|
Na današnji dan
| |
Par reči o sebi
|
|
post # 1 | 17.07.2011 , 1:13 PM
|
16. jul 2011.
622. Istoričari smatraju da ovim datumom počinje prva godina islamske ere, odnosno dan kada je Muhamed, sa svojim pristalicama napustio Meku da bi osnovao prvi centar nove vere u Medini.
1054. Zbog sukoba oko pitanja da li rimski papa ima primat među hrišćanskim poglavarima, došlo je do raskola između rimske i carigradske hrišćanske crkve. Spor je kasnije doveo do "velike šizme" i stvorene su dve crkve - istočnopravoslavna i zapadna rimokatolička.
1439. Zabranjeno je ljubljenje u Engleskoj.
1533. Prema naredbi španskog osvajača Fransiska Pizara, ubijen je car Inka Atahualpa, iako je dao traženi otkup - jednu sobu punu zlata i dve pune srebra.
1661. Stokholmska banka izdala je prve papirne novčanice u Evropi.
1723. Rođen je engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih portretista u istoriji slikarstva, prvi predsednik Kraljevske umetničke akademije (1768) i dvorski slikar od 1784. Izradio je oko 2.000 portreta i snažno uticao na generacije engleskih portretista.
1858. Rođen je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918. u Prvom svetskom ratu. Kao pitomac Artiljerijske škole, učestvovao je u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji Dimitrovgrad). U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao načelnik Štaba Prve armije, izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913, probio je bugarske položaje na Rajčanskom ridu, što je odlučilo ishod i Bregalničke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio Šabac, a dužnost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle mučkog napada Bugara 1915, s neuporedivo slabijim snagama ih je sprečio da prodru na Kosovo, što je - uz potporu crnogorske vojske s drugog boka - omogućilo odstupanje srpske armije preko Albanije. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao načelnik Štaba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakčalan i Bitolj. Zbog neslaganja sa savezničkom komandom o širini fronta dodeljenog srpskoj vojsci, smenjen je u aprilu 1918. i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta, zauzela Veles i Ovče polje, kod Kumanova razoružala Bugare, produžila gonjenje brojčano jače nemačke Druge armije i razbila je južno od Niša bez pomoći saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na čelu Prve armije 1. novembra 1918. oslobodio je Beograd, gde je posle smrti 1945. sahranjen bez ikakvih počasti. Dela : "Metoda za rešavanje taktičkih zadataka u granicama združenih odreda", "Uput za obuku regruta u ratnoj službi", "Vaspitavanje vojnika", "Šta imamo i možemo da očekujemo od egzercirnih pravila uopšte, a šta od pešadiskih posebice?", "Odbrana Kosovoga Polja 1915", prevod s francuskog dela belgijskog generala Anrija Aleksisa Brijalmona (Henri Alexis Brialmont) koje je objavio pod naslovom "Bojna taktika pešadije, konjice i artiljerije".
1861. Osnovano je Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu.
1867. Francuski vrtlar Žozef Monije patentirao je u Parizu armirani beton.
1872. Rođen je norveški istraživač Rual Amundsen prvi čovek koji stigao na Južni pol (1911). Poginuo je u junu 1928. u avionskoj nesreći, pokušavajući da pronađe nestalu italijansku ekspediciju koja je krenula ka Severnom polu.
1890. Umro je švajcarski pisac Gotfrid Keler najveći pripovedač nemačkog govornog područja u Švajcarskoj ("Ljudi iz Zeldvile", "Ciriške novele", "Sedam legendi", "Epigram", "Zeleni Hajnrih", "Martin Zalander").
1896. Umro je francuski pisac Edmon Gonkur načiju je inicijativu osnovano književno društvo koje od 1903. nosi ime braće Gonkur "Academie des Goncourt".
1917. Osujećen je pokušaj boljševika da preuzmu vlast u Rusiji, Trocki je uhapšen, a Lenjin se povukao u ilegalu.
1918. U Jekaterinburgu je ubijen poslednji ruski car Nikola II Romanov i članovi njegove porodice.
1925. U Bagdadu je otvoreno zasedanje prvog izabranog parlamenta Iraka.
1935. U Oklahoma Sitiju postavljen je prvi u svetu parking merač.
1945. SAD su u pustinji Alamogordo, u državi Novi Meksiko, izvršile prvu probu atomske bombe, pod šifrovanim nazivom "Triniti".
1950. Na stadionu "Marakana" u Rio de Žaneiru, Urugvaj je u finalu svetskog prvenstva pobedio Brazil sa 2:1, osvojivši drugi put svetski fudbalski šampionat. Utakmicu je pratilo 199.000 gledalaca.
1951. Belgijski kralj Leopold III abdicirao je u korist sina Boduena.
1960. Na Svetskom prvenstvu u fudbalu, 205.000 ljudi posmatralo je utakmicu Brazil - Urugvaj, što je bio rekord.
1965. Predsednici Francuke i Italije Šarl de Gol i Đuzepe Saragat otvorili su 11,6 kilometara dug tunel ispod Mon Blana koji je povezao dve zemlje.
1969. Američki vasionski brod "Apolo 11" lansiran je iz Kejp Kanaverala u istorijsku misiju ka Mesecu sa astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom.
1976. Indonezija je anektirala bivšu portugalsku koloniju Istočni Timor kao svoju 27. pokrajinu.
1979. Sadam Husein je postao predsednik Iraka.
1980. Republikanska partija nominovala je Ronalda Regana za predsednika SAD-a.
1985. Umro je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, najprevođeniji nemački pisac posle Drugog svetskog rata ("Grupni portret s damom", "Mišljenje jednog klovna").
1988. Američki atletičar Karl Luis pretrčao je 100 metara za 9:78 sekundi.
1988. Florens Džojner postavila je ženski svetski rekord na 100 metara - 10:49 sekundi.
1989. Umro je austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najvećih dirigenata 20. veka. Od 1949. bio je dirigent Bečkog simfonijskog orkestra, od 1955. vodio je Berlinsku filharmoniju, a od 1956. do 1964. bio je direktor Bečke državne opere.
1990. Na Filipinima je u zemljotresu poginulo više od 1.600 ljudi.
1995. Umro je britanski pesnik Stefan Spender. Na početku karijere nazvan je drugim Šelijem ("Dvadeset pesama", "Ruševine i viđenja").
1997. Savezna skupština izabrala je Slobodana Miloševića za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Pre njega, na toj funkciji bili su Dobrica Ćosić i Zoran Lilić.
1998. Kosovski Albanci su u Prištini konstituisali paralelni kosovski parlament. Policija je, po naredbi srpskih vlasti koje su taj postupak smatrale nelegalnim, kao i majske izbore, zaposela prostorije i zaplenila dokumenta o radu parlamenta.
2000. U Budimpešti je umro pesnik Đerđ Petri, jedan od najpoznatijih mađarskih disidenata za vreme komunističkog režima Janoša Kadara.
2001. Predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta od 1980. Huan Antonio Samaran penzionisan je, a potom imenovan za počasnog doživotnog predsednika MOK-a. Njega je nasledio belgijski hirurg Žak Rog.
2001. Kineski i ruski predsednici Đijang Cemin i Vladimir Putin potpisali su prijateljski pakt kojim su postavljeni principi partnerstva dve zemlje, a u funkciji zaštite njihovih interesa.
2003. Vojnim pučem je svrgnuta vlada afričke ostrvske države Sao Tome i Principe dok je njen predsednik Fradike de Menezes bio u privatnoj poseti Nigeriji.
2004. Tribunal u Hagu obelodanio je optužnicu protiv bivšeg lidera Srba u Hrvatskoj Gorana Hadžića, zbog ratnih zločina nad hrvatskih i drugim nesrpskim stanovništvom u istočnoj Slavoniji. Hadzić je od tada u bekstvu.
2004. Na aerodromu u Tokiju uhapšen je bivši svetski prvak u šahu Bobi Fišer. U martu 2005. Fišer je otputovao na Island pošto je dobio državljanstvo te ostrvske zemlje i time izbegao deportaciju u SAD, koje ga traže više od deset godina zbog kršenja međunarodnih sankcija prema bivšoj SR Jugoslaviji, gde je 1992. odigrao šahovski meč sa Borisom Spaskim.
2004. Umro je Čarls W. Svini, američki pilot koji je upravljao bombarderom koji je bacio atomsku bombu na japanski grad Nagasaki 1945. godine.
2005. UNESCO je uvrstio Mostar (BiH) na listu svetske kulturne baštine.Added (17 Jul 2011, 1:13 PM)
---------------------------------------------
17. jul 2011.
17. jul (17.7.) je 198. dan godine po gregorijanskom kalendaru (199. u prestupnoj godini).
Do kraja godine ima još 167 dana.
1453. U bici kod Kastijona Francuzi su postigli odlučujuću pobedu nad Englezima koja je dovela do okončanja Stogodišnjeg rata.
1762. Ubijen je ruski car Petar III tri dana nakon što je oboren sa vlasti i zatvoren. Presto je preuzela njegova supruga Katarina II (Velika), koja je kasnije postala jedan od najčuvenijih ruskih vladara.
1775. Otvorena je prva vojna bolnica.
1790. Umro je škotski ekonomista Adam Smit, uz Dejvida Rikarda, najpoznatiji predstavnik engleske klasične političke ekonomije. Postavio je osnove radne teorije vrednosti. ("Bogatstvo naroda", "Teorija moralnih osećanja").
