DmC: Devil May Cry je igra u kojoj u jednom trenutku sve stvari dođu na svoje mesto, pa nakon više sati provedenih u blagim borbama, igra vas konačno nagrađuje i osećate se kao pas pušten sa lanca, tako da u tom određenom trenutku nastupa haos. Otvaraju se vrata pakla, nekada povučeni demoni postaju stravični protivnici, a Dante se pretvara u teatralnog borca i tehničkog čarobnjaka. Veliki i vrhunski kombo napadi su mogući, pa možete da učestvujete u različitim vrstama krvoprolića i kasapljenja koja se odvijaju besprekorno. Borbe su zabavne i interesantne, baš kao što je cela DmC igra pravi uspeh.


Priča igre se odvija mnogo godina nakon priče iz prethodne igre iz serijala. Prethodne priče su delovale kao fantazije adolescenata iz nižerazrednih filmova, dok DmC deluje ozbiljno, mada se to ne vidi na samom startu. Gomila polugolih tela i rok muzika odgovarajući su i uzbudljiv uvod u Danteov svet modernog doba, svet u kome on živi kao plejboj, uz piće, stalne žurke i seks, a priča se komplikuje sa pojavom vidovnjaka Kat i zastrašujućih hordi demona.


Ono što sledi u igri je priča o zlu, želji za dominaciju svetom i ljubavi, a sve se odigrava uz mnoge teorije zavere i verske dogme. Ne može da se porekne da u igri ima karakterističnog Davil May Cry ludila u svemu, naročito u Danteovim otrcanim dosetkama, ali ispod svega se ipak nazire srce. Ima pravih trenutaka drame i uzbuđenja koja idu zajedno sa dobro formiranim likovima koji se nalaze na samoj granici dobrog i zla. Pomaže i to što su oživljeni sjajnom glasovnom glumom, naročito zaista zastrašujući zlikovac Mundis, koji čak i najluđe dijaloge izvodi veoma iskreno.

Za razliku od igre Devil May Cry 4, nema više ponavljanja, već je sve zamenjeno avanturom koja vas u većem delu podstiče da brzo prelazite igru. U jednom trenutku bežite iz krvavog grada koji se raspada oko vas, a u sledećem trenutku se infiltrirate u kancelarije čuvene TV mreže u kome su se pravi svet i Limbov svet sudarili i izazvali pravi nalet zločestih demona i sablasne crne mulji koja izvire iz svih zidova.

Puno raznovrsnih situacija u vašoj avanturi čine da linerana priroda priče uopšte ne izgleda tako. Pomaže i to što su akcije takođe veoma uzbudljive. Dante je čovek impresivnih fizičkih sposobnosti koje su uvećane jednako impresivnim, smrtonosnim oružjem. U početku je to oružje mač osrednje brzine i opsega napada koji služi kao osnova za kombo napade.

Sa samo par pritiska tastera možete lako da izvedete jednostavne kombo napade kojim bez problema krčite put kroz neprijatelje i lansirate ih u vazduh gde im možete zadati još štete pre nego što eksplodiraju i pretvore se u krvave balončiće. Veoma brzo možete da dostignete limit onoga što možete da uradite sa jednom vrstom oružja, tako da morate pribaviti novo. Kada vam igra omogući da imate veći arsenal, borbe postaju mnogo zanimljivije i bolje. Dobijate mogućnost da koristite veliki set novih poteza i pokreta koji mogu fino da se povežu kako bi ste izvodili tehnički impresivne kombo napade.

Lakša, anđeoska oružja, kao Osirisova kosa se upotrebljavaju za bacanje neprijatelja uvis ili za raščišćavanje većih grupa neprijatelja u jednom zamahu. Teža oružja, demonska, kao što je sekira, fokusiraju se na snagu, na zakucavanje neprijatelja u zemlju veštim, brutalnim udarcima, ali vam je napad zato usporen. Kada se iskombinuju ove dve vrste oružja, možete prvo da bržim i lakšim oružjem nokautirate neprijatelje pre nego što ih dokrajčite smrtonosnim, demonskim udarcem.

Kako stičete naprednije oružju i sposobnosti, kombo napadi koji su vam dostupni postaju složeniji. Kombo koji vam omogućava da se približite neprijatelju, ili da njih privučete sebi rezultuje time što Dante projuri elegantno kroz neprijatelje deleći im brutalne kazne. Danteovi pištolji, Ebony i Ivory su idealni kada treba nekako da popunite vreme između dva napada. Kada kombinujete razne pokrete i oružja, dobijate harmonični borbeni ples koji je baš lepo gledati i izvoditi.

