BILI U BRAKU ILI NE, OVO BI TREBALO PROČITATI..
"Kad sam te noći stigao kući, dok je moja žena servirala večeru, uzeo sam je za ruku i rekao: Moram ti nešto reći. Sela je i jela u tišini. Primijetio sam bol u njenim očima. Odjednom nisam znao kako da otvorim usta. Ali morao sam joj dati do znanja što mislim. Želim razvod, rekao sam smireno. Nije izgledala iznervirano mojim rečima, nego me tiho upitala: Zašto? Izbegavao sam njeno pitanje. To je veoma razljutilo. Odbacila je pribor za jelo i počela vikati na mene, ti nisi čovek!
Te noći nismo više razgovarali. Plakala je. Znao sam da je htela saznati što se dogodilo s našim brakom. Ali nisam joj mogao dati zadovoljavajući odgovor, izgubila je moje srce zbog Ivane. Nisam je više voleo. Samo sam je žalio!
Sa dubokim osećajem krivice, napravio sam sporazum za razvod braka kojim ona dobija našu kuću, auto i 30% udela u mojoj firmi. Pogledala ga je i onda pocepala na komadiće. Žena koja je 10 godina svog života provela samnom za mene je postala stranac. Bilo mi je žao njenog uzaludno potrošenog vremena i energije, ali nisam mogao povući što sam rekao jer sam veoma voleo Ivanu. Počela je plakati predamnom, što sam i očekivao. To njeno plakanje za mene je zapravo bilo pravo olakšanje. Ideja o razvodu, koja me opsedala duže vreme, činila se sada čvrščom i jasnijom.
Sledeći dan, došao sam kući kasno i našao je za stolom kako nešto piše. Nisam večerao nego sam otišao direktno u krevet i odmah zaspao, jer sam bio umoran od ispunjenog dana sa Ivanom. Kad sam se probudio, ona je još uvek bila za stolom i pisala. Nije me bilo briga okrenuo sam se i nastavio spavati.
Ujutro mi je iznela svoje zateve za razvod: nije htela ništa od mene, ali je tražila odlaganje razvoda na mesec dana. Zahtevala je da se u tih mesec dana oboje trudimo živjeti normalno koliko god je to moguće.
Njeni razlozi su bili jednostavni: naš sin završava školu u tih mesec dana i nije htela da ga opterećujemo našim propalim brakom. To je za mene bilo prihvatljivo. Ali imala je još jedan zahtev, htela je da se prisetim kako sam je nosio u našu svadbenu sobu na dan našega venčanja. Zahtevala je da je u tih mjesec dana, svako jutro nosim iz naše spavaće sobe do prednjih vrata. Mislio sam da je totalno poludela. Ali da nam te zadnje zajedničke dane učinim podnošljivim, pristao sam na njene čudne zahteve.
Rekao sam Ivani kakve zahteve mi je žena postavila za razvod.. Glasno se smijala i mislila da je to apsurdno. Bez obzira na njene trikove, mora se suočiti sa razvodom, rekla je prezrivo. Moja žena i ja nismo imali nikakav fizički kontakt otkad sam ja izrazio svoju želju za razvodom. Dok sam je nosio prvi dan oboje smo delovali nespretno. Naš sin je tapšao iza nas: Tata drži mamu u naručju.
Te reči su me pogodile.
Od spavaće do dnevne sobe pa do vrata, hodao sam preko 10 metara s njom u naručju. Zatvorila je oči i tiho rekla: nemoj našem sinu spominjati razvod. Kimnuo sam glavom, pomalo uzbuđen. Spustio sam je i ona je otišla na autobus. A ja sam se odvezao sam do firme.
Drugi dan bilo nam je puno lakše. Oslonila se na moja prsa. Mogao sam osetiti miris njene bluze. Shvatio sam da nisam tu ženu pogledao pažljivo već dugo vremena. Shvatio sam da više nije tako mlada. Imala je nekoliko bora na licu i kosa joj je bila prosijeda. Naš brak je na njoj ostavio danak. Na minut sam se upitao što sam joj to učinio.