1804. Beogradsku tvrđavu napustile su i pobegle niz Dunav starešine turskih janičara - dahije Aganlija, Kučuk Alija, Mula Jusuf i Mehmed Fočih - koji su prethodno u seči knezova poubijali istaknute srpske prvake, što je bio neposredan povod za izbijanje Prvog srpskog ustanka. Porta u Carigradu, zabrinuta za to da vlast ne pređe u ruke ustanika, poslala je u Srbiju bosanskog vezira Abu Bećir-pašu da izgladi sukob janičara i Srba i zavede sultanovu vlast. Kao prvi uslov za uspostavljanje mira, ustanički vođa Karađorđe, koji je već okupio oko 10.000 ljudi pod oružjem, tražio je likividaciju dahija koji su pobegli na Adu Kale na Dunavu. Uz saglasnost Bećir-paše i prema Karađorđevom nalogu, Milenko Stojković poubijao je dahije u noći između 24. i 25. jula 1804.
1841. Izašao je prvi broj britanskog šaljivog časopisa "Punch".
1861. Američki kongres odobrio je papirni novac.
1890. Sesil Roudz, po kojem je Rodezija dobila naziv, postao je premijer Kapske kolonije u Južnoj Africi.
1912. Umro je francuski matematičar, fizičar i filozof Žil Anri Poenkare. Razvio je teoriju automorfnih funkcija i istraživao diferencijalne jednačine, a posebno su značajni njegovi radovi na području topologije i njegova interpretacija geometrije Lobačevskog. Objavio je oko 500 naučnih radova.
1917. Britanska kraljevska kuća promenila je svoje ime Saks-Koburg-Gota u Vindzor zbog antinemačkog raspoloženja u Britaniji tokom Prvog svetskog rata.
1928. Umro je srpski geolog i paleontolog Svetolik Radovanović, član Srpske kraljevske akademije, profesor Univerziteta u Beogradu, prvi ministar privrede u Srbiji. Reformisao je srpsko rudarsko i šumarsko zakonodavstvo, a 1892. s geologom Jovanom Žujovićem osnovao Srpsko geološko društvo. Kao ministar, doneo je prva pravila rudarsko-bratinske kase za osiguranje rudara, ustanovio nedeljno-praznične škole za šegrte i izdao prvi godišnjak rudarskog odeljenja ministarstva privrede. Dela: "Uvod u geologiju istočne Srbije", "O trusu", "Podzemne vode", "Lijas kod Rgotine", "Lijas kod Dobre", "Crnajka s naročitim obzirom na njen Doger", "Donjolijaska fauna sa Vrške Čuke", "Kelovej kod Vrške Čuke", "Belemnites ferraginensis nov. spec. iz klauskih slojeva istočne Srbije", "O velikom šarijažu u istočnoj Srbiji".
1945. U Potsdamu je počela konferencija o posleratnoj budućnosti Evrope. Na skupu koji je okončan 2. avgusta predstavnici zemalja pobednica u Drugom svetskom ratu - SSSR-a, SAD i Velike Britanije, Staljin, Truman i Čerčil, kojeg je 28. jula zamenio novi šef britanske vlade Klement Atli, doneli su odluku o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i dogovorili su se o teritorijalnim promenama u istočnoj Evropi.
1946. Izvršena je smrtna kazna nad vođom četnika u Drugom svetskom ratu i vojnim ministrom bivše jugoslovenske emigrantske vlade, Dragoljubom - Dražom Mihailovićem, pošto je dan ranije odbijena njegova molba za pomilovanje. Potom je tajno sahranjen, tako da mu se ne zna grob. Nisu uslišene ni molbe još osmorice osuđenih na smrt na sudskom procesu u Beogradu organizovanom po ugledu na staljinistička montirana suđenja, pa su istog dana pogubljeni i Radoslav Radić, Miloš Glišić, Dragomir Jovanović, Tanasije Dinić, Velibor Jonić, Đuro Đokić, Kosta Mušicki i Boško Pavlović. Kazna nije izvršena nad Mladenom Žujovićem i Petrom Živkovićem, jer su bili u emigraciji. Ostalih 13 optuženih - uključujući najistaknutijeg srpskog teoretičara prava u 20. veku, Slobodana Jovanovića, kome je suđeno u odsustvu - osuđeno je na vremenske kazne.
1954. Otpočela je izgradnja Diznilenda koja je trajala tačno godinu dana.
1955. Grad Arko u Ajdahu postao je prvi grad osvetljen nuklearnom energijom.
1959. Umrla je čuvena američka džez i bluz pevačica BiliHolidej.
1968. U Iraku je oborena vlada Abdula Arefa, a na vlast je došlo desno krilo BAAS partije. Predsednik republike, a kasnije i vlade postao je general Ahmed Hasan al-Bakr.
1968. Održana je premijera filma "Yellow Submarine" sa Bitlsima u Londonu.
1969. U Španiji, general Fransisko Franko imenovao je za svog naslednika princa Huana Karlosa, koji je preuzeo vođstvo države 22. novembra 1975, dva dana nakon diktatorove smrti.
1973. U Avganistanu je proglašena republika nakon vojnog udara kojim je prekinuta četrdesetogodišnja vladavina kralja Mohameda Zahir Šaha. Predsednik je postao bivši premijer Sardar Muhamad Daud Kan.
1975. Američki i sovjetski vasionski brodovi "Sojuz 19" i"Apolo 18" spojili su se u Zemljinoj orbiti. Komandanti letilica, Aleksej Leonov i Tom Staford, razmenili su čestitke, pri čemu je Rus govorio engleski a Amerikanac ruski.
1979. Diktator Nikaragve Anastasio Somoza Debajle dao je ostavku i pobegao iz zemlje, a vlast je preuzeo levičarski sandinistički pokret Danijela Ortege Savedre.
1984. Lansiran je sovjetski svemirski brod "Sojuz T12", a član posade Svetlana Savickaja postala je prva žena koja je "prošetala" svemirskim prostorom izvan letelice.
1994. Brazil je na svetskom fudbalskom prvenstvu u SAD osvojiočetvrtu šampionsku titulu.
1995. Umro je argentinski automobilski as Huan Manuel Fanđo, petostruki svetski šampion u "Formuli-1".
1996. Američki putnički avion "Boing 747" na liniji Njujork-Pariz ekplodirao je iznad Atlantskog okeana, nakon što je poleteo sa aerodroma "Kenedi". Poginulo je svih 230 putnika i članova posade.
1998. Posmrtni ostaci ruskog cara Nikolaja II Romanova i članova njegove porodice, preneti iz Jekaterinburga 80 godina nakon ubistva, sahranjeni su u Sankt Peterburgu. Svečanoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Rusije Boris Jeljcin.
1998. Džinovski talasi izazvani snažnim zemljotresom na dnu Pacifika odneli su šest sela na severozapadnoj obali Papue Nove Gvineje. Poginulo je oko 2.000 ljudi.
1998. Na konferenciji UN u Rimu, predstavnici 120 zemalja usvojili su statut kojim je uspostavljan prvi stalni Međunarodni krivični sud za ratne zločine. SAD su odbile da se priključe tom sudu. Do marta 2003. sporazum je ratifikovalo 89 zemalja.
2001. Na osnovu odluke vlade SRJ, princ Aleksandar Karađorđević i članovi njegove porodice uselili su se u kraljevsku rezidenciju u Beogradu koja je jugoslovenskoj kraljevskoj porodici oduzeta posle Drugog svetskog rata.
2001. Nakon završetka sukoba na Kosovu i prestanka vazdušnih napada NATO-a na SRJ, istražitelji Međunarodnog suda za ratne zločine iz Haga pronašli su, prema izjavi portparola tužilaštva suda Florens Artman, tokom 1999. i 2000. godine 876 grobnica na Kosovu i ekshumirali 4.392 žrtve od kojih je 2.099 identifikovano.
2004. Grčke vlasti uhapsile su u Solunu Dejana Milenkovića Bagzija, osumnjičenog za saučesništvo u ubistvu premijera Srbije Zorana Đinđića. Nekoliko meseci kasnije Bagzi je izručen vlastima u Srbiji, gde je dobio status zaštićenog svedoka.
2005. Specijalni tribunal u Iraku podigao je prvu optužnicu protiv bivšeg predsednika te zemlje Sadama Huseina za zločine počinjene tokom njegove 35-godišnje vladavine.
2006. U cunamiju koji je pogodio indonežansko ostrvo Java poginulo je 525 osoba. Poplavni talas visok dva metra posledica je zemljotresa jačine 7,7 Rihterove skale, čije epicentar bio u Indijskom okeanu.
2008. Haški tribunbal pravosnažno je osudio penzionisanog generala JNA Pavla Strugara na sedam i po godina zatvora zbog granatiranja Strog grada u Dubrovniku u decembru 1991. godine.
|
|
| |
|
|
post # 2 | 17.07.2011 , 2:58 PM
|
Jako lepa i poucna tema....
|
|
| |
Par reči o sebi
|
|
post # 3 | 17.07.2011 , 11:05 PM
|
18. jul 2011.
18. jul (18.7.) je 199. dan godine po gregorijanskom kalendaru (200. u prestupnoj godini).
Do kraja godine ima još 166 dana.
64. Dve trećine Rima izgorelo je u požaru. Car Neron optužio je hrišćane da su podmetnuli požar i prognao ih iz Rima.
1290. Kralj Edvard I proterao je Jevreje iz Engleske.
1374. Umro je Frančesko Petrarka, italijanski lirski pesnik, jedan od najznačajnijih preteča humanizma i renesanse. Pisao je na latinskom i italijanskom. Najslavnije njegovo delo - "Kanconijer", posvećen Lauri - zapravo je intimni dnevnik o pesnikovom duševnom životu, u kom ljubav i simboli postaju sredstva za pesničko izražavanje i oblikovanje najtananijih unutarnjih osećanja, stalnog nemira i melanholije. Petraraka je izvršio dalekosežan uticaj na italijansku i svetsku književnost. Prevođen je na sve evropske jezike.