Sistem borbi je lagan i lak za izvođenje, ali ima malo problema sa tajmingom, ali sa malo vežbanja može se i to usavršiti, pa čak i početnici mogu sa lakoćom da izvode neke složenije pokrete i napade. Ukoliko baš želite da budete odvažni,određeni pokreti vam omogućavaju da prekinete animaciju u sred izvođenja napada, pa da tu nadovežete još pokreta za još veće i smrtonosnije kombo napade. Lepo animirani i jezivo dizajnirani neprijatelji dodaju na težini igre takođe. Na primer, jezivi hodajući skeleti naoružani štitovima mogu da se unište samo jakim oružjem, dok zločesti, plavi mutant psi mogu da se unište samo lakšim oružjem, kao što je kosa. Tu su zatim slabašni heruvimi koji lebde u vazduhu i koje možete spustiti na zemlju jednim zamahom biča, i ogromni, dobro oklopljeni behemoti koje možete da uništite samo ako ih pogodite iz određenog ugla i ako im pronađete slabu tačku. Sve ove opcije vam govore da ne možete samo da se zavalite i pritiskate tastere, već morate malo i da mućnete glavom i intelektualno se potrudite ako hoćete da uspete. Pored svega možete da upotrebljavate i Danteovu sposobnost da zamrzavate neprijatelje i da odvojite jednu grupu za jedan veliki kombo napad.
Nagrada koju dobijate za sve što uradite, osim vizuelnog spektakla koji gledate, su duše. Njih možete da koristite za nadogradnju Danteovih sposobnosti i oružja, omogućavaju vam nove pokrete i povećavaju vam moći. Ima par pokreta, uključujući i čuveni Danteov Rainmaker, koji su veoma važni za one koji žele da prave komboe. Boostovi kojima se uvećava vaša snaga omogućavaju vam da se lakše izborite sa jakim protivnicima.

Igra ima i svoj skor sistem, koji je nepromenjen u dnosu na ranije, a duži kombo napadi i oni koji se ne ponavljaju često vam donose više poena i veći rejting. A rejting je veći od D rejtinga i sigurno ćete težiti da ga dostignete, tako da je to dobar podsticaj da igrate igru ponovo dok ne savršite svoje napade. Osim toga, borbe su same po sebi zabavne, tako da nećete imati ništa protiv da ponovo igrate igru, a na kraju nivoa možete videti kako dobro ili loše ste odigrali. Ukoliko je vaš rejting D , to samo znači da niste bili dovoljno vešti i da treba mnogo više da vežbate.

Nažalost, iako su borbe veoma dobre, to isto ne može da se kaže i za boss borbe, koje su pravo razočaranje. One nisu same po sebi loše, ali su zastarele i funkcionišu po istoj formuli. Borbe sa njima prate uobičajenu formulu upoznavalja bossovih pokreta koji se stalno ponavljaju, a onda i određivanje pravog trenutka za početak napada. Svi kombo napadi i različite tehnike borni koje ste naučili totalno su neupotrebljive u obračunima sa bossom, pa morate da sledite predviđeni plan ili ginete. Jedina dobra stvar je to što su bossovi vizuelno veoma upečatljivi.

Kako se bliži kraj igre, tako ona sve više posustaje, kako sa pričom, tako i sa borbama. Priča se dvija u pravcu koji ste mogli da naslutite još na samom startu, a na kasnijim nivoima borbe su zamenjene napornim platformskim deonicama koje nisu ni malo uzbudljive u odnosu na ono što im je prethodilo. Oni koji vole sve da završe, mogu u ovim deonicama da pronađu mnoge zarobljene duše na teško dostupnim mestima na svakoom nivou, a mogu i da otključaju mnoge sobe u kojim ima i dosta zabave, a i malo težih izazova koje treba završiti. U nekim takvim situacijama treba da porazite punu sobu neprijatelja, a da ni jednom ne budete pogođeni, ili da se spustite niz nezgodnu platformu punu prepreka.

Igra ima različite nivoe težine i oni se otključavaju nakon što završite igru. Onda možete igrati iste nivoe, ali sa mnogo jačim i moćnijim protivnicima koji se pojavljuju na drugačije načine u odnosu na glavnu kampanju. Ili možete igrati mod u kome svaki neprijatelj gine kada ga pogodite samo jednom, ali to važi i za Dantea. Najteži mod je Hardcore nivoa težine i u njemu su neprijatelji najmoćniji i smrt nastupa nakon samo jednog udarca. Iako verovatno nećete biti dovoljno vešti da se snađete u ovom modu, ipak je zabavno pokušati. DmC je uspešna igra i kada je u pitanju priča, i kada su u pitanju borbe, i uprkos nekim manjim nedostacima i problemima, veoma je zabavna i privlačna za igranje.