Četvrti dan kad sam je podigao, osetio sam kako se osjećaj intimnosti vraća. To je bila žena koja je dala 10 godina svog života za mene.
Peti i šesti dan osjetio sam kako osjećaj intimnosti opet raste. Ivani nisam rekao ništa o tome. Kako je tih mesec dana odmicalo, postajalo je sve lakše nositi je. Možda me svakodnevna vežba učinila jačim. Jedno jutro birala je što će obući. Isprobala je nekoliko haljina, ali ni jedna joj nije pristajala. Zatim je uzdahnula: sve su moje haljine postale prevelike. Odjednom sam shvatio koliko je smršavjela i da je to zapravo razlog što mi je postajalo sve lakše nositi je.
Odjednom mi je sinulo.. Nosila je toliko tuge i gorčine u srcu. Nesvesno sam pružio ruku i pomilovao je po glavi. Naš sin je došao u tom trenutku i rekao: Tata vreme je da nosiš mamu. Gledajući svaki dan kako njegov otac nosi mamu u naručju, za njega je postalo bitan deo života. Moja žena ga je dozvala da se približi i čvrsto ga zagrlila.
Okrenuo sam glavu na drugu stranu jer sam se bojao da bi se mogao predomisliti u zadnjoj minuti.
Tada sam je primio u naručje, hodajući preko spavaće do dnevne sobe, pa u hodnik. Njene ruke obgrlile su moj vrat tako prirodno i nježno.
Držao sam je čvrsto, baš kao i na dan našega venčanja.
No njena sve lakša telesna težina me činila veoma tužnim. Zadnji dan, kad sam je držao u naručju, jedva sam koraka mogao napraviti. Naš sin je otišao u školu. Držao sam je čvrsto i rekao: Nisam primetio da je u našem životu nedostajalo intimnosti. Odvezao sam se do firme. Istrčao iz auta bez zaključavanja vrata. Bojao sam se da bi me svako odlaganje nateralo da promenim mišljenje. Ivana je otvorila vrata i ja sam joj rekao: Žao mi je ali ja više ne želim razvod.
Pogledala me zapanjeno, a zatim dotakla moje čelo. Imaš li groznicu? rekla je! Sklonio sam joj ruku s moje glave. Žao mi je, Ivana, rekao sam, neću se razvesti. Moj bračni život je bio dosadan verovatno zato što ni ona ni ja nismo cenili pojedinosti u našim životima, a ne zato što više nismo voljeli jedan drugog. Sada shvatam da od trenutka kada sam je nosio u naručju na dan naše venčanja, sam je trebao tako nositi dok nas smrt ne rastavi.
Ivana kao da se odjednom probudila. Opalila mi je šamarčinu, zalupila vrata i briznula u plač. Otišao sam. U cvećari na putu kući sam uzeo sam buket cveća za moju ženu. Prodavačica me upitala da li želim i karticu. Nasmejao sam se i napisao: Nositi ću te svako jutro dok nas smrt ne rastavi.
Stigao sam kući sa cvećem u ruci i osmehom na licu. Pohitao sam stepenicama ušao u sobu i našao svoju ženu u krevetu - mrtvu.
Borila se s rakom mesecima, a ja sam bio toliko obuzet Ivanom da nisam ništa primetio.
Znala je da će ubrzo umreti i htela me spasiti od bilo kakve negativne reakcije našeg sina na razvod. Barem sam u očima našeg sina ispao brižan suprug..
Mali detalji u vašim životima su ono što je stvarno važno u vezi. To nije vikendica, auto, nekretnine, novac u banci. To samo stvara okruženje pogodno za sreću, ali vam ne može dati sreću..
Nađite vremena da budete prijatelji i napravite one male stvari jedan za drugoga da izgradite intimnost. Da imate pravi srećan brak!
Ako ne podelite ovu priču, ništa se neće dogoditi.
Ako to učinite, možda spasite nečiji brak..
Mnogi od životnih neuspeha su ljudi koji nisu shvatali koliko su bili blizu uspeha kada su odustali."
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
