|
Jevreji
| |
|
|
post # 1 | 21.05.2011 , 10:23 AM
|
U poređenju sa šest miliona Jevreja uništenih u Evropi, broj onih koje su Nemci ubili u užoj Srbiji i Banatu bio je mali - 14.800. ili 88,9 odsto od onih pre rata. Ali način i brzina kojom je to izvršeno bio je izuzetan. Muškarci Jevreji iz Srbije i Banata su tokom ustanka 1941. streljani kao srpski taoci, a njihove udovice, siročad i bake ugušeni su u kamionu dušegupki od početka marta do početka maja druge godine okupacije. Dugo posle rata nije se postavljalo kao sporno pitanje ko je ubio srpske Jevreje. Znalo se - Nemci. Oni su u Srbiji zaveli vrlo svirepu vojnu vladavinu koja je odlučivala o svemu.
No početkom devedesetih godina stvari su se promenile. Ratna propaganda Franje Tuđmana, koji je otcepio Hrvatsku od Jugoslavije, tvrdila je po svetu da su i Srbi, i posebno Nedićev režim, krivi što je Srbija postala prva evropska zemlja u kojoj je “rešen jevrejski problem”. Ja se verovatno ne bih vraćao na to da se skoro isto u sadašnjem vremenu ne čuje u Srbiji od Helsinškog komiteta. Osećam se obaveznim da protiv toga podignem glas kao srpski Jevrejin generacije koja je pobijena. Time se vrši izmena istorije holokausta, protiv čega se Jevreji svuda bore.
Jedno od prvih hrvatskih grubih iskrivljavanja istorije pojavilo se u Pismu uredniku londonskog dnevnog lista “Independent” 24. oktobra 1991. Bilo je potpisano imenom Lea Bauman, koja je predstavljena kao članica Židovske opštine u Zagrebu i službenica Ministarstva informacija Hrvatske. Ona je u pismu tvrdila sledeće:
“...Šezdeset hiljada Jevreja iz svih delova Srbije bili su transportovani u tri koncentraciona logora u Srbiji gde su bili uništeni... Samo ubijanje izvršili su Srbi.”
Memorijalna komisija Jevrejske opštine u Beogradu je odbacila te laži u svome pismu uredniku koje je taj list takođe objavio. Ona je citirala Enciklopediju holokausta u kojoj se navodi predratni broj Jevreja u Srbiji daleko od izmišljenih 60.000 i kaže da je “otprilike 14.500 srpskih Jevreja - 90 procenata jevrejskog stanovništva od 16.000 - bilo uništeno”.
Komisija je takođe citirala Studiju DžV izraelskog memorijalnog centra Jad Vašem (Jerusalim, 1983) u kojoj je Kristofer Brauning u svome radu “Konačno rešenje u Srbiji” ustanovio da je jevrejske muškarce u Srbiji streljala nemačka vojska, a žene i decu podavili pripadnici nacističke
SS bez ikakvog učešća Srba u tim zločinima.
Jedan hrvatski autor i bliski saradnik pokojnog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, Anto Knežević je takođe brutalno vršio izmenu istorije holokausta. U pismu Tajmsovom literarnom dodatku (TLS, dec. 31. 1993), u vezi sa logorom za Jevreje na predratnom beogradskom Sajmištu čije su sužnje Nemci ubili u kamionu dušegupki u proleće 1942. Knežević je napisao da su “srpski vojnici ugurivali Jevreje u kamion” što je bila prljava izmišljotina. Prema nemačkim dokumentima koje navodi Kristifor Brauning, Hrvati su dozvolili Nemcima da ustanove logor za Jevreje na njihovom tlu “pod uslovom da straža u logoru bude nemačka, a ne srpska”.
Cilj Tuđmanove ratne propagande je bio jasan: ako uspe da ubedi svet da su Srbi zajedno sa Nemcima ubijali Jevreje, lakše će ih takođe ubediti da u ratovima u Bosni i Hrvatskoj Srbi ponovo vrše etničko čišćenje.
Trinaest godina posle zagrebačkog izvrtanja istorije, taj posao je nastavio Helsinški komitet za ljudska prava u Srbiji. U Izveštaju o Srbiji za 2006. godinu, taj komitet je napisao:
U toku Drugog svetskog rata Jevreji u Srbiji su u visokom procentu stradali u holokaustu ne samo od nemačkih okupacionih vlasti, već i od vlade nacionalnog spasa Milana Nedića, ljotićevaca, žandarmerije i Specijalne policije, čiji je efikasan rad doprineo da je već u avgustu 1942. godine Beograd, kao prva evropska prestonica, proglašen za grad očišćen od Jevreja”.
Helsinški komitet je u svome Izveštaju o Srbiji za 2009. godinu (13. juna) povećao optužbe protiv Srbije. Pod naslovom “Srbija je učestvovala u holokaustu Jevreja” u izveštaju se kaže:
“Marionetska vlada u Srbiji koju su podržavali nacisti, učestvovala je u holokaustu Jevreja za vreme Drugog svetskog rata... Hoće li Srbija ikada da prizna istinu o svome učešću u istrebljenju Jevreja i bosanskih muslimana? Hoće li vlada Srbije ikada da se izvini?”
Cilj optužbi odmah postaje jasan: “Zbacivanje sa vlasti Slobodana Miloševića oktobra 2000. nije dovelo do potpunog raskida sa nasleđem njegovog režima ... što se ogleda u neodustajanju od (poraženog) Projekta Velike Srbije, nacionalizma, poricanju nedavnih zločina i svireposti, i u odbojnosti prema suočavanju sa nedavnim ratnim odgovornostima...”