1536. Engleski parlament doneo je odluku o nepriznavanju papske vlasti u Engleskoj. Engleskom je tada vladao Henri VIII.
1610. Umro je italijanski slikar Mikelanđelo Merizi da Karavađo, koji je već u ranoj fazi prekinuo sa manirizmom i naturalističkim realizmom slikao likove iz
svakodnevnog života, koristeći svetlost kao glavni elemenat kompozicije.
1635. Rođen je engleski fizičar Robert Huk. Usavršio je mikroskop i eksperimentalno dokazao da se centar težišta Zemlje i Meseca kreće oko Sunca u elipsi. Formulisao je osnovni zakon teorije elastičnosti ("Hukov zakon").
1721. Umro je francuski barokni slikar Žan Antoan Vato, dominantna ličnost francuskog slikarstva početkom 18. veka ("Polazak na Kiteru", "Parisov sud").
1811. Rođen je engleski pisac Vilijam Mejkpis Tekeri, jedan od najznačajnijih satiričara 19. veka ("Vašar taštine").
1870. Prvi vatikanski koncil proglasio je dogmu o papinoj nepogrešivosti (infalibilitet) o pitanju vere i morala svih vernika.
1872. Umro je meksički državnik i nacionalni heroj Benito Pablo Huarez. Kao predsednik Meksika (tri puta, 1858, 1867, 1871) odvojio je crkvu od države i sproveo niz reformi kojima je smanjio moć crkve i vojske.
1887. Rođen je norveški oficir Vidkun Kvisling, premijer marionetske pronacističke vlade u Drugom svetskom ratu (1942-45). Po završetku rata osuđen je na smrt i streljan, a njegovo ime postalo je simbol nacionalne izdaje.
1918. Rođen je južnoafrički političar Nelson Mandela, lider Afričkog nacionalnog kongresa i borac protiv aparthejda. Nakon 28 godina provedenih u zatvoru, postao je 1994. prvi crnac predsednik Južne Afrike.
1921. Rođen je američki astronaut Džon Glen, prvi Amerikanac koji je 1962. obleteo Zemlju u kosmičkom brodu "Merkjuri-Atlas 6".
1925. Budući nacistički lider Nemačke Adolf Hitler je objavio prvi tom svog ličnog manifesta "Majn kampf".
1933. Rođen je Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko, predvodnik post staljinističke generacije ruskih pesnika ("Padaju beli snegovi", "Obećanje", "Hidrocentrala u Bratsku", "Autobiografija").
1936. Pobunom u Melilji, u španskom Maroku, protiv vlade Narodnog fronta premijera Manuela Asanje, počeo je građanski rat u Španiji.
1942. Nemci su, u Drugom svetskom ratu, uz pomoć domobrana, nakon više od mesec dana borbi pobedili partizanske snage na planini Kozari, u severozapadnoj Bosni. Spaljena su sela, a oko 50.000 ljudi odvedeno je u logore.
1942. SAD su u Drugom svetskom ratu objavile rat Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji.
1971. Šest emirata u Persijskom zalivu - Abu Dabi, Dubai, Šardža, Adžman, Um-al-Kajvajn i Fudžajra - sklopilo je sporazum o osnivanju federacije Ujedinjeni Arapski Emirati. Sporazum je stupio na snagu u decembru 1971, a u februaru 1972. federaciji se priključio i Ras-al-Kajma.
1972. Egipat je zatražio od SSR-a da povuče svih 20.000 vojnih savetnika, optuživši Moskvu da nije poslala obećano oružje.
1991. Predsedništvo SFRJ u Beogradu donelo je odluku o povlačenju Jugoslovenske narodne armije iz Slovenije, nakon što je ta jugoslovenska republika 25. juna proglasila samostalnost.
1992. Ratni brodovi NATO-a uplovili su u Jadransko more radi kontrole sprovođenja sankcija UN protiv SR Jugoslavije, u prvoj takvoj operaciji u Evropi od Drugog svetskog rata.
1994. U eksploziji podmetnute bombe u centru jevrejske zajednice u Buenos Ajresu poginulo je 96 ljudi.
2001. Skupština Srbije usvojila je zakone o radio-difuziji, o borbi protiv organizovanog kriminala i mafije, kao i zakon kojim se Resor državne bezbednosti MUP-a Srbije transformiše u samostalnu Bezbednosno-informativnu agenciju.
2002. A.J.P. Abdul Kalam, etnički Tamil, postao je 12. po redu predsednik Indije i treći je Musliman izabran na tu visoku državnu funkciju. Kalam je naučnik i tvorac indijskog nuklearnog programa.
2003. Britanska policija pronašla je telo naučnika Dejvida Kelija, stručnjaka za naoružanje u Ministarstvu odbrane, koji je bio glavni izvor britanskog BBC za tvrdnju o navodnom vladinom falsifikovanju podataka o iračkom oružju za masovno uništenje. Prema izveštaju policije Keli je izvršio samoubistvo.
2005. Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek, zvani Legija i još trojica pripadnika JSO osuđeni su na po 40 godina zatvora zbog ubistva bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i pokušaj ubistva lidera SPO Vuka Draškovića u Budvi. Maksimalne kazne zatvora potvrdio je Vrhovni sud Srbije 28. juna 2006.
2005. Umro je general Vilijam Vestmorlend, komandant američkih vojnih operacija u Vijetnamu.
|
|
| |
 3362
poruka na forumu
| |
 80
| |
 604
|
|
| |
Par reči o sebi
|
|
post # 5 | 22.07.2011 , 9:05 PM
|
Ponedeljak, 19. jul 2011.
1427. Umro je Stefan Lazarević, srpski knez (1389-1402), sin kneza Lazara i kneginje Milice, vazal turskog sultana Bajazita I do 1402. godine, kada se povukao u Carigrad gde je od vizantijskog cara Jovana II Paleologa dobio titulu despota. Posle poraza Bajazita I kod Angore od Mongola, sklopio je sporazum sa ugarskim carem Žigmundom I od kojeg je 1403. dobio Mačvu i Beograd, koji je proglasio prestonicom, a 1421. je nasledio Zetu. Bavio se prevođenjem s grčkog, napisao je poslanicu "Slovo ljubve". Njegova je zadužbina manastir Manasija.
1545. Brod "Meri Rouz", ponos ratne flote engleskog kralja Henrija VIII (Henry), potonuo je u kanalu Solent između obale južne Engleske i ostrva Vajt. Život je izgubilo više od 700 ljudi.
1553. Marija Tjudor proglašena je za kraljicu Engleske. Udajom za španskog princa Filipa približila se Vatikanu i progonila protestante, zbog čega je nazvana Marija Krvava i Marija Katolička. Tokom njene vladavine, Engleska je izgubila Kale (1558), svoje poslednje uporište u Francuskoj.
1814. Rođen je Semjuel Kolt (Samuel Colt), koji je napravio revolver nazvan po njegovom prezimenu.
1834. Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega (Hilaire Germain, Degas), koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtača najbolje je iskazao slikajući telo u pokretu ("Balerina", "Kupačica", "Pralja").
1870. Francuski car Napoleon III objavio je rat Pruskoj, koji je imao teške posledice po francusko Drugo carstvo. Francuska vojska pretrpela je težak poraz u bici kod Sedana (2. septembra), car je zarobljen, a u Parizu je proglašena republika.
1877. Održan je prvi teniski turnir u Vimbldonu. Pobedio je engleski teniser Spenser Gor (Spencer Gore).
1883. Na brdu Stražilovo iznad Sremskih Karlovaca sahranjeni su posmrtni ostaci srpskog pesnika Branka Radičevića, nakon što su, 30 godina posle njegove smrti, preneti iz Beča.
1893. Rođen je ruski pisac Vladimir Majakovski, utemeljivač ruskog futurizma i vodeći pesnik u vreme Oktobarske revolucije i ranom sovjetskom periodu ("Pesme o revoluciji", "Oblak u pantalonama", "Rat i svet", "Lenjin").
1900. Otvorena je pariska podžemna železnica (metro).
1936. Umro je srpski geolog i političar Jovan Žujović, osnivač geološke nauke u Srbiji. Napravio je prvu preglednu geološku kartu Srbije i napisao mnogobrojne radove iz geologije, paleontologije i antropologije.
1937. U Beogradu je došlo do sukoba policije i demonstranata ("krvava litija") koji su protestovali zbog podnošenja skupštini na ratifikaciju konkordata između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije. Konkordat je potpisan u julu 1935, ali zbog otpora javnog mnjenja nije stupio na snagu.
1941. Britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Churchill) počeo je kampanju pod nazivom "V for Victory" u Drugom svetskom ratu.
1947. Ubijeni su burmanski premijer Aung San i šest ministara. Atentat su izvršili politički protivnici tokom zasedanja vlade.
1956. Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta - Josip Broz Tito, Džavaharlal Nehru (Javaharlal) i Gamal Abdel Naser (Nasser), potpisali su Brionsku deklaraciju o zajedničkj protiv blokovskoj politici, što je označilo početak stvaranja Pokreta nesvrstanih zemalja.
1965. Umro je korejski državnik Singman Ri (Syngman Rhee), prvi predsednik Južne Koreje 1948. Sa vlasti se povukao 1960. pod pritiskom studentskih protesta zbog izbornih prevara.
1974. Španski diktator Fransisko Franko (Francisco Franco) zbog bolesti je privremeno predao vlast princu Huanu Karlosu (Juan Carlos), koji je 1975, posle Frankove smrti, postao kralj Španije.
1980. U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre, koje je bojkotovalo više od 40 zemalja zbog sovjetske invazije na Avganistan.
1989. Poljska Narodna skupština izabrala je generala Vojćeha Jaruzelskog za predsednika Poljske.
1992. U eksploziji automobila-bombe u Palermu ubijen je Paolo Borselino (Borsellino), vodeći italijanski sudija u borbi protiv mafije.
