Mit
Ponekad slete drozdovi
Na neparnu stranu ulice,
Kad dan užeže kandila
I luna nadvisi grad…
Mirišu na tamjan,
Na ustajalu tajnu.
Zabruje ritual
Nepomične gvozdene ptice
Metalnim mukom
Digne se val…
Sklopi se nad njom
Nebo tudjeg sveta;
Tren proguta strah,
Zaledi dah,
Iskida mrak,
Ukoči mah,
Skameni prah
Kao mak
Pepela.
Odjekuje tišina
Koraka
Jer sama je tako htela…
Kao Indijska bajka
Izroni silueta,
Lučama pokida
Noćni plašt
Klizne
Izmirne dim
Dole na jug.
Bezbroj zatreperi sveća,
Baklja bukne,
Druga, treća,
Klepeću krila u taktu marša,
Bruje, zvone,
Ko kristal-čaša,
Sto prskalica,
Istrune joj dim…
U sjaju nemom
Mistična korača
Dok pesak vremena
Vrti u krug….
*
*
*
Izdaleka petlinajave cik…
Po jedrima oblaka
Curi krv istoka;
Ko će ga znati:
Beše li to zbilja
Ili samo mit?