Na početku okupacije Srbije, uvođene su oštre antijevrejske mere. Nemačke trupe ušle su 12. aprila 1941. u Beograd. Samo dan kasnije počeli su Nemci da pljačkaju jevrejske radnje i stanove.
Oni su, zatim, samo sedam dana po ulasku u Beograd, objavili da svi Jevreji moraju da se registruju do 19. aprila na Tašmajdanu. Pre toga su uz pomoć domaće policije, odnosno Uprave grada Beograda, formirali Policiju za Jevreje.
Prilikom registracije svaki Jevrejin je dobijao žutu traku sa natpisom "Jevrejin - Jude" bez koje nije smeo da se pojavi na ulici. Od oko 10.500 Jevreja koliko ih je pre rata živelo u Beogradu, za tri dana registrovano je 9.145 lica. Ostali su bili u zarobljeništvu, poginuli u ratu, izbegli iz Beograda u krajeve pod Italijanima ili se krili po Srbiji. Registrovani su od tad stalno slati na prinudni rad, muškarci od 14 do 60 i žene od 16 do 40 godina - na svome kruhu. Radovi su bili teški, često opasni (raščišćavanje ruševina) i praćeni zlostavljanjem.
Zatim je 31. maja 1941. nemačka Vojna uprava izdala Uredbu koja se odnosila na Jevreje i Cigane. Ona je definisala ko se smatra Jevrejinom. Jevrejima je zabranjeno da budu javni službenici, veterinari, apotekari, vlasnici ili službenici vaspitnih, umetničkih i drugih javnih ustanova; jevrejskim advokatima i lekarima dozvoljena je praksa samo sa Jevrejima. Jevrejima je zabranjen pristup u kafane, kupatila, tramvaje; naređeno im je da moraju da prijave celokupnu imovinu, zabranjeno da njom raspolažu i predviđeno je postavljanje komesara u svim jevrejskim radnjama i preduzećima.
Posle napada Nemačke na SSSR 22. juna 1941. i zatim Narodnooslobodilačkog ustanka u Srbiji jula meseca, okupator se obrušio na ustanike i narod, pa se i položaj Jevreja u Srbiji naglo pogoršao.
Jedan veliki partizanski napad kod Topole je proizveo veliku odmazdu. Nemački konvoj kamiona upao je 2. oktobra u zasedu partizana i 22 nemačka vojnika su poginula. Nekoliko dana kasnije nemački zapovednik Srbije general Beme naredio je da se strelja 2.100 zatočenika logora u Šapcu i Beogradu. Od toga su oko 400 bili Jevreji internirani u Šapcu i 449 beogradskih Jevreja.
Ranije hvatani i na rad i povremena streljanja odvođeni Jevreji muškarci iz Beograda sve do kraja avgusta stanovali su još u svojim kućama, ali od 25. avgusta započelo je njihovo odvođenje u logore. Bila su četiri masovna hapšenja, poslednje i najveće 18. oktobra. Tada je zatvoreno oko 3.500 Jevreja, najvećim delom u logor kod Topovskih šupa. Tu su držani za odvođenje na streljanje prema planu nemačkih odmazdi.
Drugi prelomni događaj bila je odluka nemačke komande da ognjem i mačem skrši srpski ustanak u jesen 1941. zbog čega je tadašnji nemački zapovednik pešadijski general Beme izdao naredbu 10.10.1941.
Ona uvodi jednu
užasnu aritmetiku smrti po kojoj za svakog ubijenog Nemca ima da se strelja 100 žitelja Srbije, a za svakog ranjenog Nemca njih 50. Ta naredba se direktno ticala Srba, ali je imala užasne posledice po uhapšene Jevreje. Ona glasi:
1) Zbog balkanskog mentaliteta i zbog velikog obima komunističkog i nacionalnog ustanka potrebno je u Srbiji sprovesti naređenje OKNj (Vrhovna komanda nemačke vojske) u najoštrijem obliku. Brzo i bezobzirno ugušenje srpskog ustanka biće nemali doprinos nemačkoj pobedi.
2) U svim mestima Srbije gde ima naših jedinica treba munjevitim akcijama odmah kao taoce pohapsiti sve komuniste, sve muškarce koji su kao takvi sumnjivi, sve Jevreje, zatim izvestan broj nacionalistički i demokratski nastrojenih lica. Ovim će se taocima, kao i stanovništvu, saopštiti da će u slučaju napada na nemačke vojnike i folksdojčere biti streljani.
3) Dođe li do gubitaka kod nemačke vojske ili folksdojčera, teritorijalno nadležni viši komandanti do komandanata puka narediće odmah streljanje uhapšenih prema sledećoj razmeri:
a) za svakog nemačkog vojnika ili folksdojčera (ljude, žene, decu) ubijenog u borbi ili iz potaje - streljati 100 zarobljenika ili talaca;
b) za svakog ranjenog nemačkog vojnika ili folksdojčera 50 zarobljenika ili talaca;
Streljanje će vršiti jedinice vojske....
4) Kod sahrane streljanih paziti da se ne stvore srpska svetilišta.
Stavljanje krstova na grobove, ukrašavanje istih itd. sprečiti, stoga sahranjivati žrtve na zabačenim mestima.
5) Komuniste koje trupe zarobe u borbi na licu mesta obesiti ili streljati kao zastrašujući primer.
6) Mesta koja se moraju borbom zauzeti spaliti...
Beme, pešadijski general."
Nemačka vrhovna komanda u Srbiji imala je svoju upravu za administrativna i civilna pitanja na čelu sa generalom Haraldom Turnerom.