1994. Narodna Skupština Republike Srpske odbila je Plan teritorijalnog razgraničenja u Bosni koji je početkom meseca Kontakt grupa ponudila zaraćenim stranama. SR Jugoslavija, od koje se očekivalo da utiče na bosanske Srbe da prihvate predloženi plan, kažnjena je poostravanjem međunarodnih sankcija, a u Bosni je nastavljen rat.
1996. Na zahtev međunarodnih predstavnika u posleratnoj Bosni predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić podneo je ostavku na sve javne funkcije.
2000. Rusija je predstavila svetskom tržištu novo protivtenkovsko oruzje montirano na prikolici kros-kantri motocikla.
2005. Liban je dobio prvu vladu, nakon povlačenja sirijskih trupa iz te zemlje, posle 29 godina. U sastav novog kabineta prvi put su ušli članovi šiitske grupe Hezbolah, koju SAD smatraju terorističkom organizacijom.Added (20 Jul 2011, 0:32 Am)
---------------------------------------------
Utorak, 20. jul, 2011.
1304. Rođen italijanski pisac Frančesko Petrarka. Smatra se poslednjim pesnikom srednjeg veka i prvim individualistom u evropskoj poeziji. U svoje vreme poznat i cenjen po latinskim delima, istorijskim, filozofskim i polemičkim spisima, a u svetsku književnost ušao zbirkom soneta "Kanconijer", posvećenih Lauri.
1402. Mongolski kan Tamerlan u bici kod Angore, sada Ankare, pobedio tursku vojsku i zarobio sultana Bajazita I, koji je 1403. umro u ropstvu.
1654. Potpisan anglo-portugalski sporazum kojim su počeli dugogodišnji saveznički odnosi Engleske i Portugala.
1847. Rođen nemački postimpresionistički slikar Maks Liberman. Pobornik novih ideja, 1898. osnovao Berlinsku secesiju, pokret koji je na prekretnici XIX i XX veka u evropskim metropolama okupljao protivnike umetničkog akademizma.
1855. Rođen vojvoda Živojin Mišić, jedan od najvećih srpskih vojskovođa. Učesnik ratova od 1876. do 1878. i 1885, a u Prvom svetskom ratu komandovao operacijama u Kolubarskoj bici, drugoj velikoj pobedi Srba nad austrougarskom vojskom. Napisao nekoliko vojnih rasprava, najpoznatija "Strategija".
1866. U austrijsko-pruskom ratu, u kom je Italija bila na strani Pruske, Austrijanci kod ostrva Visa razorili italijansku flotu, poginulo više od 1.100 ljudi.
1890. Rođen grčki kralj Đorđe II. Stupio na presto 1922, zbačen 1923. Vratio se u zemlju 1935, a posle napada Nemačke u Drugom svetskom ratu, 6. aprila 1941, s vladom se povukao u emigraciju, odakle se vratio 1946.
1917. Potpisana Krfska deklaracija o stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca. Deklaraciju potpisali premijer Srbije Nikola Pašić i predsednik Jugoslovenskog odbora Ante Trumbić.
1919. Rođen novozelandski planinar Edmund Persival Hilari. 1953, sa Šerpom Tensingom Norgejom, prvi osvojio Mont Everest, 8848 metara, najviši planinski vrh na svetu.
1923. Ubijen meksički revolucionar, vođa seljačke revolucije 1910, Fransisko Pančo Vilja.
1937. Umro italijanski inženjer Giljelmo Markoni, jedan od osnivača bežične telegrafije. Prvi uspeo da pošalje radio signal preko Atlantika, 1901. Za radove na bežičnoj telegrafiji 1909. podelio s Karlom Ferdinandom Braunom Nobelovu nagradu za fiziku.
1944. Nemački pukovnik Klaus Šenk, grof Fon Štaufenberg izvršio atentat na nacističkog lidera Adolfa Hitlera podmetanjem bombe pod njegov sto u bunkeru Vučja jama kod Berlina. Hitler lakše povređen, zaverenici pogubljeni.
1945. Umro francuski pisac Pol Valeri, klasik simbolizma, koji se smatra najelitnijim predstavnikom francuskog duha između dva svetska rata. Bio član Francuske akademije i predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju pri Društvu naroda u Ženevi.
1951. U jerusalimskoj džamiji Al Aksa ubijen jordanski kralj Abdulah, kralj od 1946.
1954. U Ženevi sklopljen sporazum o primirju u Indokini, kojim je završen rat protiv francuske kolonijalne uprave u tom delu sveta.
1969. Američki kosmonaut Nil Armstrong postao prvi čovek koji je stupio na Mesec. Armstrong boravio na Mesecu dva sata i 21 minut, posle čega se vratio na svemirski brod Apolo 11.
1974. Turske snage izvršile desant na Kipar, zauzele luku Kireniju i krenule prema Nikoziji.
1976. Američki kosmički brod bez ljudske posade Viking 1 spustio se posle 11 meseci leta na Mars i počeo da šalje na Zemlju jasne snimke te planete.
1982. U eksplozijama bombi koje su postavili pripadnici Irske republikanske armije u parkovima Hajd i Ridžents u centru Londona poginulo 10 britanskih vojnika.
1988. Južna Afrika, Angola i Kuba prihvatile sporazum o povlačenju stranih trupa iz Angole i o priznavanju nezavisnosti Jugozapadne Afrike, Namibije.
1994. Šef diplomatije Izraela Šimon Peres doputovao u posetu Jordanu. Izraelski funkcioner najvišeg ranga koji je do tada posetio Jordan.
1996. Pobunjenici iz plemena Hutu napali izbeglički logor suparničkog plemena Tutsi u Burundiju i pobili 320 ljudi, mahom žene i decu.
2000. Posle devet dana pregovora završen bliskoistočni mirovni samit u Kemp Dejvidu. Rešenje za višedecenijski sukob nije nađeno, sukobi Izraela i Palestinaca nastavljeni.
2000. Korzikanski nacionalisti prihvatili, posle pregovora u Parizu, ponudu Vlade Francuske o autonomiji ostrva. Time okončane 20 godina duge tenzije između separatista i vlasti.
2001. Posle 20 godina pauze, iz Bagdada krenuo putnički voz ka Turskoj, koji je narednog dana stigao u Gaziantep.
2001. Lideri Nemačke polaganjem venaca zvanično odali poštu oficirima koju su učestvovali u neuspelom atentatu na Adolfa Hitlera 57 godina ranije.
2002. U Dubrovniku je nakon 13 godina pauze otvorena izložba poznatog crnogorskog slikara Vojislava Stanića.
2005. Umro je Čarls Čibiti poslednji Komanči "šifrant" iz Drugog svetskog rata. Bio jedan od 14 pripadnika plemena Komanči koji je radio-poruke prevodio na njihov maternji jezik tokom "Dana D" - iskrcavanja na Normandiju 1944. godine. Added (22 Jul 2011, 9:05 PM)
---------------------------------------------
Petak, 21. jul 2011.
356 p.n.e. Rodjen je makedonski kralj Aleksandar III Veliki,legendarni grčki vojskovodja koji je za kratko vreme svoje vladavine (336-323 p.n.e) uspeo da razori hiljadugodišnja carstva, gradeći nove mermerne gradove i stvarajući novu civilizaciju. Vekovima je inspirisao likovne umetnike i pesnike.
1456. Hrišćanska vojska pod komandom ugarskog vojskovodje Janoša Hunjadija pobedila je turske snage koje su opkolile Beograd. U srpskim narodnim pesmama Hunjadi, koji je u toku borbi umro u Zemunu, spominje se kao Sibinjanin Janko.
1739. Turska vojska je u bici kod Grocke pobedila Austrijance i primorala ih da napuste Srbiju i Beograd. Beogradskim mirom od 18. septembra Beograd i teritorije severno od Zapadne Morave su posle 21 godine ponovo pripali Otomanskom carstvu.
1784. Rodjen je nemački astronom i matematičar Fridrih Vilhelm Besel , koji je izračunao putanju Halejeve komete.
1812. U bici kod Salamanke, u Španiji, Britanci su pod komandom vojvode od Velingtonaporazili Napoleonovu vojsku kojom je komandovao maršal Ogist Marmon (Auguste Marmont).
1832.- Beču je umro Napoleon II, vojvoda od Rajhštada, sin Napoleona I Bonaparte i Marije Lujze, unuk habsburškog cara. Nesudjeni car, naslednik najmoćnijeg vladara u Evropi, umro je ucarskom dvorcu Šenbrun, u kojem je 22 godine ranije boravio Napoleon kao pobednik nad habsburšskim Bečom.
1852. U Veneciji je umro francuski vojskovodja Ogist Marmon. Kao vojvoda od Raguze (1807), proglasio je 31. januara 1808. aneksiju Dubrovačke republike, a od 1809. do 1811. bio je generalni guverner Ilirskih provincija.
1888. Rodjen je američki mikrobiolog poreklom iz Ukrajine Selman Ejbraham Vaksman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1952. za pronalazak streptomicina.
1898. Rodjen je američki vajar Aleksander Sterling Kalder, autor apstraktnih prostornih konstrukcija od metalnih elemenata povezanih žicama, koje je pomoću malih motora učinio pokretnim, pa su dobile naziv "mobili". Njegov "mobil" ogromnih razmera postavljen je 1958. ispred palate UNESKO-a u Parizu.
1933. Američki pilot Vili Post prvi je sam obleteo Zemlju. Let je trajao sedam dana, 18 časova i 49 minuta.
1934. Američkog pljačkaša banaka i ubicu, "državnog neprijatelja broj jedan" Džona Dilindžera , u Čikagu su, nakon 13 meseci potere, ubili agenti Federalnog istražnog biroa (FBI).
