|
|
post # 1 | 29.10.2011 , 8:49 AM
|
Prvi simtomi srčanog infarkta trebalo bi svima da budu poznati, jer je veoma važno što pre pacijentu pružiti prvu pomoć i odmah pozvati lekara ili hitnu pomoć. Što pre stigne lekar ili hitna pomoć i što pre se pruži stručna pomoć pacijentu, to su posledice po pacijenta manje a šanse da preživi veće. Ustanovljeno je da je najvažnije reagovati u toku prvog ili prva tri sata nakon infarkta.
Rizične grupe
Na osnovu statističkih istraživanja, ustanovljeno je da je rizik od dobijanja srčanog infarkta povećan kod pušača, dijabetičara, gojaznih osoba, osoba sa povećanim krvnim pritiskom, lica sa povećanim nivoom holesterola i povećanim nivoom lipida, osoba koje se nedovoljno bave fizičkim aktivnostima i kod ljudi koji se bave stresnim zanimanjem. Kod nekih osoba postoji genetska predispozicija (nasledni faktor) za nastajanje srčanog udara.
Ljudi koji boluju od angine pektoris imaju veliku verovatnoću da dožive infarkt, ali su oni obično svesni te mogućnosti, pa redovno piju lekove i obraćaju pažnju na moguće simtome, te su manje ugroženi od iznenadnog infarkta.
Istraživanjima u Nemačkoj ustanovljeno je da veoma mali broj ljudi koji su imali infarkt pre toga nije imao nikakve simtome ili bolove koji bi ukazali na mogući infarkt. Tako se došlo do podatka da se kod preko 90% pacijenata koji su doživeli infarkt moglo očekivati ili pretpostaviti da će dobiti infarkt, jer su imali neke simptome ili su bili u rizičnoj grupi.
Predinfarktne smetnje
Lekari navode sledeće simtome koji se najčešće javljaju nekoliko dana (5 do 28) pre nastanka infarkta: probadanje u predelu srca, smetnje u gornjem delu trbuha, pritisak u predelu grudnog koša, osećaj prženja ili stezanja u predelu grudi, lupanje srca, otežano disanje, osećaj umora, mučnina ili povraćanje, nesvestica...
Osobe koje su već imale infarkt obično više vode računa o svom zdravlju i prilikom najmanjih simptoma se javljaju lekaru kako bi proverili da nisu ponovo u predinfarktnom stanju.
Kod predinfarktnih simptoma je veoma važno javiti se lekaru kako bi pregledom ili EKG-om videli o čemu se radi.
Infarkt
Najčešći znaci infarkta su nagli jaki bol u grudnom košu koji se povećava, jako pečenje u grudima, oštar bol (kao probadanje nožem), ubrzan puls, smrtni strah, hladan znoj po čitavom telu, jaka mučnina, naglo povraćanje, nesvestica, nagla malaksalost, teško disanje, osećaj gušenja i sviranje u grudima, bledilo u licu, izmaglica pred očima. Ovo su simtomi koje može osetiti pacijent ili simtomi koje može na pacijentu da vidi osoba koja se nalazi pored njega (rođaci, prijatelji, kolege...).
Preporuke i prva pomoć
Kada se uoče simtomi infarkta, vrlo je važno brzo reagovati. Gotovo istovremeno treba zvati lekara ili hitnu pomoć i pomagati bolesniku. Potrebno je bolesnika što pre staviti u ležeći položaj, na leđa, da miruje. Kada je toplo vreme, odmah otvoriti prozore kako bi osoba došla do daha. Bitno je raskopčati i raskomotiti odeću kako bi se pacijent hladio, disao i osećao komotno, da ga ništa ne steže. Bolesnicima koji već imau od ranije anginu pektoris treba dati njihov lek, sprej ili tabletu pod jezik. Pacijenta treba umiti i smirivati, kako ne bi paničio. Ukoliko je hladno vreme, onda lice sa simtomima infarkta treba blago utopliti. Osobe u ovakvom stanju ne treba ostavljati same, već ih treba smirivati pričom i razgovarom i naći im se pri ruci, jer ne treba da ustaju (dati im vodu, šećer...) . U težim slučajevima treba: masirati srce, davati veštačko disanje ili vršiti oživljavanje...
Po dolasku stručnih lica (lekara), negu i terapiju treba prepustiti njima, kako bi se što pre došlo do ambulantnog ili bolničkog lečenja.
Srbi treći u svetu po smrtnosti od infarkta
Od svih smrtnih slučajeva u Srbiji uzrokovanih bolestima, svaki drugi je u vezi sa
bolestima srca i krvnih sudova, a svaki peti sa rakom.
Te dve grupe oboljenja direktan su uzrok više od tri četvrtine smrtnih
slučajeva u Srbiji, a među preostalih 25 odsto najčešći su povrede i
trovanja, šećerna bolest, opstruktivna bolest pluća, pokazuju
istraživanja Instituta za javno zdravlje "Batut".
Naš narod je treći u svetu, odmah posle Rusije i Ukrajine, po broju umrlih od
kardiovaskularnih bolesti.
