Екипа „Радничког" у свом почетку тренирала је у малом дворишту Радничког дома а нешто касније на старом вашаришту, односно на простору где се данас налази стовариште предузећа „Огрев" у близини Машинске индустрије Ниш. У почетку екипа није имала тренера већ је капитен тима био задужен и за тренирање својих играча. За време тренинга обавезно је присуствовао и један члан управе клуба. У почетку „Раднички" није имао довољно искуства и технике у игри, па су га раније формирани клубови, као „Синђелић" или „Победа", побеђивали и са више голова разлике. Све је то било кратког века: убрзо је „Раднички" на зеленом пољу постао равноправан противник свим клубовима и почео да бележи победе. „У недељу је "Раднички" сигурно и заслужено потукао свог противника. „Победа" је у првом делу игре играла очајно слабо и да је противник био присебнији и одлучнији пред голом резултат би био катастрофалнији … „Победа" је морала да капитулира пред одлучном одбраном „Радничког"... писао је један спортски лист 16. октобра 1927. године.
Тим „Радничког" наступао је у зеленим дресовима а на левој страни, у белом пољу, налазила се црвена звезда петокрака као симбол припадности радничком покрету.
Посредник клуба је у почетку био Милош Марковић а по његовом одласку Драгиша Никетић, оба истакнута радничка борца. Између осталих, чланова управе били су и Младен Ђорђевић Маџа и Раша Анђелковић, економ. У екипи „Радничког" играли су као активни играчи познати револуционари Јосип Колумбо и Станко Пауновић.
У првенству моравске жупе, а после јесење сезоне за 1927/28. годину. „Раднички" је освојио прво место. Било је то почасно звање и спортска слава играча „Радничког" који су ово место заузели после победе над многим тимовима из Ниша, Лесковца и Прокупља. Тим поводом писао је један лист: „Као што се из табеле види јесењи првак Моравске жупе је спорт клуб "Раднички" из Ниша. Овај млади и напредни клуб заслужно је заузео прво место. Из табеле се види да је изгубио само једну утакмицу и то незаслужено. Остале је решио у своју корист, осим што је са СК „Синђелићем" играо нерешено.
У данима завођења шестојануарске диктатуре и налета буржоазије на све манифестације радничког покрета забрањен је 1929. године и рад СК „Радничког", који је скоро девет година представљао запажену, по дисциплини и по залагању, спортску екипу.
„Раднички" ће после неколико година поново бити обновљен.
Након Другог светског рата:
Почетком рата 1941. клуб престаје са активностима да би их обновио 1945. Након тога Раднички је у сталном успону. 1962. изборио је пласман у прву савезну лигу. 1975. године победник је Балканског купа и осваја свој први трофеј од међународног значаја. Јуна 1980. као трећепласирана екипа у националном првенству стиче право учешћа у УЕФА купу, у коме ће веома успешно наступати још две сезоне одигравши широм Европе 13 утакмице са реномираним клубовима попут Хамбургера, Наполија, Данди јунајтеда, Грасхоперса, Фејнорда, Аз Алкмара и других. 1982. године је остварио свој највећи успех стигавши до полуфинала овог значајног европског такмичења.
У својој осамдесеттрогодишњој историји Раднички је дао неколико десетина репрезентативаца у свим републичким и савезним селекцијама. Печат Радничком је дао и велики број фудбалера који су одиграли преко 200 утакмица, проводећи и више од 10 година у клубу.
У сезони 2009/10. Прве лиге Србије заузео је 15. место са 39 бода, добивши 9 од укупно 34 одиграних утакмица, тако да је испао из Прве лиге Србије у Српску лигу Исток за сезону 2010/11.
Успеси:
Национални - 0
* Првенство СФР Југославије:
* Треће место (2): 1979/80, 1980/81
Национални куп - 0
Међународни
* Балкански куп:
* Победник (1): 1975
* Финалиста (1): 1988/89
* УЕФА куп:
* полуфинале (1): 1981/82
* осмина финала (2): 1980/81, 1983/84
