|
|
post # 1 | 26.01.2013 , 6:50 PM
|
Cao svima.. Vrv i neko je prosao kroz rastanke ovde, meni je bar prvi put.. Da mi je neka zabila noz..
Hteo bih savete.. Molim vas, poludecu nekako, pretesko je 
Napisacu sto jasnije i kratko..
Upoznali smo se pre 2 god. ja sam iz Zr, a ona tamo prema Somboru tacnije, i videli smo se par puta u NS
Pa je bilo svasta.. I divno, cak smo spavali jednom, ali nije bilo nista.. I bila je veza onako donekle na daljinu da.. Ali jako je bilo super.. Nije se to osecalo. .2 god smo bili u vezi, i pre 1 god. Dosao sam u Francuskoj.. Preselio, ona ostala, pretesko.. I eto.. Jednog dana pre mozda ned. dana.. Rekla da je zvao neki lik.. I da ne zna sta da radi.. Kontam da oce.. I nisam nista rekao.. Potrebno joj paznje i sve to.. Ali lagala me je .. Oduvek me cuvala bolesno pored sebe da ne bih scepao druge, i sad mi zabije noz  Previse sam dobar bio donekle, nisam sad ja tu neki cvetic, I dosla je .. Vratila se iz te setnje, rekla da se ljubila.. Meni se svet srusio.. Budala sam, i cutao.. Pitao sve sta misli.. Sve mi je rekla, boli
I onda sam odlucio da se ne cujemo.. Neka krene putem, i nismo pisali i drugi dan je pozovem da dodje na net.. DOdje, ista stvar.. ona i drugi dan izasla . S njim, i lepo joj bilo.. Prica mi kako su sitnice lepe s njim, sam sebe ubijam.. I odlucio sam da ne pisemo.. Ne pisemo znaci par dana.. I nmg da prihvatim to.. Ne izlazlim, nisam lik koji voli diskotetke, pice, cigare i to.. Ne, ubijam se unutra, ne spavam nocima.. Nemam s kim da pricam, pisem.. Bas mi je crno sve.. Samo bih neki savet.. Sta da uradim da mi bude bolje.. Hvala vam puno ljudi.. Lakse mi je kad pisem.. Pozdrav
Aimer quelq'un..
|
|
| |
Smiley
|
|
post # 2 | 26.01.2013 , 7:35 PM
|
Ej drugar,ne moras da otvaras vise tema iste sadrzine,dovoljna je 1 i svi cemo videti ... Ovu ili onu tamo ce neki od modova da lock i posalju u kantu 
Poruku je menjao/la XAVI_PG - Subota, 26.01.2013, 7:35 PM
Nismo se tražili, samo smo se našli... A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti... Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima... I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko...
|
|
| |