1943. Savezničke snage su u Drugom svetskom ratu zauzele italijanski grad Palermo, na ostrvu Sicilija.
1944. U Lublinu je u Drugom svetskom ratu grupa poljskih političara, poslata iz SSSR-a, formirala Komitet narodnog oslobodjenja, koji je
Moskva priznala kao privremenu poljsku vladu nasuprot izbegličkoj vladi u Londonu.
1972. Sovjetska kosmička sonda "Venera 8" spustila se na površinu Venere s koje je deset minuta, pre nego što su izgoreli instrumenti,
emitovala podatke.
1981. Turski terorista Mehmet Ali Agdža osudjen je nadoživotnu robiju zbog pokušaja atentata na papu Jovana Pavla II 13. maja. Nakon 20 godina pušten je iz zatvora i u junu 2000. predat
je Turskoj.
1988. U ekploziji automobila-bombe u blizini sirijske vojne bazeu zapadnom Bejrutu poginulo je sedam, a ranjeno 48 ljudi.
1991. Predsedništvo SFRJ izdalo je naredbu o razoružavanj idemobilizaciji svih ilegalnih vojnih formacija u Hrvatskoj.
1992. Najveći kolumbijski krijumčar droge Pablo Eskobar pobegao je iz zatvora.
1996. Ispuštanjem paketa sa hranom iz aviona, UN su počele humanitarnu pomoć za oko 700.000 ljudi u južnom Sudanu, kojima je zapretila smrt od gladi.
1997. Italijanski sud osudio je nacističkog SS oficira Eriha Pribkea na pet godina zatvora za zločine počinjene u Italiji za vreme Drugog svetskog rata.
2001. Počele su pripreme profesionalnih ronilaca za izvlačenje nuklearne podmornice Kursk, koja je u avgustu 2000, tokom vežbi u Barencovom moru, potonula na dubinu od 107 metara, a svih 118 članova posade je poginulo.
2001. Umro je Indro Montaneli, doajen italijanskog novinarstva i osnivač dnevnog lista "Il Djornale Nuovo", koji danas izlazi pod imenom "Il Djornale". Postao je poznat kao ratni izveštač iz Finske tokom Drugog svetskog rata.
2003. U napadu američkih snaga na jednu rezidenciju iračkog predsednika Sadama Huseina u Mosulu (Israk) poginula su dvojica njegovih sinova, Udaj i Kusaj.
2004. Umro je američki kompozitor Džeri Goldsmit autor muzike za mnoge klasične filmove ("Paton", "Osmi putnik", "Velika pljačka voza", "Momci iz Brazila", "Totalni opoziv) i popularne TV serije ("Doktor Kilder, "Zvezdane staze").
|
|
| |
3362
poruka na forumu
| | |
80
| |
604
|
|
| |
Par reči o sebi
|
|
post # 7 | 23.07.2011 , 1:01 PM
|
Subota, 23. jul 2011.
1757. Umro je italijanski kompozitor Domeniko Skarlati, virtuoz na čembalu. Komponovao je 555 sonata za čembalo koristeći novu tehniku kojom je postizao briljantne efekte.
1759. Rusi su u Sedmogodišnjem ratu, pod komandom generala Petra Semjonoviča Saltikova, potukli prusku armiju u bici kod Kaja, na istoku Nemačke.
1828. Vilijem Bart iz Mičigena, SAD, patentirao je "tipografer" koji se smatra prvom pisaćom mašinom.
1840. Britanski parlament doneo je zakon o ujedinjenju Gornje Kanade, sa pretežno engleskim stanovništvom, i Donje, sa pretežno francuskim stanovništvom (Kvebek), u jednu političko-upravnu celinu sa zajedničkim parlamentom.
1875. Umro je američki pronalazač Ajzak Merit Singer, koji je 1851. usavršio prvu šivaću mašinu koja je ušla u široku upotrebu.
1885. Umro je američki general i državnik Julisiz Simpson Grant, vrhovni komandant armije Severa u građanskom ratu (1861-65) i predsednik SAD (1869-77).
1892. Rođen je Haile Selasije I, etiopski car od 1930. Iz zemlje je izbegao 1936, nakon italijanske okupacije, vratio se 1941. i vladao do 1974, kad je zbačen državnim udarom.
1914. Austro-Ugarska je uputila ultimatum Srbiji da sprovede istragu povodom atentata na prestolonaslednika Franca Ferdinanda 28. juna u Sarajevu, zahtevajući da u istrazi učestvuju i austrougarski policajci. Srbija je odbila zahtev, smatrajući da je to zadiranje u suverenitet države. Austro-Ugarska je 28. jula objavila rat Srbiji.
1916. Umro je škotski hemičar Vilijam Remzi dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1904. Prvi je ustanovio nastajanje jednog elementa iz drugog (helijuma iz radijuma), otkrio je sve plemenite gasove od argona i helijuma do radona i odredio im mestu u periodnom sistemu elemenata.
1920. Francuske trupe savladale su arapsku vojsku kralja Fejsala I, ušle u Damask i učvrstile svoj mandat nad Sirijom.
1931. Rođen je ruski šahovski velemajstor Viktor Korčnoj, jedan od najboljih šahista 20. veka, koji je 1976. emigrirao iz tadašnjeg SSSR-a.
1942. Nemačke trupe počele su nadiranje prema Staljingradu gde je vođena jedna od najvećih bitaka Drugog svetskog rata. Završena je 2. februara 1943. nemačkim porazom.
1943. U eksploziji bombe podmetnute u hotelu "King David" u Jerusalemu poginulo je više od 90 osoba, mahom britanskih oficira i vojnih službenika. Odgovornost je preuzela ekstremna jevrejska cionistička organizacija "Irgun".
1948. Umro je američki filmski režiser i producent Dejvid Vork Grifit, jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca u epohi nemog filma.
1951. U zatvoru je umro francuski maršal Anri Filip Peten, junak iz Prvog svetskog rata, koji je, međutim, tokom Drugog svetskog rata, posle kapitulacije Francuske, bio šef profašističkog režima sa sedištem u Višiju. Istog dana 1945. Peten je izveden pred sud i osuđen na doživotnu robiju.
1952. U Egiptu je izvršen vojni puč pod vođstvom generala Mohameda Nagiba, kojim je zbačen kralj Faruk I. Na presto je stupio njegov maloletni sin Fuad II, ali je već naredne godine proglašena republika na čelu s generalom Nagibom.
1974. Grčka vojna vlada pozvala je Konstantina Karamanlisa da se vrati iz izbeglištva u Parizu i formira vladu. To je bio kraj sedmogodišnje vladavine vojne hunte u Grčkoj.
1982. Međunarodna komisija za lov na kitove donela je odluku o potpunoj zabrani komercijalnog lova na kitove. Zabrana je stupila na snagu 1985.
1983. Borba za nezavisnost Tamila eskalirala je u građanski ratu Šri Lanki, kada su tamilski pobunjenici ubili 13 vojnika, a sinhaleška većina odgovorila ubijanjem hiljade tamilskih civila na jugu zemlje.
1991. Komunistička partija SSSR-a objavila je nacrt platforme kojom se prihvata privatna svojina, integracija ekonomije u svetsko tržište i sloboda veroispovesti.
1995. UN su izdale naredbu o raspoređivanju Snaga za brza dejstva na području Sarajeva, "kako bi ojačale odbranu grada".
1996. U Sarajevo je stigao prvi kontigent oružja iz američkog programa "Opremi i obuči", namenjen armiji Federacije Bosne i Hecegovine.
1997. Savezna skupština izabrala je Slobodana Miloševića, dotadašnjeg predsednika Srbije, za predsednika SR Jugoslavije. Ispred skupštinske zgrade okupilo se više hiljada ljudi, jedni su izražavali podršku, a drugi protestovali, dok su beogradski studenti akcijom "Jedna izgubljena glava, jedna cipela" obeležili osam godina Miloševićeve vladavine tokom koje je ogroman broj mladih ljudi napustio zemlju.
1999. Ruski kosmonaut Sergej Avdejev postavio je, boraveći u svemirskoj stanici "Mir" 712 dana, novi rekord u neprekidnom boravku u svemiru.
1999. U selu Staro Gracko, na Kosovu, ubijeno je 14 srpskih seljaka dok su na svojim imanjima žnjeli pšenicu. To je bio prvi masakr tih razmera od ulaska Kfora na Kosovo 10. juna 1999. godine.
2000. Lens Armstrong je drugu godinu za redom pobedio na prestižnoj trci "Tur d Frans", iako su lekari tokom njegovog lečenja 1996. godine procenili da su male šanse da prezivi galopirajući rak.
2002. U izraelskom raketnom napadu na pojas Gaze ubijen je šef oružanog krila islamističkog pokreta Hamas za tu oblast, Salah Šehade, koji je bio meta napada. U napadu je poginulo još 14 Palestinaca, a oko 140 je radnjeno.
2003. U Mostaru (BiH) je svečano otvoren most čija je obnova trajala sedam godina. Stari most, koji je bio simbol tog grada srušili su 9. novembra 1993. pripadnici Hrvatskog vijeća odbrane (HVO). Grad je tada bio podeljen na hrvatski i bošnjački deo.
2005. U terorističkim napadima u egipatskom letovalištu Šarmel-Šeik i u hotelima u obližnjem Nema Beju poginulo je 88, a ranjeno preko 150 osoba.
2006. U Beču je održan sastanak predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunice i Kosova Fatmira Sejdiua i Agima Čekua o statusu te pokrajine. To je prvi susret lidera Srbije i Kosova od kada je 1999. ta pokrajina prešla pod upravu UN.
