uranom to nije slučaj. Možda je
toplota sedme planete nestala u nekom kosmičkom prevratu u dalekoj
prošlosti (možda čak i zbog udara nekog asteroida). Ili, možda Uran na
neki način svu energiju čuva ispod površine i ne emituje je uopšte? On
takođe privlači vrlo neobičan objekat poznat kao Miranda. Ovaj čudni
mesec ima duboke kanjone i slojeve slične Zlemljinim, a neki od njegovih
ponora duboki su i više od 20 kilometara.

Neptun:



Astronomi su očekivali da Neptun bude potpuno „mrtav“, bez meteoroloških prilika i duboko zamrznut. Međutim, Vojadžer 2 koji je pored njega
proleteo 1989. otkrio je turbulentnu atmosferu sa laganim oblacima i
snažnim olujama. Za divno čudo, najbrži vetrovi zabeleženi su upravo na
Neptunu i duvaju oko 2.100 km /h. Takođe, otkriveno je da čuva veoma
mnogo toplote, što je veoma čudno, ako imamo u vidu da je najudaljeniji
od Sunca u našem sistemu.