Čekanju je konačno došao kraj - vreme je da ostavite GTA IV, Niko Bellic je zaslužio odmor. Pogledali ste sve trailere, pročitali sve najave, a sad stavite na stranu sve ono što nije obaveza tokom narednih nekoliko dana i uverite se u činjenicu da Rockstar ne zna za reč 'promašaj'.

Gusti, plavičasti dim lagano pokriva sredinu vašeg vidokruga kao magla. Sa svih strana dopire miris viskija i topao, mekani zvuk pevačice džez kvarteta. Atmosfera deluje idilično, ali opet nekako nategnuto, kao da u svakom trenutku može da se pretvori u sveopšti haos. Ali opet, koliko god da ste puta bili na istom mestu, to se nikad ne dešava. Možda ste samo srećni, jer su takve stvari česte u poslednje vreme. Ipak je reč o sredini 20. veka, eri koja je obeležena ulickanim siledžijama sa italijanskim akcentom, korupcijom i kriminalom. Drugi Svetski rat se tek završio, i mnogima je odneo voljene osobe, ali je i mladiće koji su tek zakoračili u punoletstvo pretvorio u ratne veterane sa iskustvima koja su ih zauvek obeležila.

Cole Phelps je jedan od tih veterana. Iz svoje službe otadžbini se, sticajem okolnosti, vratio kao odlikovani heroj. Uprkos neiskustvu, vrlo brzo je napredovao kroz rangove i pokazao se kao rođeni vođa. Svoje talente nije spiskao, kao što su to uradili mnogi sa kojima je proveo beskrajne dane u rovovima, već je neiskvaren osećaj za pravdu iskoristio na pravi način - pridružio se policiji u Los Anđelesu. Ovim je načinjen okret od 180 stepeni u odnosu na GTA serijal - po prvi put ćete biti sa druge strane zakona. Nema više divljanja po gustim ulicama i takmičenja u broju ubijenih policajaca ili pregaženih prolaznika. L.A. Noire po mnogim aspektima jeste sledeći GTA IV, ali je istovremeno skoro apsolutno drugačija igra, ako to ikako ima smisla. Dok je Niko Bellic samosvestan, ali i agresivan lik koji vrlo brzo tone u svet kriminala i masovnog ubijanja, L.A. Noire više funkcioniše kao mešavina GTA IV i Heavy Rain. Phelps svoju karijeru počinje kao običan ulični policajac, ali, kao i tokom vojske, vrlo brzo napreduje i niže unapređenja jedno za drugim. Proći će kroz pet odeljenja u kojima će rešavati različite slučajeve (odnosno ubistva, koja su bazirana na stvarnim događajima). Najjednostavnije rečeno, tamo gde je Bellic ništa drugo već kriminalac koji sve rešava vatrenim oružjem, Phelps je detektiv, i oružje ili pesnice koristi isključivo kad mora.

Šta znači ovo za balans između akcije i istraživanja? Sve, moglo bi se reći. Akcionih deonica ima samo sporadično, ali ako vam ne idu od ruku, i one se mogu. Igra će vam kulturno ponuditi ovu opciju, uz naglašavanje da nećete ništa propustiti ili izgubiti ako je prihvatite. Nekome ko je iskusniji sa ovakvim igrama ovo neće ni pasti na pamet, ali će je sigurno mnogi prihvatiti oberučke, koliko god je nečuveno da zamislite GTA bez napucavanja. Zbog ovoga ćete najveći deo igre provesti u sprovođenju istraživanja. Šablon koji se primenjuje na svaki slučaj je isti - obiđete mesto zločina, sakupite inicijalne tragove, a potom razgovarate sa očevicima ili potencijalnim osumnjičenima da bi polako odmotali klupko i na kraju otkrili istinu...ili ne. Tokom cele igre će se razvijati tri odvojene priče - jedna tokom Phelpsovih flashbackova scena iz rata, još jedna koju ćete postepeno otkrivati putem novinskih članaka i, naravno, glavna radnja. Ove tri niti će se kasnije stopiti u jednu priču izdaje, prevare i smrti koja bi postidela i neke autore krimi romana. Osećaj kada mnogo kasnije otkrijete nešto što sa malo analitičkog razmišljanja povežete sa dešavanjima iz slučaja sa početka igre je jasan pokazatelj maestralno koreografisanog scenarija. Čak i nešto što vam se iz prva čini kao nebitno, kasnije vrlo lako može da se ispostavi kao ključan momenat ili preokret u radnji.

