|
Put srca....
|
|
|
|
post # 1 | 04.01.2013 , 9:10 PM
|
Jednom smo zapoceli putovanje,a put vecno ide nikad ne prestaje...
Da li se slazete s recenicom iznad?
Da li nas nase srce vodi u ispravnom pravcu
Ili je put odavno sto
Nemoj odustati od onog koga volis,jebeš život ako se ne boriš.
Slomi mi srce slomicu ti glavu ;)
|
|
| |
|
|
post # 2 | 04.01.2013 , 11:45 PM
|
Mislim da ta rečenica ima smisla.
Nešto novo smo otkrili i cijelog života otkrivamo više i dalje i tražimo ono bolje. 
|
|
| |
|
|
post # 3 | 05.01.2013 , 0:14 AM
|
Ne slazem se  srce nas vodi u tugu
|
|
| |
♡ Visca el Barça ♡
|
|
post # 4 | 05.01.2013 , 1:24 AM
|
Slazem se sa recenicom.. Nazalost...
I da srce nas malo kad vodi u ispravnom pravcu al sta je tu je.. Ne mozemo protiv njega..
Svi se prave fini, svi igraju prljavo. °°°
|
|
| |
Mallena
|
|
post # 5 | 05.01.2013 , 3:51 AM
|
Idem preko zemlje Srbije, ide srce gdje mu milije... i da mi je to posljednje doci cu POD tebe!
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
Smiley
|
|
post # 6 | 05.01.2013 , 3:54 AM
|
Idem putem,oka bistra,vazniji sam od ministra,nije luda moja mala sto je POD mene izabrala
Nismo se tražili, samo smo se našli... A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti... Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima... I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko...
|
|
| |
|
|
post # 7 | 22.01.2013 , 1:05 PM
|
Kad bi svi srce slusali bili bi srecni ali bilo bi i rata
Zasto rata pa jbg nekad srce odabere zabranjeno.
Ipak sam za da srce odabere a pamet mucne glavom 
Nemoj odustati od onog koga volis,jebeš život ako se ne boriš.
Slomi mi srce slomicu ti glavu ;)
|
|
| |
Smiley
|
|
post # 8 | 22.01.2013 , 1:07 PM
|
Svako ima svoj put srca,i na tom putu se ukrstimo sa necijim putem srca,poenta je u tome,da se ubode put necijeg srca koji ce da nastavi u istom pravcu da putuje
Nismo se tražili, samo smo se našli... A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti... Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima... I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko...
|
|
| |