U prvoj Turnerovoj naredbi od 26. oktobra 1941. kaže se:
"... Načelno se utvrđuje da Jevreji i Cigani predstavljaju element nereda i kao takvi ugrožavaju javni mir i poredak. Jevrejski intelekt je izazvao ovaj rat i on mora biti uništen. Cigani prema svojim unutrašnjim i spoljnim osobenostima ne mogu biti korisni članovi narodne zajednice. Utvrđeno je da je jevrejski element u znatnoj meri uzeo učešća u vođenju bandi, a da su Cigani odgovorni za akte svireposti i za obaveštajnu službu. Stoga se načelno u svakom slučaju (odmazde) svi Jevreji i svi Cigani imaju stavljati trupama na raspolaganje kao taoci..."
U drugoj Turnerovoj naredbi nalaže se da se odmah uhapse svi Jevreji i Cigani kao taoci.
Zbog ustanka u Srbiji streljanja Jevreja muškaraca u leto i jesen 1941. u Beogradu su izvršena pre nacističke odluke o "konačnom rešenju" jevrejskog pitanja od 20. januara 1942.
Posle naredbe zapovednika u Srbiji generala Bemea i Turnerove direktive, uhapšeni Jevreji muškarci odvođeni su na streljanje tako da ih je oko 10. novembra 1941. u životu ostalo samo par stotina.
Prema kazivanju preživelog Jevrejina Kalmana Alta, već sredinom septembra odvedena je iz logora kod Topovskih šupa prva grupa starijih Jevreja. Nemci su im rekli da ih vode u Austriju na rad. Nisu im dozvolili da ponesu ništa od stvari. Imali su na sebi samo košulje, pantalone i cipele. Rekli su im da će sve što je potrebno dobiti u logoru. Uz to su obećavali da će raditi kod seljaka u Austriji, gde će ih ovi dobro hraniti. Zatim su odlazili svakih dva do tri dana u većim ili manjim grupama "na rad u Nemačku". A posle masovnog hapšenja Jevreja muškaraca 18. oktobra iz logora je odvođeno kamionima od 100 do 300 ljudi.
Nemci su ih streljali na putu između Pančeva i sela Jabuka, zatim u Deliblatu, na strelištu kod Jajinaca, kod Kumodraža i kod Bežanije.
MiloŠ Sejna, Rom po narodnosti, u iskazu datom posle rata ispričao je kako je jedna grupa od oko 35 Roma dobila jednog dana nalog da se javi policiji u Pančevu. Tu su ih utovarili u kamion, odvezli u Jabučki rit. Tamo im je šef policije Rudolf Kremling naredio da kopaju rake.
Kada su završili, videli su kako drumom dolazi kamion.
"Videli smo kako ...su Nemci iz kamiona dovodili po 20 lica, stavljali ih ispred rake i to licem prema raci, pa im je na leđima nemački oficir obeležavao krug u koji su posle pucali vojnici. Na svakog je pucalo po tri vojnika..."
Posle rata nađena su dva nemačka vojna izveštaja o streljanjima. Prvi izveštaj koji je podneo poručnik Lipeiv iz 521. nemačkog obaveštajnog puka datiran 13. oktobra 1941. američki vojni tužilac je pokazao na suđenju nacističkim glavešinama u Nirnbergu. U njegovih devet tačaka govori se o mestu, rukovođenju, obezbeđivanju i filmskom propagandnom snimanju dva streljanja. Prvo je izvršeno u blizini Kovina, a drugo u Jajincima - sa ukupno 419 žrtava. Govori se takođe i o načinu obmanjivanja odvedenih Jevreja. Tačka 9. tog izveštaja glasi:
"Posle temeljnog ispitivanja mesta i pripreme, prvo streljanje izvršeno je na dan 9. X 1941. Zatvorenici su sa najnužnijim prtljagom odvedeni iz beogradskog logora u 5.30 časova. Izdavanjem motika i drugih alatki mislili su da idu na rad. Svako vozilo čuvala su samo tri čoveka da iz jačine straže zatvorenici ne bi naslutili pravo stanje stvari... Raspoloženje zatvorenika za vreme prevoza i pripreme bilo je dobro. Radovali su se odlasku iz logora, jer njihov smeštaj u logoru, navodno, nije bio
po njihovoj želji...
Streljanje je bilo izvršeno iz pušaka sa daljine od 12 metara. Za svakog zatvorenika određeno je pet strelaca. Osim toga, lekaru su stajali na raspolaganju dva vojnika, koji su po naređenju lekara morali dotući zatvorenike metkom u potiljak. Stvari od vrednosti i suvišne stvari oduzete su i dostavljene docnije NSV-u, odnosno sigurnosnoj policiji u Beogradu.
Zatvorenici su se držali prilikom streljanja pribrano. Dva lica pokušala su bekstvo, ali su odmah streljani. Nekolicina su vikali živeo Staljin i Rusija. Na dan 9. Dž 1941. streljano je 180 lica.
Streljanje se završilo u 18.30 časova... Jedinice su se zadovoljno vratile u svoje stanove."
Drugo streljanje je izvršeno 11. Dž 1941. Teklo je po planu. Streljano je 269 ljudi.
Ukupno je navedena jedinica 9. i 11. Dž 1941. streljala 449 lica.
Drugi izveštaj o streljanju podneo je poručnik Valter iz 734. divizije na dan 1. 11. 1941. On je značajan po tome što navedeni poručnik priznaje da je i na njega i na njegove vojnike uzastopno pucanje u ljude tokom dva dana proizvelo nepovoljne psihološke posledice.
