|
Najvece pustinje na svetu
| |
♡ Visca el Barça ♡
|
|
post # 1 | 15.12.2012 , 4:01 PM
|
Pustinja je područje (biom) koje usled velike oskudice vlage ima slabo razvijenu vegetaciju. Iako su pustinje najpoznatije po održavanju veoma malo života, one zapravo pružaju utočište mnogim živim bićima koja obično ostaju sakrivena (posebno tokom dnevnog svetla) kako bi sačuvala vlagu. Približno jednu trećinu Zemljinog kopna čine pustinje.
Pustinjski krajolici imaju zajednička obeležja. Pustinjsko tlo je često sastavljeno većinom od peska, a u takvim pustinjama postoje peščane dine. Izgled stenovitog terena je tipičan i odražava minimalan razvoj tla i razasutost vegetacije. Najniži delovi zemlje mogu biti ravnice pokrivene solju. Eolski proces (delovanje vetra) je glavni faktor u oblikovanju pustinjskih krajolika.
Pustinje ponekad sadrže vredna ležišta minerala koja su se oblikovala u aridnoj okolini ili su bila izložena eroziji. Budući da su pustinje suva područja, one su idealna mesta za očuvanje fosila i ljudskih rukotvorina.
Vrste pustinja
Većina klasifikacija pustinja temelji se na kombinaciji broja kišovitih dana, ukupne količine godišnjih padavina, temperature, vlažnosti ili ostalih faktora. Peveril Migs je 1953. godine podelio pustinjska područja na Zemlji u tri kategorije prema količini primljenih padavina. U tom sada široko prihvaćenom sastavu ekstremno aridne zemlje imaju najmanje 12 uzastopnih meseci bez padavina, aridne zemlje imaju manje od 250 milimetara godišnje, a poluaridne zemlje imaju srednju godišnju količinu padavina između 250 i 500 milimetara. Aridne i ekstremno aridne zemlje čine pustinje, dok se poluaridni travnjaci uopšteno odnose na stepe.
Ipak, sama aridnost ne može omogućiti pouzdan opis šta je to pustinja. Na primer, Feniks u Arizoni primi manje od 250 milimetara padavina godišnje, pa se odmah vidi da je smešten u pustinji. Džordž Bruks na Aljasci takođe primi manje od 250 milimetara padavina godišnje, ali se ipak ne prepoznaje kao pustinjsko područje.
Razlika leži u nečemu nazvanom „potencijalna evapotranspiracija“, tako da bi jednostavna definicija pustinje bila: mesto gde je količina isparenja veća od količine padavina.
Postoje različiti oblici pustinja. Hladne pustinje mogu biti pokrivene snegom; takva mesta ne primaju mnogo padavina, a ono što padne ostaje smrznuto u snežnom pokrivaču; takve se pustinje obično odnose na područja prekrivena tundrom ako postoji kratko razdoblje s temperaturama iznad smrzavanja, ili na ledenu kapu ako temperatura ostaje ispod tačke smrzavanja tokom cele godine, ostavljajući tako zemlju gotovo potpuno beživotnom.
Većina nepolarnih pustinja su vruća područja zbog malih količina vode. Voda ima rashlađujući ili barem ublažavajući učinak u okolinama gde je ima u izobilju. U nekim delovima sveta pustinje su nastale efektom kišne sene, u kojoj vazdušne mase gube većinu svoje vlage dok se kreću preko planinskog lanca. Ostala su područja aridna zbog velikih udaljenosti od najbližih dostupnih izvora vlage (u nekim delovima u unutrašnjosti kontinenata na umerenim širinama, posebno u Aziji).
Pustinje se takođe svrstavaju po svom geografskom položaju i preovladavajućem vremenskom podneblju na:
Pustinje pasatnih vetrova
Pustinje umerenog pojasa
Pustinje kišne sene
Priobalne pustinje
Monsunske pustinje
Planinske pustinje
Polarne pustinje
Nekadašnje pustinje koje se danas nalaze u nearidnim okolinama nazivaju se paleopustinje, dok se ekstraterestričke pustinje nalaze na drugim planetama.
Klasifikacija pustinja
U morfogenetskoj klasifikaciji pustinja, prema tipu podloge, izdvajaju se sledeće:
kamenite pustinje
peskovite pustinje
glinovite pustinje
šljunkovite pustinje
wikipedija
Pišite o nekim najvecim pustinjama svijeta i postavljajte njihove slike .. 