2007. Umro je bivši avganistanski kralj Mohamed Zahir Šah koji je vladao Avganistanom od 1933. do 1973. kada je svrgnut. Do 2002. živeo je u izgnanstvu u Italiji.
|
|
| |
|
|
post # 8 | 23.07.2011 , 2:47 PM
|
|
|
| |
Par reči o sebi
|
|
post # 9 | 27.07.2011 , 6:34 AM
|
Na današnji dan, sreda, 27. jul, 2011.
Rođeni Jakšić, Karduči, Binički i Lubarda, poginuo Ljermontov, počeo Opijumski rat, izolovan insulin, okončan Korejski rat.
916. Umro je slovenski prosvetitelj Kliment Ohridski, najpoznatiji učenik braće Ćirila i Metodija i njihov saradnik u širenju slovenske pismenosti i književnosti.
1189. Veliki župan Stefan Nemanja ugostio je u Nišu nemačkog cara Fridriha I Barbarosu na njegovom proputovanju kroz Srbiju u Trećem krstaškom ratu, i ponudio mu savez protiv Vizantije.
1540. Pod optužbom za veleizdaju, pogubljen je Tomas Kromvel, glavni savetnik engleskog kralja Henrija VIII.
1675. U bici kod Sazbaha, u Holandskom ratu, poginuo je francuski vojskovođa Anri Tiren, komandant francuske vojske u Tridesetogodišnjem ratu.
1789. Kongres SAD osnovao je Odeljenje za spoljne poslove, koje je kasnije postalo Stejt department.
1830. U Francuskoj je izbila trodnevna "Julska revolucija" izazvana odlukom kralja Šarla X Burbonskog da ukine slobodu štampe, raspusti tek izabranu skupštinu i promeni izborni zakon. Kralj je abdicirao i emigrirao u Škotsku.
1832. Rođen je Đura Jakšić, najveći liričar srpskog romantizma i jedan od najdarovitijih srpskih slikara 19. veka. Pored poezije, koja je najvrednija u njegovom književnom opusu, pisao je pripovetke i herojske poeme ("Na Liparu", "Ponoć", "Padajte braćo", "Otadžbina", "Seobe Srbalja", "Stanoje Glavaš").
1835. Rođen je Đozue Karduči, najveći italijanski pesnik u prvim decenijama posle ujedinjenja Italije, profesor italijanske književnosti Univerziteta u Bolonji. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1906. ("Jambi i epode", "Nove rime", "Varvarske ode").
1839. Počeo je Opijumski rat Kine i Velike Britanije kada su kineske vlasti u luci u Kantonu zaplenile i uništile 20.000 sanduka opijuma.
1841. U dvoboju je poginuo ruski pisac Mihail Jurjevič Ljermontov, pesnik kavkaskih pejsaža i romantičnog buntovništva, jedan od najznačajnijih pesnika i prozaista ruske književnosti 19. veka ("Junak našeg doba", "Demon", "Pesma o trgovcu Kalašnikovu").
1844. Umro je engleski hemičar i fizičar Džon Dalton, jedan od osnivača atomske teorije materije ("Novi sistem filozofije hemije"). Proučavao je anomaliju neprepoznavanja boja, koja je po njemu nazvana daltonizam.
1872. Rođen je srpski kompozitor i dirigent Stanislav Binički, autor prve izvedene srpske opere "Na uranku" (na tekst B. Nušića) i "Marša na Drinu". Osnovao je Beogradski vojni orkestar (1899), a sa Stevanom Mokranjcem Srpsku muzičku školu, koja je kasnije dobila ime "Mokranjac".
1874. U Kragujevcu je pokrenut list "Glas javnosti", glasilo socijalista Svetozara Markovića.
1905. U Ljubotinju, u Crnoj Gori, rođen je Petar Lubarda, jedan od najznačajnijih jugoslovenskih slikara 20. veka. Izlagao je na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu i dobitnik je mnogobrojnih nagrada. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
1917. Umro je švajcarski hirurg Emil Teodor Koher, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1909. Ispitivao je funkciju štitne žlezde i znatno doprineo razvoju savremene hirurgije.
1921. Kanadski lekari Frederik Grant Benting i Čarls Best izolovali su insulin, što je ubrzo omogućilo efikasno lečenje dotad smrtonosne šećerne bolesti.
1953. U Panmundžomu je potpisan sporazum o primirju u Korejskom ratu, čime je okončan trogodišnji rat u kojem je poginulo 1,6 miliona Korejaca i Kineza i preko 118.000 pripadnika trupa UN.
1954. Velika Britanija i Egipat postigli su sporazum o okončanju 72-godišnje britanske kontrole nad Sueckim kanalom.
1955. Austrija je obnovila državni suverenitet pošto su zemlju nakon 17 godina napustile strane trupe - nemačke po završetku Drugog svetskog rata, a savezničke 10 godina kasnije.
1967. Umro je srpski pisac Veljko Petrović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Matice srpske u Novom Sadu, Srpske književne zadruge u Beogradu i upravnik beogradskog Narodnog muzeja ("Rodoljubive pesme", zbirke pripovedaka "Bunja i drugi u Ravangradu", "Pomerene savesti", "Prepelica u ruci").
1970. Umro je portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar. Postao je premijer 1932. i vladao uz pomoć vojske i tajne policije do 1968, kada se zbog bolesti povukao sa vlasti.
1980. U izbeglištvu u Kairu umro je bivši iranski šah Mohamed Reza Pahlavi. Na vlast je došao 1941, a zbačen je u Islamskoj revoluciji ajatolaha Homeinija 1979.
1984. Umro je britanski filmski i pozorišni glumac Džejms Mejsn, koji je u dugačkoj filmskoj karijeri snimio više od 80 filmova ("Požar nad Engleskom", Čovek u sivom", "Pustinjski lisac", "Julije Cezar").
1985. U državnom udaru u Ugandi svrgnut je predsednik Milton Apolo Obote, koji je bio šef države od 1966. do 1971, kada ga je oborio Idi Amin Dada. Drugi put je postao predsednik 1979.
1989. Krister Peterson proglašen je krivim i osuđen na doživotnu robiju zbog ubistva švedskog premijera Olofa Palmea 1986. On je kasnije oslobođen, a ubistvo je ostalo nerazjašnjeno.
1990. Belorusija je proglasila nezavisnost od SSSR-a.
1996. Tokom Olimpijskih igara u Atlanti eksplodirala je bomba u zabavnom parku. Poginulo je dvoje i ranjeno 110 ljudi.
1998. Bivša stažistikinja u Beloj kući, Monika Luinski dala je prvu izjavu istražiteljima i time prekinula šestomesečnu ćutnju u vezi sa ljubavnom aferom sa američkim predsednikom Bilom Klintonom.
2001. SAD su produžile sankcije Iranu i Libiji na još pet godina.
2003. U 101. godini umro je slavni američki komičar Bob Houp, koji je tokom 70-godišnje karijere igrao u vodviljima, radio dramama, pozorištu, filmu i televiziji.
|
|
| |
|
|
|
post # 11 | 09.08.2011 , 5:19 PM
|
Danas je utorak, 9. avgust, 221. dan 2011. Do kraja godine ima 144 dana.
Na današnji dan, na Nagasaki su 1945. godine u 11:02 pre podne Američke vazdušne snage bacile atomsku bombu, koja je odmah ubila 39.000 ljudi, a za 75.000 se veruje da su umrli naknadno od zadobijene radijacije. To je bila druga atomska bomba bačena na Japan. Bomba je imala snagu od 22 kilotone TNT.
Tada je teško razoren Nagasaki, trgovačka i ratna luka Japana, sa oko pola miliona stanovnika. Bomba je eksplodirala na 600 metara iznad grada. Šest dana posle eksplozije atomske bombe nad Nagasakijem, japanski car Hirochito objavio je bezuslovnu kapitulaciju Japana.
Meta za napad je bio Kokura, ali pošto je bilo oblačno uzeta je druga meta na listi, a to je bio Nagasaki. Iako je bomba bila jača od one bačene na Hirošimu, zbog planinskog terena razaranje je bilo mnogo manje nego u Hirošimi.
Grad u Japanu je ponovo sagrađen nakon rata. Nagasaki je ostao lučki grad sa jakom brodogradilišnom industrijom. |
|
| |
428
poruka na forumu
| | |
70
| |
648
|
|
|
post # 12 | 05.10.2011 , 4:39 PM
|
kakva moc od teme  :D
|
|
| |
|
|
post # 13 | 09.01.2012 , 11:31 AM
|
9 Januar
- Danas je praznik Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan. Bio je Jevrejin i srodnik apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinji u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom. Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka bio je i osuđen. Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim. Ubrzo posle toga, izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima se nalazio i njegov srodnik Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mučeničku pogibelj gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.
1768. - Englez Filip Astli (Philip Astley) postavio je prvi moderan cirkus u Londonu.
1804. - Ispred manastira Moravica Turci su ubili srpskog arhimandrita Georgija Đorđevića, Hadži-Đeru, narodnog prvaka u rudničkom kraju. Šest dana potom, počela je seča srpskih knezova, što je ubrzalo izbijanje Prvog srpskog ustanka.
1811. - Održan je prvi turnir u golfu za žene.
1856. - Rođen je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac, član Srpske kraljevske akademije, horovođa Beogradskog pevačkog društva, uzor generacijama kompozitora u stilizaciji folklornih motiva. Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzičku školu i Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevaziđen, smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri čemu su Rukoveti vrhunski domet naše muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: 15 "Rukoveti", "Primorski napjevi", "Kozar", solo pesma "Lem-Edim", scenska muzika za "Ivkovu slavu", crkvena muzika "Opelo", "Akatist Bogorodici", "Liturgija".