Već prvi put kada se budete našli na mestu zločina postaće vam jasno odakle poređenje sa Heavy Rainom - dok se krećete kroz lokaciju, igra će vam suptilno naznačiti da se u blizini nalazi predmet koji možete uzeti u ruke (pod uslovom da je ova opcija stavljena na 'enabled'). To može da bude i nešto beznačajno poput odbačene flaše ili opuška, a da bi lokaciju precrtali u dnevniku potrebno je da nađete sve bitne tragove. Sve što uzmete u ruke, može se slobodno okretati (uz određene granice), a ako primetite bitan detalj, automatski će se zumirati. Dokumenti se mogu dodatno pregledati tako što ćete pomerati prst i dodirnuti ime, broj, adresu ili drugi detalj bitan za trenutni slučaj. Svaki trag se revnosno beleži u dnevnik, odakle možete da ih koristite tokom ispitivanja, ili da se podsetite u bilo kom trenutku. Ispitivanje sagovornika je, pored istraživanja lokacija, sastavni deo igre. Na svako postavljeno pitanje, sagovornici će reagovati onako kako bi to očekivali od živog čoveka - odmahuju glavom, prevrću očima, prave grimase...poenta je da kod svakog uočite određeni tik koji se javlja kada govore neistinu. Međutim, to nije ni blizu jednostavno, jer su pokreti lica izuzetno verodostojni i potrebno je da budete apsolutno koncentrisani na svaki njihov pokret. Na tvrdnje reagujete na tri načina - Truth, ako smatrate da govore istinu, Doubt ako sumnjate u njihov odgovor i Lie kada imate dokaz koji tvrdi suprotno. Pri svakom izboru je samo jedna od ovih opcija tačna, i kada jednom izaberete, nema povratka - možda ste upravo propustili priliku da iskoristite prečicu i odmah napravite veliki korak ka otkrivanju krivca. Nalaženjem tragova i njihovim povezivanjem sa likovima ćete odrediti i tok istrage, a pravi značaj ovoga ćete shvatiti kad se budete našli na kraju slučaja sa više osumnjičenih, a odluku o krivcu morate doneti odmah. Uspešno istraživanje vam donosi Intuition poene (do maksimalnih pet), koje možete da iskoristite da obeležite sve tačke na lokaciji koje treba istražiti, ili za eliminisanje jednog od tri odgovora tokom ispitivanja. Sistem je izuzetno kvalitetno implementiran u igri, očekivano, daje potpuno novu dimenziju, ili bolje reći pretvara je u apsolutno drugu igru, bez obzira što na prvi pogled liči na već viđeno. Uzgred rečeno, da razjasnimo misteriju – L.A. Noire nije Rockstar igra, niti koristi isti engine kao GTA IV, iako deluje da nijedna od te dve tvrdnje nije tačna. Team Bondi je skoro dovršio igru kada se Rockstar pridružio projektu kao izdavač.

