Rat ruža je naziv za višedecenijsku seriju sukoba između dve grane iste engleske dinastije, porodica Jork i Lankaster, koje su se otimale o presto tokom čitavog 15. veka. Ime dolazi od njihovih grbova, bele i crvene ruže, a to je period u kojem je bilo popularno uverenje da podanici ne služe kralju već svom direktno nadređenom gospodaru, što je i omogućilo ove međusobne sukobe feudalaca, slično onima u srednjovekovnoj Srbiji posle smrti cara Dušana. Kraj ovim čarkama došao je onda kada je Henri Tjudor spojio dve porodice brakom, a za svoj grb uzeo crveno-belu ružu. Doduše, daleko važnija za mir bila je njegova odluka da zabrani baronima da drže sopstvenu stajaću vojsku. Ovo nije preterano zanimljiv period za igrače s naših prostora, ali, na sreću, jedino što treba da znate o igri pre nego što se povežete na internet jeste to da je reč o timskoj makljaži za do 64 igrača, smeštenoj u pozni srednji vek.

Timska makljaža za do 64 igrača, smeštena u pozni srednji vek.

Ne postoji kampanja za samostalno igranje, ali je prisutno nekoliko scenarija sa računarski vođenim borcima, koji služe za upoznavanje sa mehanikom. Reč je o poznatijim bitkama iz 15. veka i jednom turniru, a svaki scenario upoznaće vas sa nekom od predefinisanih klasa. Naime, igra dopušta detaljno prilagođavanje vojnika kojima upravljate. Međutim, ovakvo slobodno kombinovanje isprva nije dostupno, te morate početi od osnovnih klasa i tek kasnije, sakupljanjem iskustva i novca, možete otključati dodatne mogućnosti. Početna klasa jeste srednjovekovni pešadinac, naoružan jednostavnim mačem. Zatim slede samostrelac, strelac sa dugim lukom, te oklopnik sa helebardom. U pojedinim misijama moguće je i jahati konja, što u potpunosti menja mehaniku borbe.

Pravo uživanje dolazi sa mogućnošću stvaranja sopstvenih klasa, kroz detaljno prilagođavanje osobina i veština likova.

Pravo uživanje dolazi tek sa mogućnošću stvaranja sopstvenih klasa, kroz detaljno prilagođavanje osobina i veština likova, izbor primarnog, sekundarnog i pomoćnog naoružanja, vrste i klase oklopa, te brojnih sitnijih detalja. Iako na prvi pogled zvuči složeno, do ovog stepena dolazi se tek posle brojnih bitaka na internetu, tako da igrači imaju vremena da se upoznaju sa svom opremom i oružjem. Autori igre povremeno dodaju nove predmete u vidu paketa dodatnog sadržaja, a najavili su i da će na isti način dodati još mapa i nova pravila za ratovanje. Za pohvalu je i mogućnost za smišljanje sopstvenog grba, koja je, za divno čudo, veoma funkcionalna i omogućava da budete i te kako prepoznatljivi na bojnom polju. Međutim, kako zapravo izgledaju bitke?

Veliki broj problema često ometa igranje.

Najjednostavniji opis glasio bi Battlefield u srednjem veku. Sve je tu – od Conquest mapa, u kojima je cilj zauzimanje ili odbrana nekoliko uzastopnih tačaka uticaja, pa sve do uključivanja novih igrača u okršaj na mestu na kojem se već nalaze njihovi saborci (teamspawn). Međutim, daleko od toga da je reč o jednostavnoj igri, najviše zahvaljujući inovativnoj mehanici borbe. Autori su se potrudili da stvore naslov u kojem će presudnu ulogu igrati veština i iskustvo igrača, a ne oprema koju ratnik nosi. Osnove je veoma lako savladati – likovi se kreću upotrebom tastera ’WASD’, a upravljanje oružjem vrši se pomoću miša. Na primer, ukoliko se koristi mač, levi klik je napad, desni je blokada, ali od položaja pointera zavisi to s koje strane će virtuelni ratnik da zamahne, da li će da seče ili ubada i slično.

Postojeće mape su raznolike i pružaju priliku za neverovatno zabavne bitke. Nema šale kada se nađete licem u lice sa tridesetak protivnika koji brane seoski trg smešten između uskih, teško pristupačnih uličica, sa strelcima po okolnim krovovima. U takvim situacijama neophodna je timska igra i taktičko razmišljanje, a ni dobra kombinacija jedinica nije na odmet. Pametno smišljene mape dozvoljavaju korišćenje zaobilaznih puteva i ne daju prednost nijednom timu, samo je potrebno pronaći pravi recept za svaku situaciju. Pored osvajanja teritorije, postoje i timski sukobi, koji su verovatno najstariji oblik multiplayer okršaja i nema potrebe pojašnjavati ih. Važno je istaći i to da prilikom testiranja gotovo da nije bilo kašnjenja u komunikaciji između servera i klijenta, te da su latencije uvek bile izuzetno niske na svim evropskim serverima. Ipak, nije sve savršeno.

War of the Roses pati od velikog broja problema, koji neretko ometaju igranje. Iako razvojni tim Fatshark danonoćno radi na ispravkama, dolazi do čestog pucanja igre bez ikakvog vidljivog razloga, čak i na konfiguracijama koje su daleko iznad preporučenih sistemskih zahteva. Potpisniku ovih redova jednom se dogodilo čak i da propadne kroz livadu u tamu podzemnog sveta. Jasno je da je reč o maloj grupi samostalnih autora, ali ovakve stvari ipak negativno utiču na konačnu ocenu i ostaje samo da se nadamo tome da će uskoro biti ispravljene u potpunosti. S druge strane, igra je neosporno zabavna i pruža jedinstvenu atmosferu koja uspešno dočarava svu haotičnost i krvoločnost srednjovekovnog ratovanja, te lako izaziva zavisnost koja će vas naterati da noćima jurite protivnike sa buzdovanom u rukama.