1878. - U srpsko-turskom ratu srpska vojska je ušla u Niš, a Turci su sutradan predali tvrđavu i varoš, čime je okončana njihova uprava. Borbe su trajale 25 dana, a odlučujuća je bila pobeda Braničevske brigade na Čegru. U završnim operacijama Moravski i Šumadijski korpus osvojili su sve strateške objekte u Nišu.
:P
|
|
| |
|
|
post # 14 | 09.01.2012 , 10:04 PM
|
Odlican post da se i prisetimo neceg sta je bilo 
|
|
| |
|
|
post # 15 | 18.01.2012 , 12:14 PM
|
Dogodilo se na današnji dan - 10. januar
49. p. n. e. - Cezar je prešao preko reke Rubikon u Italiji i time otpočeo građanski rat protiv Pompeja i Senata. Tom prilikom rekao je: "Kocka je bačena" (Alea iacta est), što je ostalo upamćeno kao sinonim za donošenje smelih odluka.
1810. - Francuska crkva poništila je brak Napoleona i Žozefine.
1863. - Otvorena je prva podzemna železnica u Londonu.
1890. - Umro je srpski pisac i lekar Laza Lazarević, jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu, a medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je "Švabica" ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na život, njegove pripovetke - sažete, s veoma snažnom unutrašnjom dramatikom - imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce Nikolaja Černiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i francuskog pisca Ežena Skriba. Kao lekar, učestvovao je u organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj. Ostala dela: "Prvi put s ocem na jutrenje", "Sve će to narod pozlatiti", "Vetar", "Na bunaru", "Školska ikona", "On zna sve", "U dobri čas hajduci", "Verter".
1909. - Rođen je srpski fizičar i hemičar Pavle Savić, jedan od pronalazača procesa nuklearne fisije (cepanje atomskog jezgra), profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1971. do 1981. Svetski poznat naučnik postao je kad je s Irenom Žolio Kiri 1937. i 1938. otkrio izotope poznatih elemenata bombardovanjem atoma urana sporim neutronima. Rezultat je bio neočekivan i epohalan - otkriveni su i elementi srednje atomske mase (lantan i drugi), a ne samo tzv. transuranski elementi, kako se očekivalo, a drugi naučnici su ponavljanjem tog eksperimenta ustanovili da je bombardovanje neutronima proizvelo cepanje jezgra atoma urana. U Drugom svetskom ratu je od početka bio u Narodnooslobodilačkoj borbi, 1942. izabran je za potpredsednika na Prvom zasedanju AVNOJ-a, a posle rata organizovao je Institut za nuklearne nauke u Vinči kraj Beograda.
1920. - Održan je prvi sastanak Društva naroda osnovanog 1919. godine Versajskim mirovnim ugovorom.
1923. - Četiri godine nakon završetka Prvog svetskog rata, predsednik Voren Harding (Warren G. Harding) naredio je američkim okupacionim trupama stacioniranim u Nemačkoj da se vrate kući.
1941. - U Njujorku je premijerno izvedena predstava "Arsenik i stare čipke" Jozefa Keselringa.
1946. - U Londonu je održana Prva generalna skupština Ujedinjenih nacija kojoj su prisustvovali predstavnici 51 države. Nedelju dana kasnije, prvi put se sastao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija i ustanovio svoja pravila. Tek 24. januara, Generalna skupština usvojila je svoju prvu rezoluciju.
Added (11 Jan 2012, 10:44 AM)
---------------------------------------------
Dogodilo se na današnji dan - 11. januar
1735. - Umro je crnogorski vladika Danilo I Petrović, osnivač dinastije Petrović u Crnoj Gori, tokom čije vladavine je na Badnji dan 1702. izvedeno istrebljenje poturica, koje je Petar II Petrović Njegoš opevao u "Gorskom vijencu". Kad ga je u Sečuju 1696. zavladičio izbegli srpski patrijarh Arsenije III Čarnojević, preuzeo je svu duhovnu i svetovnu vlast u Crnoj Gori i pravo da bira naslednika iz svoje porodice. Prema tom pravilu, vladari iz dinastije Petrović određivali su za naslednike nekog od sinovaca, jer kao vladike nisu mogli da se žene. Oslobodilački pokret u Crnoj Gori je pod Danilom I ušao u fazu borbe za oslobođenje od turske vlasti i za nezavisnost Crne Gore, pri čemu je bila presudna pobeda nad Turcima u bici na Carevom Lazu 1712. Uspostavio je veze s Rusijom posetom caru Petru Velikom 1715. i znatno podigao ugled Crne Gore, a posle smrti ga je nasledio sinovac Sava Petrović.
1775. - Pogubljen je Jemeljan Pugačov, ruski kozak koji je, proglasivši se za cara Petra III, podigao ustanak protiv ruske carice Katarine II (1773-1775). Ustanak je imao karakter seljačkog rata i zahvatio je Uralski kraj, Povoložje i deo Sibira. U njemu su, pored ruskih, učestvovali i seljaci tatarskih narodnosti, kao i rudari i radnici iz ruskih manufaktura. Posle većih uspeha i pokazane organizatorske sposobnosti, Pugačov je poražen, zarobljen u kavez i odveden u Moskvu gde je pogubljen.
1811. - Skupština svih narodnih starešina u Srbiji osnovala je u vreme Prvog srpskog ustanka prva popečiteljstva (ministarstva). Ministar prosvete postao je najučeniji Srbin tog vremena, rektor Velike škole u Beogradu Dositej Obradović.
1848. - Umro je srpski pisac Sima Milutinović Sarajlija, preteča srpskih romantičara i autor dela nacionalno-romantičarske egzaltacije, koji je nadimak dobio prema mestu rođenja. Školovao se u Beogradu, Zemunu, Segedinu, Sremskim Karlovcima. Borio se u ustancima Srbije za nezavisnost, a u Cetinju je od 1827. bio sekretar vladike Petra I Petrovića Njegoša i vaspitač i pesnički učitelj njegovog sinovca Rada, kasnije Petra II Petrovića Njegoša. Na poziv kneza Miloša Obrenovića, vratio se 1831. u Srbiju i bio diplomatski agent za veze s Crnom Gorom, sekretar ministarstva prosvete, istoriograf kneza Miloša. Dela: spevovi "Srbijanka", "Trojebratstvo", "Trojesestarstvo", tragedija "Obilić", istorijski spisi "Istorija Srbije", "Istorija Crne Gore", zbirka narodnih pesama "Pjevanija crnogorska i hercegovačka".
1870. - U Boki Kotorskoj završen je Krivošijski ustanak, koji je izbio zbog odluke okupacionih austrougarskih vlasti o vojnoj obavezi stanovništva tog kraja. Primirje je uspostavljeno posle tromesečnih žestokih borbi, a Beč je morao da amnestira učesnike ustanka, ukine zabranu slobodnog nošenja oružja, nadoknadi materijalnu štetu i ukine vojnu obavezu za Kotorski okrug.
1922. - Insulin je prvi put korišćen za lečenje dijabetisa. Primio ga je 14-godišnji Kanađanin Leonard Tompson.
1942. - Jugoslovenska izbeglička vlada u Londonu postavila je u Drugom svetskom ratu za ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Dragoljuba-Dražu Mihailovića, pukovnika jugoslovenske vojske i vođu četnika u okupiranoj zemlji.
1949. - U Los Anđelesu je prvi put u istoriji pao sneg.
1991. - Atletičar Ben Džonson je prvi put nakon suspendovanja zbog dopinga učestvovao na Olimpijadi u trci koju je završio kao drugoplasirani.
Added (18 Jan 2012, 11:14 AM)
---------------------------------------------
Dogodilo se na današnji dan - 18. januar
1778. - Engleski istraživač, kapetan Džejms Kuk, postao je prvi Evropljanin koji je video Havaje.
1909. - Rođen je srpski pisac jevrejskog porekla Oskar Davičo, koji je između dva svetska rata pripadao grupi levičarskih pisaca nadrealista. U vreme nemačke okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, interniran je u Italiju, odakle je 1943. pobegao i priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama "Višnja za zidom", "Nastanjene oči", Flora", "Tropi", "Kairos", "Trema smrti", romani "Pesma", "Beton i svici", "Radni naslov beskraja", "Ćutanje", "Gladi", "Tajne", "Bekstva", "Zavičaji", "Gospodar zaborava".
1912. - Posle dva meseca mučenja, ekspedicija britanskog istraživača Roberta Falkona Skota stigla je na Južni pol, ali četiri nedelje nakon norveškog istraživača Roalda Amundsena. Razočaranim i izmorenim članovima ekspedicije preostalo je samo da se pripreme za dugačak i težak povratak u bazu. Tom prilikom, Skot je stradao zajedno sa svojim drugovima Vilsonom, Otsom, Bauersom i Evansom.
1936. - Engleski književnik Radjard Kipling preminuo je u 71. godini. Kipling je rođen u Bombaju u Indiji, gde je dugo živeo. Objavio je veliki broj knjiga pesama, pripovedaka i nekoliko romana. Iako je rado pisao o deci i za decu ("Izistinske priče" 1902), kao i priče o životinjama ("Knjiga o džungli", 1894/95), on je pesnik britanskog imperijalizma. Teme njegovih pripovedaka i romana najčešće su iz angloindijskog društvenog života ("Kim", 1901) i britanske trgovačke i ratne mornarice. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1907. godine.
1939. - Od povreda je umro srpski lekar Dragiša Mišović, dva dana posle policijski insceniranog sudara u Beogradu tramvaja i automobila kojim je prevožen u zatvor. Njegova sahrana u Čačku, kojoj je prisustvovalo više od 10.000 ljudi, bila je jedna od najvećih antifašističkih manifestacija u Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata. Tokom studija u Francuskoj postao je član njene komunističke partije i predsednik naprednog udruženja "Clarte" (Svetlost), zbog čega mu je ukinuta stipendija, pa je medicinu završio u Pragu. Premda krhkog zdravlja, istakao se u borbi protiv Šestojanuarske diktature i bio veoma aktivan od 1936. do 1938. u stvaranju Narodnog fronta za borbu protiv fašizma.