"
Bolesti srca i krvnih sudova
su svuda u svetu ubica broj jedan, a srčanu insuficijenciju, patološke
promene u strukturi i funkciji srca, koje smanjuju njegovu sposobnost,
ima čak 15 miliona ljudi u Evropi. Mi za sada, nažalost, nemamo
precizne podatke o broju obolelih od srca iako praksa pokazuje da je
taj broj ogroman", kaže za "Blic" prof. dr Petar Seferović, kardiolog
Kliničkog centra Srbije, član borda Asocijacije za srčanu
insuficijenciju Evropskog udruženja kardiologa.
Sudeći po stepenu smrtnosti od
infarkta i
šloga
u Srbiji, mi živimo zapadnjačkim načinom života iako se po visini
prosečne zarade to ne bi reklo. Ove bolesti su glavni uzrok smrtnosti
svuda u svetu iako se nekad najviše umiralo od zaraznih bolesti, kao
što su tuberkuloza, sida i malarija.
U Svetskoj
zdravstvenoj organizaciji, koja je i upozorila na ovaj trend, očekuju
da će on potrajati bar do 2030. godine. Te godine, napominje SZO, rak,
kardiovaskularne bolesti
i saobraćajne nesreće zajedno ubijaće trećinu ukupne svetske
populacije, koja će narednih 25 godina biti sve starija, naročito u
zemljama sa srednjim ili niskim standardom.
"Bolesti
modernog doba mi lekari nazivamo još i nezaraznim bolestima. Za njih
najpre važi pravilo bolje sprečiti nego lečiti. Više košta njihovo lečenje nego prevencija,
zato je na državama da ulože što više novca u preventivne akcije.
Upravo zato je Ministarstvo zdravlja i usvojilo strategiju o prevenciji
kontrole hroničnih nezaraznih bolesti. Iz te strategije proizašla su
još dva programa, i to 'Srbija protiv raka' i 'Srbija za zdravo srce'",
objašnjava dr Nevena Karanović, državna sekretarka Ministarstva
zdravlja.
Država je u saradnji sa domaćim stručnjacima, prema njenim rečima, napravila i planove za prevenciju i kontrolu
hipertenzije,
šećerne bolesti, malignih tumora, hroničnih opstruktivnih respiratornih bolesti.
Lečenje ovih bolesti je dugotrajno i skupo, jer je reč o
onesposobljavajućem i potencijalno smrtonosnom stanju, upozorava doktor
Seferović. U Velikoj Britaniji se, prema rečima profesora Seferovića,
za lečenje ovih bolesti odvaja oko dva odsto budžeta Nacionalne
zdravstvene službe, a više od 35 milijardi dolara u SAD.
"
Ranim otkrivanjem,
odgovarajućom terapijom i efikasnom rehabilitacijom svih ovih bolesti u
velikoj meri možemo da utičemo da se smanji broj umrlih, broj
invalidnosti i u krajnjem skoru - da se produži životni vek", kaže dr
Seferovića.
U Srbiji svake godine od raka oboli 32.000 osoba, a umre oko 20.000 ljudi, i to čini da
maligna oboljenja budu ubica broj dva u Srbiji. Žene u Srbiji prve su u Evropi po broju obolelih od
raka grlića materice, a pored toga, obolevaju i od
raka
dojke, pluća i debelog creva. Muškarci najčešće obolevaju od raka pluća i debelog creva. |
|
| |
 1174
poruka na forumu
| |
 60
| |
 419
|
|
|
post # 2 | 29.10.2011 , 10:08 AM
|
uh to je gadno brt 
ExtraCafe Public -----> 193.104.68.8:27028
ExtraCafe Deathrun -----> 193.104.68.8:27074
|
|
| |
|
|
post # 5 | 11.01.2012 , 1:24 AM
|
Bol se siri u levo rame, da bi se razlikovao od plucnog edema, nadji bar i njega da bi ljudi znali razliku. Dijagnostikuje se iskljucivo preko EKG-a, sigurna dijagnoza, a lek se zove nitroglicerin, nivelat ili nifedipin, koristi se sublingvalno zbog brze resorpcije a samim tim i zbog brzeg dejstva, pa su zato napravljene i pumpice. Obicno takve osobe imaju visok krvni pritisak pa je takodje vazno brzo spustiti ga. Inace kad stigne hitna napustite prostoriju u kojoj se nalazi covek sa infarktom ili ako bas neko mora da bude tu stanite u neki tjosak i trudite se da budete sto tisi 
Nije los clanak, mogao si i sam mehanizam da dodas al dobro 
Poruku je menjao/la Whats - Sreda, 11.01.2012, 1:26 AM
|
|
| |
|
|
post # 6 | 11.01.2012 , 9:56 AM
|
veoma zeznuta stvar...
jaooo, pa kad malo bolje razmislim,
msm da sam i ja imao manji infarkt ranije...
msm, posto sam procitao ovaj post,
deluje mi kao da sam imao... 
e svasta...sreca, pa sam ostao ziv
i da kucnem u drvo,tako nesto mi se nije od onda desavalo.
ne ponovilo se...
hvala na informacijama Radovan_RSK, pravi si...
:P
|
|
| |