U naredbi 704. i 764. diviziji od 25. oktobra 1941. general Beme je u svojoj "specijalnoj instrukciji" nalagao da streljački vod pod komandom jednog oficira ima da puca sa razdaljine od osam metara ciljajući istovremeno u glavu i u srce, zatim da taoci "budu u klečećem položaju licem prema jami" i da odeću i obuću treba predati lokalnom oficiru s tim da lične stvari žrtava "ni u kom slučaju ne smeju doći u ruke stanovništvu". Prema njegovom naređenju, nisu smele ostati relikvije, nisu su se smela stvarati srpska, jevrejska ili romska "svetilišta".
U nemaČkoj Vojnoj upravi Srbije posle niza streljanja uočena je jedna protivurečnost: ustanici su skoro svi bili Srbi, a streljani taoci su u nesrazmerno velikom postotku bili Jevreji i Romi. Ipak tu kontradikciju je olako rešio Harald Turner, koji je bio na čelu te uprave. Imao je čin general-lajtnanta i Englezi su ga posle rata uhvatili i izručili Jugoslaviji po savezničkom dogovoru da krvnicima bude suđeno tamo gde su zločin izvršili.
Turner je 17. oktobra 1941. uputio jedno lično pismo komandantu SS i policije u Dancingu Hildebrantu u kome je opisao prilike u Srbiji. U pismu je kazao:
"Ustvari, ako se tačno promisli, pogrešno je da se za jednog ubijenog Nemca - u srazmeri sto Srba za jednog Nemca - na licu mesta odmah pobije sto Jevreja; ali Jevreje smo imali na okupu u logorima i, konačno, i oni su srpski podanici, a osim toga oni moraju nestati sa lica zemlje".
Od početka marta do početka maja 1942. oko 7.500 jevrejskih žena i dece, bolesnika i lekara iz Jevrejske bolnice i nešto odraslih muškaraca - tačan broj nije nikad utvrđen - usmrćeno je izduvnim gasovima iz motora kamiona dušegupke, koju su Nemci poslali iz Berlina u logor za Jevreje na bivšem beogradskom Sajmištu. Tako su okupatori posle streljanja Jevreja muškaraca uklonili sa lica zemlje njihove udovice i siročad.
Posle masovnih streljanja u Sovjetskom Savezu i Srbiji u leto i jesen 1941. koja su imala negativne psihičke posledice po ljude koji su ih vršili, nacisti su potražili brži način. Razvili su ga stručnjaci Kriminalističko-tehničkog instituta. Posle mnogo opita sa vozilima i žrtvama odabran je kamion "Saurer" od pet tona, čija je kabina bila 5,8 metara dugačka i 1,7 metara visoka i mogla je da prima do sto osoba.
Pre toga hemičar Lajding, iz Kriminalističko-tehničkog instituta izvršio je probe koje je ovako opisao:
"Ušao sam u ta kola sa gas-maskom na licu, a svrha analize bila je da se utvrdi u kom vremenskom roku nastupa stanje duboke nesvesti i zatim smrt. Bio je cilj da prvi i drugi stadijum trovanja gasom pre toga uopšte ne nastupe. Jer, u prvom stadijumu nastupa stanje mučnine, a u drugom stanje uzbuđenosti i razdraženosti".
Tek nedavno smo saznali mnoge pojedinosti blagodareći radu istoričara Kristofera Brauninga pod naslovom "Konačno rešenje u Srbiji, Zemunski logor za Jevreje". Rad je objavio 1983. u zbirci studija izraelske memorijalne ustanove "Jad Vašem" .
Brauning je dragocene podatke pronašao u zapisnicima sa suđenja nacistima koji su bili na službi u Srbiji.
Nemci su odlučili 28. oktobra 1941. da za jevrejske žene i decu iz Beograda i Banata obrazuju logor na bivšem Sajmištu. Pošto su u to vreme Zemun i leva obala Save pripadali ustaškoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, od nje je zatraženo da se saglasi da sajamski prostor bude upotrebljen kao logor. Ustaške vlasti su se saglasile pod uslovom da logorska straža bude nemačka i da se snabdevanje logora vrši sa srpske, a ne sa hrvatske teritorije.
Dovođenje žena i dece započelo je 8. decembra 1941, a 15. decembra bilo ih je u logoru 5.291. No ubrzo je broj zatočenih porastao, jer su u logor dovođene i Jevrejke sa decom iz Šapca, Niša, Kragujevca i drugih mesta. Krajem februara su stigli i Jevreji iz Kosovske Mitrovice i Novog Pazara, oko 300 lica oba pola, a početkom maja i jedan deo Jevreja iz Zemuna. Ukupno je kroz logor na Sajmištu prošlo oko 7.500 Jevreja.
O prilikama u logoru podrobni podaci mogu se naći u knjizi "Zločini fašističkih okupatora i njihovih pomagača protiv Jevreja u Jugoslaviji" koju je 1952. izdao Savez jevrejskih opština Jugoslavije.
U paviljonu
3, koji je u prvoj fazi jedini prilagođen novoj nameni, nalazio se najveći broj Jevrejki sa decom - njih oko 5.000. Paviljon je bio premalen za toliki broj lica. Bio je oštećen od aprilskog bombardovanja Beograda i ljuta zima je prodirala sa svih strana. Od interniranih je na kraju ostalo živo samo šest žena koje su puštene sredinom maja 1942, jer su mogle da dokažu da su strane državljanke ili udate za Srbe hrišćane.
Zabeležene su reči Šarlote Rot:
"Sa gornjih spratova curila je na donje mokraća male dece, tekla je voda kojom su žene, po naređenju Nemaca, prale ležajeve, tako da su svi donji spratovi bili mokri, a slama uvek vlažna. Slamu nam uopšte nisu menjali. Mnoge žene nisu ni imale slame... Kako od kuće nisam donela posteljinu, jer su mi pre toga Nemci opljačkali stan, bila sam prinuđena da spavam na golim daskama i da se pokrivam svojim tankim kaputićem, tako da sam užasno trpela od zime..."