1963. - Adenski protektorat (pokrajina pod britanskom zaštitom u južnom primorju Arabije) uključen je u tzv. Federaciju Južne Arabije.
1991. - Odigran je najduži teniski meč u istoriji Australijan opena. To je bio meč u kojem je Boris Beker porazio italijana Omara Kamporezea posle pet sati i 11 minuta.
1999. - Vlada Savezne Republike Jugoslavije proglasila je Vilijama Vokera "personom non grata", a Vuk Drašković i trojica funkcionera Srpskog pokreta obnove ušli su u Saveznu vladu.
Poruku je menjao/la Deki87 - Sreda, 18.01.2012, 12:15 PM
:P
|
|
| |
760
poruka na forumu
| | |
23
| |
295
|
|
|
post # 16 | 25.01.2012 , 12:01 PM
|
25. januar
1579. - Severne nizozemske pokrajine Holandija, Zelandija, Utreht, Gelderlend, Frizija, Groningen i Overajsel proglasile su Utrehtsku uniju radi suprotstavljanja španskoj vlasti. Unija se 1581. otcepila od Španije, a Vestfalskim mirom 1648. dobila nezavisnost i potom prihvatila naziv Holandija prema najvećoj i najbogatijoj provinciji.
1759. - Rođen je škotski pesnik Robert Berns (Burns), poslednji veliki pesnik koji je pisao na škotskom dijalektu. Nastavio je i do savršenstva doveo tradiciju škotske narodne poezije ("Tam O'Šanter", "Uprkos svemu").
1831. - Poljski parlament (Sejm) proglasio je nezavisnost Poljske i svrgnuo ruskog cara Nikolaja I s poljskog prestola. Veliki deo Varšavskog vojvodstva, pod nazivom Poljsko kraljevstvo priključen je 1815. Rusiji, a ruski car postao je i kralj Poljske. Rusi su u septembru ugušili poljski ustanak, ukinut je ustav i raspušten Sejm.
1878. - U rusko-turskom ratu potopljen je turski brod nakon što su ga Rusi pogodili torpedom. To je bio prvi brod pogođen i potopljen tim podvodnim oružjem.
1882. - Rođena je engleska knjizevnica Adelina Virdžinija Vulf (Adeline Virginia Woolf), autor psiholoških romana u kojima je koristila tehniku unutrašnjeg monologa i "toka svesti". Ubraja se među najbolje engleske romanopisce 20. veka. U nastupu depresije izazvane Drugim svetskim ratom, izvršila je samoubistvo 1941. ("Izlet na svetionik", "Gospođa Delovej", "Talasi").
1899. - U Požarevačkom zatvoru je umro srpski revolucionar i publicista Vasa Pelagić, jedan od prvih pobornika ideje socijalizma u Srbiji i na Balkanu. Bio je plodan i popularan pisac, a radovi objavljeni za njegovog života štampani su u 250.000 primeraka.
1904. - U Beogradu je počeo izlaziti dnevni list "Politika", čiji je osnivač i prvi urednik bio Vladislav Ribnikar.
1919. - Osnovana je Liga naroda, preteča Ujedinjenih nacija.
1924. - The first ever Winter Olympic games were held, in French alps
1924. - U francuskom gradu Šamoni otvorene su prve zimske Olimpijske igre.
1942. - Tajland je u Drugom svetskom ratu objavio rat Velikoj Britaniji i SAD.
1947. - Umro je najpoznatiji američki gangster Al Kapone (Capone). Organizator podžemlja u Čikagu i šef jednog od najvećih gangsterskih gangova, bio je u zatvoru (1931-39) zbog utaje poreza.
1961. - Predsednik SAD Džon Kenedi (John Kennedy) održao je u Stejt departmentu u Vašingtonu prvu konferenciju za novinare koju je televizija prenosila uživo. Kenedi je odgovorio na 31 pitanje.
1971. - General Idi Amin je vojnim udarom oborio s vlasti predsednika Ugande Miltona Obotea i potom se proglasio za predsednika.
1978. - Umro je srpski pisac Skender Kulenović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, autor poeme "Stojanka majka Knežpoljka". Posle Drugog svetskog rata bio je direktor drame u sarajevskom pozorištu i urednik beogradske izdavačke kuće "Prosveta".
1983. - Kineske vlasti su preinačile u doživotnu robiju smrtnu kaznu izrečenu istog dana 1981. Mao Cedungovoj (Zedong) udovici Đang Ćin (Jiang Ching).
1987. - Umro je istaknuti srpski slikar Predrag Peđa Milosavljević, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Međunarodnu reputaciju stekao je 1937. na izložbi u Parizu kada je dobio "Gran pri". Napisao je eseje "Između trube i tišine" i dramu "Zopir".
1991. - Skupština (Sobranje) Makedonije, jedne od republika SFR Jugoslavije usvojila je deklaraciju o nezavisnosti i platformu za pregovore o budućnosti Jugoslavije.
1996. - Parlamentarna Skupština Saveta Evrope primila je Rusiju u članstvo te organizacije i pored oštrih kritika zbog ruskog vojnog angažovanja u Čečeniji.
1997. - Od teških povreda zadobijenih prilikom pokušaja samoubistva 16. januara, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu umro je srpski književnik i bivši potpredsednik Republike Srpske Nikola Koljević.
1999. - U seriji zemljotresa u Kolumbiji, koji je pogodio regiju uzgajivača kafe, poginulo je oko 2.000 ljudi, a stotine hiljada ostalo je bez domova.
2000. - Pripadnici Sfora uhapsili su u Višegradu Mitra Vasiljevića optuženog za ratne zločine pocinjene tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992-95).
2002. - Umrla je Doroti Karington (91), britanska istoričarka, antropolog i književnica poznata po svojim knjigama o ostrvu Korzika gde je živela.
2004. - Beogradski dnevnik "Politika" proslavio je 100 godina postojanja.
Sve mi je jasno sada kada je srce prazno!!!
|
|
| |
576
poruka na forumu
| | |
34
| |
295
|
|
|
post # 17 | 12.03.2012 , 2:25 AM
|
Cega sve nema Moze svasta da se nauci ovde 
>>> NEMAM LEVU CIPELU <<<
|
|
| |
|
|
post # 18 | 12.03.2012 , 2:45 AM
|
Na danasnji dan:
1938. - Ulaskom nemackih trupa u Austriju izvrsen tzv. "Anschluss", cime je ta zemlja pripojena Trecem Reich-u.
2003. - U atentatu ubijen tadasnji srpski premijer Zoran Djindjic.
1832 - Rodjen je engleski kapetan Carls Kaningem Bojkot, protiv koga je 1880. dok je upravljao jednim engleskim lendlordstvom u Irskoj, primenjen nenasilni otpor odbijanjem saradnje. Takav vid otpora kasnije je nazvan po njemu - bojkot.
Zajedno sa Leksi, nema me vise ovde, a vi znate ko je odgovoran za to. Hvala im, jer sam tako shvatio da: "Glupog coveka je nemoguce poraziti argumentima."
A vi cete se setiti one: "Kad izgubimo nesto, tek onda shvatimo koliko nam je to nesto ustvari znacilo."
P.S. You want a piece of me?! :)
|
|
| |
|
|
post # 19 | 06.05.2012 , 3:11 PM
|
Dogodilo se na današnji dan ...
1533– Rodjena je Elizabeta I, engleska kraljica ( od 1558. godine ), kći Henrija VIII i Ane Bolen.
1714 – Car Karlo VI potpisao je u Rahstatu sa Francuzima '' Badenski mir '' kojim je okončan rat za špansko nasledje, a Francuzima su pripali Alzas i Strazbur.
1788 – Turci su zarobili vodju srpskih dobrovoljaca Koču Andjelkovića poznatog kao Koča kapetan, sproveli ga u Tekiju i nabili na kolac.
1812 – Završena je Borodinska bitka blizu Moskve, jedna od najkrvavijih bitaka u Napoleonovim ratovima, u kojoj su Rusi pod komandom Kutuzova izgubili 44.000 vojnika, a Napoleon 50.000 i 23 generala.Nedelju dana kasnije Napoleon je ušao u Moskvu.
1813 – Prvi put je upotrebljen naziv '' Ujka Sem '' za SAD, u uvodniku njujorškog lista '' Troj Post ''...
1822 – Brazil je proglasio nezavisnost od Portugala.
1860 – Italijanski revolucionar Djuzepe Garibaldi zauzeo Napulj u ratu za oslobodjenje zemlje od Austrijanaca i ujedinjenje Italije.
1890 – Uprava varoši Beograda proterala je narodnog prosvetitelja i utopijskog socijalistu Vasu Pelagića, pod optužbom da je knjigom '' Dužnost vlade i vlasti '', koja je odmah zaplenjena, '' naneo uvredu Njegovom kraljevskom veličanstvu ''( Aleksandru Obrenoviću ). Pod pritiskom javnog mnjenja, skupština je 1891. odobrila povratak Pelagića u Srbiju...
1901 – Potpisan je Pekinški protokol kojim je okončan '' Bokserski ustanak '' u Kini.
1940 – Nemačka avijacija pod komandom Hermana Geringa počela je bombardovanje Londona.Prvog dana poginulo je više od 300 ljudi...
1963 – U Beogradu rodjen Voja Radovanović...svet je konačno mogao da odahne...
Sex je kao skok s motkom,skačeš dok imaš motku
|
|
| |
|
