Историја Русије је период који почиње насељавањем Источних Словена од којих касније настају Руси, Белоруси и Украјинци. Прва источнословенска држава била је Кијевска Русија, која је примила хришћанство из Византије 988[1]. На тај начин настала је руска култура која је током наредних хиљаду година представљала мешавину Византијске културе и културе старих Словена[2]. Кијевска Русија је као држава престала да постоји током тридесетих година 13. века, услед најезде Монгола. Током овог периода, градови као што су Новгород и Псков, очували су културно и политичко наслеђе Кијевске Русије. Након 13. века, Москва је полако почела да доминира над осталим културним центрима.[2] До 18. века Велика московска кнежевина је прерасла у велику Руску империју, која се простирала од Пољске на западу, па све до Тихог океана, на истоку. Територијална ширења на запад су омогућила боље повезивање Русије са остатком Европе, чије утицај довео до стварање климе у којој је тражено спровођење свеобухватних реформи. Власт је на те тежње одговорила комбинацијом репресије и неодлучних реформи. Руски кметови су од 1861. били ослобођени, али су услови под којим су ослобођени били неповољни за сељаке и само су убрзали револуцију. Од ослобођења кметова па до почетка Првог светског рата 1914. године, спровођењем Стоплинових реформи, доношењем устава 1906. и одлукама које је донела Дума, извршене су знатне промене у политици и економији Русије,[3] али цар и даље није био вољан да се одрекне аутократског начина владавине.[4]
Руска револуција из 1917. године, била је логична последица комбинације потпуног економског слома, антиратног расположења и неслагања са аутократским начином владавине. Власт су првобитно преузели либерали и умерени социјалисти, али је њихов неуспех у спровођењу сопствене политике довео до Октобарске револуције када су власт преузели комунисти бољшевици. Између 1922. и 1991, Русија је била део Совјетског Савеза. Напредак у стварању социјалистичког друштва током различитих периода историје Совјетског Савеза био је променљив, од мешовите привреде и разноликог друштва током 20-тих, преко строго управљане привреде и политичке репресије током Стаљиновог доба па све до "доба стагнације" током осамдесетих. Почев од марта 1918, друштвено уређење у Совјетском Савезу било је засновано на једнопартијском комунистичком систему.[5] До краја осамдесетих, слабљење и опадање совјетског политичког и привредног система је постало све уочљивије. Лидери Совјетског Савеза покушали су да спрече његово даље пропадање, али је то био само увод у његов коначни распад.[6]
Распадом Совјетског Савеза крајем 1991. године, Русија је постала независна држава и призната је као правни наследник бившег Совјетског Савеза[7]. Русија је изгубила статус велесиле и суочила се са озбиљним изазовима у настојању да успостави нови политички и привредни систем. Русија је напустила идеју социјалистичке планске привреде и државног власништва и почела је да гради своју привреду на принципима тржишног капитализма, што је веома често давало нежељене резултате[6]. У Русији се и данас у готово свим сферама друштва осећа утицај како монархистичке, тако и совјетске прошлости.

Inace ne znam nista o Rusima sem da me jezik jako nervira jos kad skinem nesto s neta pa na ruskom proklinjem ih ceo dan

Budisti i jedini predstavnici žute rase koji žive u Evropi su stanovnici Rusije tj pripadnici jednog naroda. Kog? p.s. ne govorim o skoro doseljenim imigrantima, kinezima i sl.