Lenka Anđelković je izjavila:
"Hrana je bila užasna. Čim smo potrošili ono malo hrane što smo sobom poneli, nastala je prava glad. Izjutra smo primale jednu šolju tople vode, za ručak i večeru po jednu kašiku od oko četvrt litra nečeg što je ličilo na splačine sa po kojim listom kupusa ili komadom krompira...".
Posledice takve ishrane bile su poražavajuće, kako je posle rata rekla Stana Košanin, opisujući pacijente sa Sajmišta u Jevrejskoj bolnici:
"U bolnici su se s vremena na vreme pojavljivala nova lica: žene sa Sajmišta - bolesnice, deca sa ranama od promrzlina kojima su nokti otpadali od zime i nedovoljne ishrane. Svi su bili sama koža i kost. Deca sa svojim staračkim ispaćenim licima nisu ličila na decu. Žene, očiju izbezumljenih od straha, odbijale su da pred nepoznatim licima bilo šta kažu o logoru...".
Sapatnica koja se docnije oslobodila iz logora, Vera Danon, kaže da mnogi nisu mogli da izdrže muke. Nekoliko devojaka je poludelo. Samo je neka Levijeva odvedena, navodno u ludnicu. Sve druge su ostale i dalje sa ostalima.
Zima 1941- 42. bila je izuzetno oštra. Šarlota Ćosić ovako je opisala patnje zbog zime:
"Naše devojke koje su odlazile na prinudni rad na zemunski aerodrom vraćale su se ne samo promrzlih prstiju na nogama i rukama već su im sa nadlanica otpadali koža i čitavi komadi promrzlog mesa. Najstrašnije je bilo noću kada su mala deca, mučena glađu i zimom, plakala i molila majke da im daju hrane i da ih bolje pokriju. To je trajalo noćima i mnogi od nas nisu mogli ni trenuti od žalosti zbog bede te nevine dece."
Šarlota Ćosić kaže da je dnevno umiralo u proseku pet do šest lica. Veruje se da je pre konačnog usmrćivanja gasom oko deset posto umrlo od zime, gladi i bolesti.
Dva gestapovca bili su jedan za drugim komandanti logora na Sajmištu i učestvovali su u operaciji gušenja gasom jevrejskih žena i dece. Obojica su bili pripadnici SS-a, vojske i političke policije nacističke partije, verne Hitleru. Pred rat je imala milion pripadnika pod komandom Hajnriha Himlera.
SS-potporučnik Herbert Andorfer, rođen je u Austriji 1911. kao vanbračno dete. U vreme opšte nezaposlenosti prišao je 1931. nacističkoj partiji. Završio je policijski kurs i učestvovao u napadu na Jugoslaviju 1941. Komandant logora na Sajmištu postao je krajem januara 1942.
Na tom položaju zamenio je Edgara Engea rođenog 1905. u Nemačkoj. Njegov otac je bankrotirao kao farmer. Enge je šegrtovao u jednoj firmi za kancelarijsku opremu, zatim radio od 1926. do godina krize, kada su i on i njegov otac ostali bez posla. U nacističku partiju ušao je 1938. Komandant logora na Sajmištu bio je decembra 1941. i januara 1942.
Akciju gušenja najbolje odslikava iskaz visokog policijskog funkcionera u Beogradu Šefera i Andorfera na suđenju, čije je spise istražio istoričar Kristofer Brauning.
Dušegupku su iz Berlina dovezla dva SS-ovca, Gec i Mejer, koji su njom rukovali tokom gušenja žena i dece. Oni nisu nađeni posle rata, niti im je ikada suđeno.
Kada je akcija započela, dušegupka je bila parkirana pred ulazom u logor čekajući da Jevreji budu ukrcani. Gec i Mejer su često ulazili u logor i deci delili bombone da bi se taj posao što lakše odradio. Drugi, običan kamion ulazio je u logor da pokupi stvari žrtava. Njima je rečeno da će biti preseljeni u neki drugi logor. Mnogi su se u početku dobrovoljno javljali za preseljenje, jer su uslovi na Sajmištu bili užasni. Ipak, pošto nisu bili sigurni kuda ih vode, sužnji su se dogovorili da oni koji prvi pođu ostave na dogovorenom mestu na drugom kamionu poruku o tome gde su ih odveli. Pošto ta poruka nije nađena, niko se više nije javljao kao dobrovoljac za preseljenje. Nemci su morali da prave liste za svaki dan.
Kada bi dušegupka bila utovarena, krenula bi preko mosta na Savi, nekoliko stotina metara od ulaza u logor. Tamo je komandant logora Andorfer čekao u putničkim kolima.
Kada bi prešla most, dušegupka bi stala na beogradskoj obali i jedan od SS šofera bi izašao i spustio se ispod vozila da bi spojio cev koja je izlazila iz motora sa otvorom na dnu hermetičke velike kabine u kojoj su bili ljudi. Kamion sa prtljagom bi se tu zaustavio i dušegupka bi sama nastavila kroz centar Beograda prema Jajincima. Na jajinačkom strelištu već je bila iskopana velika grobnica. Tu je bilo i jedno odeljenje nemačkog 64. policijskog bataljona sa zadatkom da spreči dolazak nepoželjnih
lica.
