Ne dozvolite da vas ime razvojnog tima prevari kada je u pitanju Jurassic Park: The Game - Telltale Games je ovde daleko od terena u kome apsolutno vlada, jer ovo nije point&click avantura koja se oslanja na otkačeni humor i neobične situacije. Jurassic Park teško da će nekom iskusnom igraču uopšte ličiti na igru. Njegova radnja napreduje kada dovoljno brzo pritisnete odgovarajuće tastere, a nemate nikakvu direktnu kontrolu, ni nad likovima, ni nad tokom priče, pa najviše liči na interaktivni film. Igre su odavno učinile interaktivne filmove nekompetentnim da zabave svoju publiku, što ceo koncept ove igre čini u startu pogrešnim. Naime, najavljivali su igru nalik Heavy Rain-u, pa nije ni čudo što je većina igrača razočarana. Jurassic Park vam ne daje kontrolu nad događajima, izbor akcije, nema posledica, nema emotivnog vezivanja za likove jer jednostavno nisu odmakli dalje od uobičajenih klišea. Ono što otkrijete o likovima nije dovoljno da vam zadrži pažnju jer radnja previše brzo skače na sledećeg aktera. Igra je sasvim linearna, a vi kao da ste sve vreme samo posmatrači. Na ostrvu Nublar, gde je InGen korporacija uspela da napravi pravi rezervat dinosaurusa, Jess je došla u posetu svom ocu, jednom od "doktora za dinosauruse". Usled oluje čitavo ostrvo je evakuisano, osim njih dvoje i dr Harding, naučnice koja se stara o dinosaurusima. Portorikanska plaćenica Nima biva takođe zarobljena na ostrvu dok pokušava da dograbi konzervu dino-embriona, a uskoro stiže i spasilački tim vojnika helikopterom. Oluja je međutim dovela do problema sa strujom i raznim mehanizmima na ostrvu, pa je većina opasnih dinosaurusa uspela da izađe iz svojih ograđenih staništa, a gore pomenuti likovi su im postali najzanimljivija lovina, što znači da možete očekivati mnogo scena bežanja, sakrivanja i nadmudrivanja. Pojedine akcione scene su lepo izrežirane i uzbudljive, a dinosaurusi, kao i uvek, fascinantni, ali u njima nećete moći da uživate jer ćete grčevito pokušavati da pratite instrukcije o sekvenci tastera koju morate da pogodite u kratkom vremenskom periodu da bi se akcija nastavila. Veoma je frustrirajuće kada se strelica na ekranu pojavi na delić sekunde i odmah je zameni strelica u sledećem smeru, što fizički teško možete ispratiti čak i da su vam oči bile sve vreme prikovane, ne na likove i dinosauruse koji ih jure, nego baš na to mesto na ekranu gde se indikacija iznenada pojavi. Mučno je ponavljati scenu, koja najčešće ne traje dugo ali obuhvata istu sekvencu događaja i teksta koje likovi izgovaraju, da biste ponovo pogrešili ukoliko niste dovoljno brzi ili spretni kada se indikacija pojavi. Tek u trećem pokušaju igra će vam pružiti šansu da odradite stvari kako treba jer će vam olakšati tako što ćete morati da pogodite sekvencu manje dužine. Ovo utiče jedino na medalju koju vidite u gornjem desnom uglu ekrana pri završetku scene, inače nema uticaja na priču niti trajno smanjuje težinu igre. Priča ima nekoliko zanimljivih obrta, međutim, samo u jednom trenutku igre odlučivaćete o jedinom izboru koji vam je uopšte pružen u igri, i to na samom kraju. Nekoliko "logičkih" zagonetaka uopšte nisu zagonetke - najverovatnije ćete pokušati nasumičnim izborom da ih rešite i u nekoliko pokušaja ćete uspeti. Ponekad ćete moći da birate jednu od nekoliko scena na raspolaganju, odnosno jedan od uglova kamere koji otkriva drugi deo lokacije na kojoj se nalazite, pa ćete kombinovati akcije jednog lika na jednoj i drugog lika na drugoj lokaciji. Posebno su dosadni trenuci kada jedino možete pomerati kameru levo-desno i gore-dole u potrazi za znakovima pitanja, tj. mestima na ekranu gde možete kliknuti mišem da biste dobili neku informaciju. Dijalozi postoje i tu ćete izabrati jednu od ponuđenih opcija, ali one nisu dovoljno obrazložene a i ne utiču ni na šta u igri, osim što ćete nekad morati sve da ih iskoristite da bi neki lik nešto uradio. Grafički stil je daleko od prethodnih Telltailovih igara, ozbiljniji, mračniji i realističniji, ali s pravom biste očekivali mnogo bolju grafiku u današnje vreme. Gluma je sasvim dobra, ali sinhronizacija govora i ukočene animacije će vam oduzeti od sveukupnog doživljaja. Kad smo kod samih dinosaurusa...pa, recimo da smo zahvalni što ih je neko uopšte ubacio u igru. Ipak, igara sa dinosaurusima ima tako malo, pa im nećemo isticati mane. Atmosfera podseća na onu iz filma, a bilo bi lepo da smo imali priliku da vidimo veći deo ostrva. Scene u kojima ne uspete da odradite neku akciju, pa vas zgrabi T-Rex, raptor ili neki drugi dinosaurus su verovatno i najzanimljivije. Najveća greška ove "igre" je ekstremno ograničena interakcija koju pruža. Kao da je razvojni tim zaboravio da ljudi vole igre zato što u njima sami utiču na avanturu u kojoj učestvuju. Dok se na ekranu odvija žestoka scena u kojoj lik može u svakom trenutku izgubiti glavu u čeljustima velociraptora, poslednje što želite je da nekome nametnete da razmišlja gde će se pojaviti sledeća indikacija quick-time eventa, jer to odvlači pažnju od akcije. Još gora ideja je nametnuti čitavu sekvencu tastera, koja ukoliko bude neuspešna dovodi do ponovnog odigravanja čitave scene... i tako neprestano kroz celu igru. Ova priča završava se u četiri poglavlja i nije previše duga, ali nedostaci tako lako zasenjuju sve pozitivno da je teško preporučiti je. Igračima će zasmetati forma interaktivnog filma, a ljubiteljima Spielbergovog filma Jurassic Park neće prijati frustrirajuća jurnjava za dugmićima na tastaturi. Zanimljivo, ali one koji vole dinosauruse verovatno ništa neće omesti u uživanju u ovom ne baš najuspešnjem pokušaju da se osmisli igra.