Fajlovi:
8499393.jpg
(100.4 Kb)
Poruku je menjao/la Bosankaaa - Subota, 15.12.2012, 4:06 PM
Svi se prave fini, svi igraju prljavo. °°°
|
|
| |
Smiley
|
|
post # 2 | 15.12.2012 , 4:19 PM
|
Сахара је највећа пустиња на свету, са преко 9.000.000 km² и се налази у северној Африци. Протеже се преко северне трећине Афричког континента. Њена величина је приближно велика као 50 држава САД. Име, Сахара, је српски изговор арапске речи пустиња (арап. صحراء ) Сахара, онаква каква је данас, постоји преко 3.500 година.
Границе Сахаре су Атлантски океан на западу, Атласке планине и Средоземно море на северу, Црвено море и Египат на истоку, Судан и долина реке Нигер на југу. Пустиња је географски подељена на западну Сахару, централне Ахагар планине, Тибести планине, Ваздушне планине (регион пустињских планина и високих висоравни), пустињу Тенере и Либијску пустињу (најсувља област). Највиши врх Сахаре је Еми Куси (3.415 m) на Тибести планинама на северу Чада.
Клима Сахаре није одувек била аридна. У прошлости се на основу пронађених фосила закључује да је овде владала изузетно влажна клима и вегетација је била бујна. Крајем последњег леденог доба, пре око 8.000 година, у пустињи су кише биле честе, данас је она једно од најсушнијих предела на свету. Просечне падавине у Сахари су мање од 20 mm годишње. Дневно колебање температуре ваздуха износи око 35°С, док су сезонска колебања чак 56,5°С. Температура песка у пустињи достиже 81°С. Највиша температура на Земљи измерена је у оази Азизи, у Либијској пустињи и износила је 58°С.
У Сахари дувају снажни ветрови који формирају пешчане олује. Карактеристични локални ветрови су гибли, самум и сарат у Алжиру и Тунису, хамсин у Египту и шергуј у Мароку.
У Сахари је пао снег јануара 2012. године, први пусле 1978. године.
Највећа и једина права река у Сахари је Нил. Протиче кроз Судан и Египат и улива се у Средоземно море, правећи велику делту. Подземне издан и формирају оазе, које су окружене бујним растињем. Такве су Бахарија, Дакла и Сива у Египту, затим Куфра у Либији, Тидикепт и Гурара у Алжиру. Бројна су и повремена слана језера – шотови, којих има највише у Алжиру и Тунису. Најпознатији су Шот Џерид, Шот-еш-Шерги и Шот ел Ходна. У коритима некадашњих река – уадима местимично се након изненадних пљускова јављају повремени токови.
У приобалним подручјима Сахаре, на обалама Медитерана и Атлантика, јавља се жбунолико растиње, гариг и макија. У његовом залеђу су области прекривене сукулентним биљкама и лишајевима. У подгоринама планина Ахагар и Тибести јављају се палме и сродне врсте, док се у повремено влажним и сланим подручјима око шотова формирају халофитне биљке. У самом средишту пустиње нема никакве вегетације услед врло неповољних услова за развој живота.
Упркос негостољубивости простора, Сахара је дом за бројне животињске врсте прилагођене пустињском начину живота. Бројне су једногрбе камиле, затим козе и шкорпиони. У Сахари живе три врсте пустињских лисица и мали сисари, налик глодарима, познати као дамани. Камените просторе настањује неколико врста отровних змија. Карактеристичне су и адакс антилопе, затим афрички дивљи пси и гепарди. Овде живе и газеле, а некада веома бројна врста – нојеви, данас се ретко виђа у Сахари.
Најстаријим народима у Сахари сматрају се Бербери и Туарези, који ове просторе насељавају од њеног постанка. Пре 9.000-6.000 година ппре нове ере у сливу реке Нил развила се цивилизација старих Египћана и Нубијаца, а око 1200. године п. н. е. и Феничана. Пред почетак нове ере Сахаром су завладали Грци, Римљани и Картагињани. У VII веку у ове просторе продире ислам. До XIX века већину простора данашњег Египта, Либије и Судана држало је Османско царство, када отпочиње европска колонизација. Французи су заузели Алжир, Тунис, Мароко, Нигер, Мали и Чад. Шпанци су освојили Западну Сахару, а Италијани Либију. Велика Британија успоставила је своју власт на простору |Египта и Судана. Први се за независност изборио Египат, 1922. године, а остале земље Сахаре у периоду 1951-1975. године.