Čim bi došla dušegupka, jedan drugi kamion bi stigao iz nemačke policije. Pod jakom stražom u njemu su se nalazili srpski zatvorenici čija je dužnost bila da mrtva tela žena i dece izbace u masovnu grobnicu. Dušegupka bi se vozeći unazad približila grobnici, vrata bi se otvorila, dim bi pokuljao, leševi stisnuti uz vrata sami bi poispadali, a ostale bi zatvorenici bacali u grob kao cepanice. Vireći iza ograde, to su videli mali Borivoje Živanović i njegove dve sestre, koji su živeli prekoputa strelišta u Jajincima.
U specijalni kamion stalo bi 50 odraslih, ali često bi ukrcali i do stotinu žena i dece. Kamion je 10. maja 1942. pošao na svoj poslednji put ukrcavši i jevrejsku upravu logora. Pošto su i oni bili bačeni u grobnicu, sedam srpskih zatvorenika streljano je na licu mesta da ne bi ostalo živih svedoka.
Dušegupka je vraćena u Berlin, a četiri nemačka žandarma koja su obezbeđivala operaciju u Jajincima dobili su nagradno odsustvo.
Evo i svedočanstva Vladimira Milutinovića koji je kopao rake za ugušene Jevreje. U iskazu 30. decembra 1944. on je rekao: “... Puna dva meseca radio sam na iskopavanju raka u 1942. godini... Iskopano je 81 ili 82 rova. Ja sam učestvovao u kopanju svih ovih rovova i u njima je moglo stati najmanje po 100 ljudi...”
Jevrejska bolnica u Beogradu osnovana je juna ili jula 1941. jer je bilo zabranjeno da Jevreji odlaze u ostale beogradske bolnice. Bolnicu su morali da opreme i snabdevaju sami Jevreji. Bila je pod stalnim nadzorom Gestapoa.
U noći između 18. i 19. marta Gestapo je iznenada pohapsio sve članove porodica lekara i osoblja bolnice kojima je bilo dozvoljeno da ostanu u svojim kućama. Dovedeni su u bolnicu gde su lekari i bolničari stanovali. Dušegupka je dovedena pred bolnicu, svi pacijenti, lekari i njihove porodice su ukrcani i na putu za Jajince ugušeni.
Posle streljanja muškaraca i gušenja žena i dece, šef Vojne uprave u Srbiji, general Harald Turner, pohvalio se avgusta 1942. generalu Leru naimenovanom za novoga zapovednika evropskog jugo-istoka. U izveštaju je konstatovao “... da je Srbija, jedina zemlja u kojoj je pitanje Jevreja i pitanje Cigana rešeno.”
U jednom pregledu mera protiv Jevreja na okupiranim teritorijama, Franc Redemaher, stručnjak za jevrejska pitanja u nacističkom ministarstvu spoljnih poslova, 29. maja 1942. je zabeležio: “Jevrejsko pitanje u Srbiji nije više akutno.” A Šefer, vrhovni šef Službe bezbednosti u Srbiji je deset dana docnije u razgovoru sa nemačkim vojnim lekarom sa ponosom konstatovao da je Beograd “jedini veći grad Evrope očišćen od Jevreja, da je postao Judenfrei”. Izvor: Novosti
e pa ovako..
ja sam slucajno se malo prepirala sa majkom i zelela sam da joj dokazem sta u stvari su radili Jevreji... 
I onda sam slucajno nasla ovaj clanak
Taman posla sam sam rasista, nacionalista, a zatim niti sovinistkinja niti fasista...
Zanima me vase misljenje o omov nemilom dogadjau, tj. dogadjajima koji su se desavali...
I eto, i dalje imamo posledice jer su nastali Hitlerovi sledbenici...
Sta mislite o ovome?
Ko si ti?
|
|
| |
|
|
|
post # 3 | 21.05.2011 , 11:18 AM
|
badule, o hvala... 
a velika jesam 
salim se...
ne ja licno mislim da to nije fer..
jer ubijanje nekih zbog njegovog porekla pa cak na nacionalnosti, vere, kulture, drugacije molitve, nema veze sa vezom...
ok da tamnoputi u Srbiji ( Romi ) imaju drugacije obicaje i da se deca sa 12-13 godina vode ljubav i imaju po 10-15-oro dece je kod njih ok i da je to za nas ubi Boze, ali ipak da se ubijaju zbog boje koze!?
ma nema sanse, jer niko nije kriv sto se rodio...
i nama je podaren zivot od Velikog, ali kako ima neko pravo da izigrava Boga ( tj. Velikog ) i da neke poretke mesa...
pa ovo stvarno nema smisla... 
juce sam trazila sta znace znakovi prstiju ( skupljena 3 prsta, "peace" itd. ) i usputno sam nasla na neki sajt White power i to...
pa mislim...
Bog nam je dao pravo sa kim cemo da budemo, bio on zut, crn ili beo...
I dao nam je pravo da zivimo svoj zivot onako kako mi zelimo, a ne da slusamo druge i da brat ubija brata... 
Ko si ti?
|
|
| |
|
|
|
|
post # 6 | 19.07.2011 , 2:02 AM
|
"jer smrt je samo tren kada umiranje prestane
i svi smo rodjeni mrtvi
i sve je samo deo jedne sumanute predstave
gde svako ulogu glumi..."
|
|
| |
|
|
|
post # 8 | 19.07.2011 , 9:50 AM
|
Quote (badule) JER PRED BOGOM SVI SMO JEDNAKI
I on samo sudi.
Ali vidis, Hitler je bio ateista... I to veliki. I izgleda da je on umislio da je Bog.