Mehanički, L.A. Noire prati GTA IV u stopu. Vožnja kolima se i dalje ponekad graniči sa osnovnim zakonima fizike - sačekajte samo da dođete do misije sa poterom kolima kroz gust saobraćaj, pa se vratite i recite nam da drugi učesnici u saobraćaju nisu tačno istrenirani, odnosno skriptovani da vam smetaju. Verovatno su zbog ovoga i ubacili opciju za preskakanje akcionih sekvenci, ako bolje razmislimo. S obzirom da napucavanja ima jako malo, i to samo kada vam igra dozvoli, ne treba da se čudite što je ovaj aspekt dosta uprošćen. Dok GTA IV ima indikatore za oklop, municiju i slično, ovde toga nema uopšte. Pištolj ima neograničenu municiju, a druga oružja možete sakupiti i koristiti dok vam ne nestane metaka (u vezi sa čime će vas Phelps obavestiti). Osim toga, cover-based sistem je manje-više ostao netaknut. Vožnja između lokacija je takođe opciona - dovoljno je da izaberete lokaciju, držite dugme za ulazak u vozilo i vaš partner će preuzeti volan. E sad, dok je GTA IV imao mnogo sadržaja pored glavnih misija, ovde ćete sa tim imati mnogo manje posla. Pored dvadesetak slučajeva, tokom vožnje će vam centrala javljati sitnije zločine (Street Crimes), kojih ima ukupno 40 i otključavaju dodatna odela (biraju se iz menija i ima ih tek nekoliko) i slične dodatke. Dodatne misije koje dolaze uz igru kupljenu na određenim mestima, a koje će verovatno naknadno biti dostupne svima, donose malo više u obliku odela koje će vas učiniti neznatno izdržljivijim i bedževima raštrkanim širom Los Anđelesa. Osim ovoga, tu su i znamenitosti čije otkrivanje donosi experience poene, koji su vam dalje potrebni za Intuition poene. Los Anđeles je živ grad, naravno, ali sporednih aktivnosti ima manje nego u GTA IV ili Red Dead Redemptionu. Šteta, jer je svet zaista ogroman, ali nema mnogo toga što bi vas privuklo da proverite šta ima iza onog ćoška ili šta je to nešto što se opazili u daljini. Treba spomenuti i da ćete, bez obzira na uspeh tokom rešavanja slučajeva, na kraju uvek doći na isto, jer otkrivanje prave istine utiče na slučaj u toku, budući na njihovu izoliranu prirodu. Ne ostaje vam ništa drugo nego da kasnije još jednom odigrate one čijim rezultatom niste zadovoljni, ne bi li otkrili još jedan delić slagalice.

Najveća prednost igre, i ujedno ono na šta su Rockstar i Team Bondi najviše ponosni je facijalna animacija. I to sa pravim razlogom. Basnoslovne sume novca potrošene na motion capturing glumaca se svakako isplatilo, jer su animacije lica daleko najbolje u odnosu na bilo šta što ste do sada videli. I ne samo lica - pokreti tela, trčanje, skakanje; na trenutke ćete stvarno pomisliti da gledate scenu iz detektivskog filma. Svaki mišić kao da je animiran posebno čime je omogućeno da likovi oponašaju glumce izuzetno verodostojno. Najviše ćete primetiti razliku tokom razgovora, i koliko god delovalo kao preterivanje, tehnologija zaista pravi ogromnu razliku i postavlja nove granice realizma. Teksture i uopšteno grafika u igri su napredovali, ali ne dovoljno da vas oduševe, a pogotovo ne nakon vizuelnih dostignuća jednog Crysisa 2. Mnogo veći problem su propusti koji su bili prisutni i u GTA IV, prvenstveno iznenadno pojavljivanje tekstura (odnosno pop-up) i mestimičan screen tearing. Igra je takođe sklona da se jednostavno zamrzne. Sve ovo je mnogo izraženije kod verzije za Xbox 360, dok Playstation 3 verzija deluje mnogo stabilnije (vrlo verovatno i zbog činjenice da za Xbox 360 stiže na tri DVDa, dok za PS3 na jednom Blurayu). Mada opet, sve ovo je traženje dlake u jajetu i nikako ne kvari inače savršen utisak. Sve ovo su zanemarljive stvari koje sasvim sigurno nećete ni primetiti jednom kad vas igra uvuče u svoj mračan svet serijskih ubica, morfijuma i rasizma. Los Anđeles je danju mesto koje ne oskudeva u klubovima sa živahnom atmosferom, ali kada jednom padne mrak, vesele ljude na ulicama zamenjuju jezivi obrisi u tami kojih se klone svi, osim onih koji su spremni da se suoče sa tamnom stranom da bi ostali mogli mirno da spavaju. Prljav posao, ali neko mora i to da radi.