Internet ljubav se oseća kao da je prava jer osećaj jeste osećaj ljubavi iako ne postoji fizički kontakt između dve strane. Komunikacija se odvija preko interneta kroz Skype, email, preko telefona, MSN i ostale messenger-e. Ako ne postoji šansa, pre svega zbog geografske udaljenosti, da se ljudi sretnu, ovakve ljubavi obično se završavaju posle nekoliko meseci.
Internet ljubavi se ne zaboravljaju. Tim pre sto su, ako se ljudi nikada ne sretnu, jedna prilično nedorečena priča, izgrađena na iluzijama i mašti, nadama, frustracijama, nerealnim očekivanjima i često mogu da budu izuzetno traumatično iskustvo koje u čoveku otvori vrata u prazninu bez šanse da je ikada ispuni.
Dok traju, internet ljubavi čoveku daju krila i probude osećanja kojih nije bio ni svestan da (još uvek) postoje. Nazovimo ovo zamkom ali ova vrsta ljubavi idealna je za ljude koji su u vezi/braku, smoreni svakodnevnim ordinarijama, a koje su im postale regularni deo života. Ljubav ih probudi i prodrma tako da se osete vrlo živahnim u jednoj posebnoj dimenziji nesvesno kreiranoj od njih samih.
Ljubav se jednostavno desi. Povučeni radoznalošću, ljudi stupaju u razgovore sa ljudima na internetu u toj dimenziji gde su u stvari izuzetno osetljivi, a da toga nisu (isprva) svesni. Lepa reč svakom prija, a na lepo i dobrotu, makar i na taj način, čovek se neosetno i brzo navikne.
Verujte mi, internet ljubav postoji!
al dobro bilo pa proslo 