Ko si ti?
|
|
| |
|
|
post # 9 | 19.07.2011 , 10:47 AM
|
Lose je umislio.. posto sam ja Bog.. mada bio sam ateista dok nisam shvatio da sam ustvari Bog. (Joke)
|
|
| |
Par reči o sebi
|
|
post # 10 | 20.07.2011 , 1:19 AM
|
Hitler je mrzeo Jevreje, jer, kako sam ja informisan, kad je bio mali, njega su mrzeli i ponižavali Jevreji iz komšiluka, i on se zakleo da će im se osvetiti.
|
|
| |
|
|
post # 11 | 18.08.2011 , 4:13 PM
|
Quote (badule) Velika si ti cura Danijela. Nastavi,daleko ćeš dogurati. A ja jedva čekam da tvoja mudrost povede ovu zemlju.
Zaista si velika, mozda ne fizicki ali duhom svakako...
nadovezat cu se na jedan malo drukciji nacin, reci cu nesto sto mozda nebi trebao, nesto sto ce neki mozda krivo protumaciti ali iza svake rijeci cvrsto stojim...
Stavit cu na stranu nacionalnost jer sam Hrvat, govorit cu samo o povijesnim cinjenicama...
Franjo Tudman je bio budala, ali je bio i jak govornik, kao i sam Hitler uostalom...
Ljudi u teskim trenucima traze cvrstu osobu na koju ce se osloniti, u to doba u Hrvatskoj to je bio Franjo...
ali kako se kaze o mrtvima lijepo ili nikako pa cu radije sutjeti...
eh da, povijest...
Danijela, prije svega moras znati da povijest pisu pobjednici, i da svaki povijesni dogadaj ima nekoliko varijanti, istina je negdje u sredini...
Moj djed po majci je bio ustasa, bio je u crnoj legiji, bio je cuvar u logoru u jasenovcu...
Djeda je umro kada sam imao 14 godina i sjecam se njegovih prica, od njega mi je ostao zlatni sat s posvetom za "hrabra djela i borbu za domovinu", strah me je pomisliti kakva su to djela bila, ali nazalost znam...
od njega mi je ostao i dnevnik... volio bi da ti ga mogu dati da procitas neke dijelove, ima djelova gdje bi ti se zgivot zgadio a ima djelova koji bi te iznenadili....
U drugom svjetskom ratu ubijali su svi, i ubijali su sve... u jasenovcu su ubijani i hrvati i srbi i romi i zidovi i svi ostali koji su se tamo na svoju nesrecu nasli...
ubojice su bili i hrvati i srbi i zidovi...
meni je osobno zao svake kapi prolivene krvi u bilo kojem ratu, rat je krvav, krvav je za svaku stranu, nazalost u ratu iz ljudi izbija mrznja i najnize strasti i porivi...
jevreji su narod koji zivi u prakticki zatvorenom krugu, imaju neka pravila po kojima zive i koja su jako dobra, imaju i neke obicaje koji su jako glupi, po meni...
ali mislim da Hitler nije ubijao jevreje iz mrznje nego iz pohlepe... jevreji, zidovi, juden ili kako ih vec zovu po svijetu drze 80% svijetskog kapitala... banke, tvornice, osiguravajuce kuce i slicne financijske institucije... i kada oni nestanu sve to prelazi u vlasnistvo onih koji su ih maknuli... nazalost mislim da je Hitler imao jos nize razloge za njihovo istrebljene od mrznje... |
|
| |
|
|
post # 12 | 18.08.2011 , 4:48 PM
|
vladogrozni, ma taman posla... Imam drugaricu koja je iz BiH, onda... Drugaricu koja je atesita... Agnostici... I da ti kazem.... Mozda mi je bilo cudno na pocetku, ali vremenom se naviknes... Ja volim svoju veru, ali takodje volim i drugove koji su druge vere ili pak ne veruju... Da... Svako pise istoriju kako mu se zeli i taj "pisac" gleda da uvelica svoj narod i njihove pobede i da pise o tome kako su oni to pravedno radili... Ali eto... Da... Krv se za sve proliva... Od secenja brkova ( pa je Dzingis kan pobio dosta ljudi -poznat je po svojoj svireposti- ), pa do toga sto su se politiracari suprostavili nekome, pa jadna nacija ispasta... Naravno, ti koji kuvaju corbu, uvek teraju druge da je jedu, a ne oni... Da, i meni su pradedu zbog nekih gluposti ganjali ( ne mogu se tacno setiti )... I ima Hitlerovih podanika i "fanova" i dan danas... Oni tvrde kako Hitler nista nije uradio... Pa odakle onda one sve palionice leseva i silno logora? Ja znam da nista ne mogu promeniti, ali barem necu da ubijam zbog neke ideologije.... I volecu bliznje svoje...
Ko si ti?
|
|
| |
 15404
poruka na forumu
| |
 2409
| |
REP OFF
|
|
|
post # 13 | 18.08.2011 , 11:02 PM
|
Bez obzira na to ko je sta bio i sta je radio,a znamo svi da nasi preci bas i nisu bili sveci,stoji jedna cinjenica koja se mora naglasiti:coveka mozes ubiti,ali mu dusu uzeti ne mozes...
Kakva je korist od tudje smrti,kad je to tvoja vecita kazna...
Jevreji su tesko stradali i u srednjem veku,kada su istrebljivani sa svih podrucja Evrope...
Da,verovatno se radi o novcu,imetku,kojima oni tako vesto upravljaju i sticu lako bogatstva...
A bogami ni krstasi se u svojim pohodima nisu proslavili po vitestvu,posto su bili krvnici gde god da su prosli...
Gresni smo,u krvi do kolena....genetski smo gresni...