Због лоших климатских услова у Сахари нема великих насеља. Све укупно у пустињи живи око два милиона људи, претежно по оазама или у њиховој близини. Највише је Бербера, Туарега, Копта и Бедуина. Највећи градови свих држава сахарске подобласти су рапосређени по обалама Средоземља и Атлантика.
Nismo se tražili, samo smo se našli... A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti... Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima... I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko...
|
|
| |
♡ Visca el Barça ♡
|
|
post # 3 | 27.12.2012 , 12:13 PM
|
Gobi je pustinja u središnjoj Aziji, nalazi se na području sjeverne i sjeverozapadne Kine i južne Mongolije. Svojom površinom od oko 1.295.000 km2 Gobi je peta pustinja u svijetu po veličini, a svojim položajem najjsevernija pustinja na svijetu.
Pustinja Gobi je okružena gorjem Altaj i mongolskom ravnicama i stepama na sjeveru, visoki plato Tibeta nalazi se na jugozapadu, a sjevernokineska nizina na jugoistoku pustinje. Gobi je hladna pustinja, te se često na vrhu pustinjski dina nalaze tragovi snijega, čemu pridonosi i nadmorska visina na kojoj se nalazi pustinja od oko 910 do 1.520 metara.
Prosječno u pustinju padne oko 194 milimetara kiše godišnje, dodatna količina vlage u pustinju dopire sa sjevera iz sibirskih stepa, hladnim vjetrovima koji donose snijeg i koji spuštaju temperaturu pustinje do –40°C u zimi, za razliku od ljetne od +50°C.
Pustinja gobi je povijesno značajna kao dio Mongolskog Carstva, a mjesto je i nekih važnih točaka na Putu Svile.
Pustinja Gobi mjesto je otkrića mnogih okamina (fosila), a u pustinji su prvi put otkrivna jaja dinosaura.
Fajlovi:
8006320.jpg
(521.8 Kb)
·
8818670.jpg
(31.3 Kb)
Poruku je menjao/la Bosankaaa - Cetvrtak, 27.12.2012, 12:13 PM
Svi se prave fini, svi igraju prljavo. °°°
|
|
| |
|
|
|
post # 5 | 24.02.2013 , 10:51 PM
|
Patagonija je najjužniji dio Južne Amerike između Magellanova prolaza i Río Negra, i između Anda i Atlantskog oceana, koji pokriva površinu od oko 800 000 km².
Posle Sahare i Gobi, ova pustinja je treca po redu od najvecih pustinja na svetu koja se nalazi na danasnjem tlu Argentine.
Patagoniji se često pribraja i Ognjena zemlja (Tierra del Fuego). Sastoji se od visoravni, ispresijecane paralelnim tokovima rijeka (Chubut, Río Colorado, Deseado, Chico, Río Negro, Neuquén), koja se stepeničasto spušta prema Atlantskom oceanu. Na području Anda nalaze se velika jezera (Nahuel Huapi, Viedma, Argentino), glacijalnog podrijetla. Suha i hladna klima povoljna je za ovčarstvo. Oko grada Comodoro Rivadavia nalaze se ležišta nafte, a tu je koncentrirano 4/5 argentinske proizvodnje nafte. Patagonija je
rijetko naseljena, dok se veći gradovi nalaze na obali Atlantskog
oceana: Punta Arenas, Comodoro Rivadavia, Neuquén.
Patagonija, dakle, obuhvaća dio Južne Amerike koji se nalazi južno od 42° S. Čileanski dio obuhvaća južni dio regije Los Lagos, te regije Aysen i Magallanes (izuzevši dio Antarktike pod Čileom). Argentinski dio Patagonije nalazi se istočno od Anda i uključuje provincije Neuquén, [url=http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=R%C3%ADo_Negro,_%28provincija%29_Argentina&action=edit&redlink=1]Río Negro[/url], Chubut, Santa Cruz i Tierra del Fuego kao i južni vrh provincije Buenos Aires.
Stanovništvo = 1.740.000 (popis iz 2001).
Površina kopna = 787.000 km²
Gustoća stanovništva = 2,21 st./km²
:P
|
|
| |
|