Ali ja kao vernik i posten covek ubedjen sam da ce mladi ljudi,bez obzira na veru,naciju i rasu,konacno otvoriti oci i poceti da streme ka sveopstoj dobrobiti-ma koliko to sada izgledalo kao UTOPIJA....
Koji covek je covek,ako ne cini svet boljim?
|
|
| |
|
|
post # 14 | 19.08.2011 , 8:36 PM
|
Quote (badule) Ali ja kao vernik i posten covek ubedjen sam da ce mladi ljudi,bez obzira na veru,naciju i rasu,konacno otvoriti oci i poceti da streme ka sveopstoj dobrobiti-ma koliko to sada izgledalo kao UTOPIJA....
druze moj, i najvece rijeke satkane su od kapi....
mene veseli to sto vidim da je sve vise mladih koji pozitivno razmisljaju...
jednom ce se i njih nakupiti dovoljno da promjene svijet nabolje.... |
|
| |
|
|
post # 15 | 19.08.2011 , 8:52 PM
|
E ovako... Malo potkrepljena znanjem... Mogu napisati i stojati iza mojih reci... U Novom zavetu ( deo Bliblije ) govorio o tome kako se zapravo Isus rodio kao Jevrejin... I da njegovi "prijatelji" nisu verovali u njega i da je on krenuo da putuje... I tako... On se dokazivao pred drugima.... A ne prema svojim "prijateljima".... I tako prolazi vreme... I verujem da svi mi znamo deo kad se on stavlja na krst... Medjutim... Nesto mi je bas zapalo na oko... Jevreji su birali... Izmedju varvara i Isusa... I izabrali su Isusa da razapnu... Ljudi su ponovo pitali... I ljudi su uzviknuli... Krv njegova na nas i na nasu decu... Ocigledno je da su sami sebe prokleli... I eto, i dan danas se preziru ti ljudi... Cak se neki vade na ubistva Jevreja zato sto su oni ubili Isusa... Ali to je samo ocajno opravdanje... Nisam verski fanatik... Pa cak i film postoji... Mletacki trgovac... Ipak, Jevreji su narod koji stvarno postuje dogovore, pa ako ne dodje do dobrog ishoda, covek se ubija... I posle nema nikakve krvne osvete...
Ali Hitler, nema prava da ubija ih... Zasto... Pa on koliko znam je rasista... A Jevreji su koliko ja znam beli... ( nikoga ne prozivam ) Ali eto... Moj otac je bio u logoru i video je koliko je ljudima ostalo i cipela, naocara, sesira... I sve to... I prema njegovim pricama i dalje ( pre 10-15 godina je bio ) se oseti smrad... Tj. kako se jednja knjiga zove, zadah tela ljudi.... Hitler je znao da Jevreji znaju sa novcem... Nije on njih mrzeo, taman posla, nego ih je prezirao, jer nemaju nista svoje, a toliko su imucni... I da, ubijao je i Rome, jer ipak "bela rasa je uzvisena"... I nakon toliko vremena, objavljuju se knjige Hitlerove ( i jednu cu bas procitati, da vidim sta ima u tom izopacenom umu ), snima se film za zrtve, ali izgleda da je to danasnje balavce i klinke ohrabrilo da rade jos gore gluposti, skupovi se prave i banketi...
Ma dosta mi je tog coveka....
Ko si ti?
|
|
| |
|
|
post # 16 | 20.08.2011 , 8:47 AM
|
DxD, ti si idealist, to je lijepo ali ovo s ubojstvima jevreja ima drugu pozadinu...
potkrijepi se jos malo znanjem i pogledaj koje su sve tvornice prije hitlera bile u jevrejskom vlasnistvu....
|
|
| |
|
|
|
post # 18 | 20.08.2011 , 11:08 PM
|
Quote (Unique) "jer smrt je samo tren kada umiranje prestane
i svi smo rodjeni mrtvi
i sve je samo deo jedne sumanute predstave
gde svako ulogu glumi..."
struka pokidao
|
|
| |
354
poruka na forumu
| | |
28
| |
 71
|
|
|
post # 19 | 23.08.2011 , 3:14 AM
|
MA НИКО НИЈЕ ЗАСЛУЖИО ДА МУ НЕКИ ЧОВЕК, ТАДА ХИТЛЕР, СУДИ!
А Туђман је све плански радио да бих Србију урнисао.
Не мрзим ни Хрвате...ни Јевреје , никога стварно не мрзим, јер свако има права на своју веру и своју националност.
Било који рат и битка да је вођена увек се бацала љига на Србe i Србију.
Желела бих да Југославија и даље постоји , па да се вратимо у та лепа времена за које ја знам само из прича, књига и филмова.
Јевреја и Рома у Србији и даље има, и мислим да их данас нико не протерује, чак се и оним најугроженијим пружа помоћ.
Али сви ћемо умрети и можда се и сретнемо једном , па ћемо видети ко је слуга, ко је газда а ко је роб.
Ako pises cirilicom znaci da si fasista
Nisam ni fasista, ni nacista. Samo Srbin, brate, rodoljub, nacionalista.
|
|
| |
|
|
post # 20 | 24.08.2011 , 2:10 PM
|
Quote (JovanaPraslin) Желела бих да Југославија и даље постоји , па да се вратимо у та лепа времена за које ја знам само из прича, књига и филмова.
uh, oznojio sam se dok sam procitao ovaj post....
jugoslavija je imala samo jednu manu, trebala je biti konfederacija a ne federacija....
kada velike i male, jake i slabe stavis u jedan kos uvijek ce se znati tko je velik i jak....
to sto pises cirilicom.... ponosna si na svoj narod i svoje pismo.... to bi svi trebali biti.... |
|
| |
|
