|
Poezija
| |
|
|
post # 21 | 24.06.2012 , 8:03 PM
|
Кад будеш рањен и остављен сам на висоравнима Авганистана,
и појави се жена да ти избрише сва преостала сећања,
одвуци се до своје пушке, разнеси свој мозак
и појави се пред Богом као прави војник.
Надам се да нисам превише изгрешио, ипак је прошло више од 20 година од кад сам ово задњи пут прочитао.
Koja je razlika između žene i lešinara?
Lešinar najpre sačeka da umreš pa ti onda jede džigericu.
|
|
| |
|
|
post # 22 | 24.06.2012 , 8:23 PM
|
Pesma zeni
Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
Moja reč u sumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si zudnja.
Ostaj nedostizna, nema i daleka-
Jer je san o sreći visi nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost; neka
Tvoj sen i eho budu sve sto seca.
Srce ima povest u suzi sto leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo sto dusa prosneva
Poljubac je susret najveci na svetu.
Od mog prividjenja ti ci cela tkana,
Tvoj je plast suncani od mog sna ispreden
Ti bese misao moja ocarana;
Simbol svih tastina porazan i leden.
A ti ne postojis nit' si postojala;
Rođena u mojoj tisini i cami;
Na suncu mog srca ti si samo sjala;
Jer sve sto ljubimo stvorili smo sami.
Jovan Ducic
___________________________________
ODAKLE MENI TI
Odakle meni u džepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamenčića
Koje si bacala iza sebe
Govoreći da ćes tako lakše naći
U povratku put do kuće
A vrapci ih neće pojesti
Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledaš
Kako opada lišće
Kada si volela da gaziš po njemu
Odakle meni u kutiji od šibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna
Odakle meni snovi puni tvojih reći
I gomile rečenica
Koje ti pričaš samo meni
Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolaziš ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kažem
Ja te volim
Samo zbog toga što znam da znaš
A meni je teško da te reči izgovorim
Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaže mi samo jedno ćao
Koje znači i volim te
I drago mi je što si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je što si baš ti moj
Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali čiji je svaki pokret
Čija je svaka reč pesma
Odakle meni ti?
M. Marinovic
~~ Ubi me prejaka rijec! ~~
~~ Nista se ne zavrsava, sve se menja! ~~
|
|
| |
|
|
post # 23 | 24.06.2012 , 11:50 PM
|
БУНАР
Дубок је бунар у који упао сам ја,
Док сам жедан пио на извору среће
Ивице су стрме да се назад опет попнем
У води до гуше срећан схватих да сам рођен.
Одавде нема даље, немам где да дубље тонем
Слободан од надања у тмину своју роним
И видех свему крај од кога скривају се многи
Из воде дође Хад да ме у царство доње води.
Никад лакши нисам био, јер је душа моја перо
Узех смрт за руку да уведе ме у вечност
О смрти кротка теби сада радо идем!
Без чежње шта сам био и да л’ ме други вредног виде.
Не градите храмове ни бронзане бисте
Нема плода земаљскога за спомен душе чисте
Не приносте жртве на олтару моје цркве
Највећа је моја светост то што остах човек.
Феђа Димовић
---------------------------------------------------------------------------------
ИСПОВЕСТ УБИЦЕ
Убијам другога зато што сам за галаксију већи од њега
Предајем га висинама из дубине својих приземних побуда
Убиј, убиј, убиј не оклевај!
Убијам све око себе да бих схватио ко сам и колико вредим
Желим да разбијем фаму о сопственој понизности
И да се kрунишем у краљевству од једног поданика
Убиј, убиј, убиј без питања!
Настављам да убијам, убијам да бих живео
Хоћу да ме чују и они за које знам да не постоје
Једна планета нека се сутра назове мојим славним именом
А мора и океани да постану крвоток који ми даје снаге да и даље убијам
Убиј, убиј, убиј све ти припада!
Убијам сад себе, јер више немам кога да убијем
Сви остали су одавно већ мртви
Неки су видели крв, а неки је још увек нису спазили
И мени је лице сасвим крваво, али ме нико не опомиње да га оперем
Убиј, убиј, убиј без сећања!
Феђа Димовић
---------------------------------------------------------------------------------
ОВА МИ ЈЕ ПОСЕБНО ДРАГА 
НЕ УБИЈАЈТЕ ПЕСНИКЕ
Посвећено Фредерику Гарсија Лорки, Паблу Неруди и Сергеју Јесењину
Што вам смета песник страсни?
Што песмама светлост држи.
Што вам смета?Што вас срди?
Што неправду он не трпи.
Што побисте моју браћу?
Зар су песме тол’ко важне?
Да од њих се моћни плаше.
Истину кад свету кажу.
Ваше страже свуда сежу.
Сваку строфу будно прате.
Песнику да језик свежу,
јер не љуби казамате.
Песнику је љубав главна.
Отаџбина увек преча.
Он проклиње зло у нама.
Што убисте онда њега?
Феђа Димовић
1.Pre postavljanja komentara procitajte Pravila Foruma!
2.Koristite pretragu pre otvaranja nove teme!
3.Pogledajte moje opise igara ovde.
Did I ever tell you the definition of insanity !?
|
|
| |
 73
poruka na forumu
| |
 6
| |
 140
|
|
|
post # 24 | 25.06.2012 , 1:32 AM
|
Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и одсад нам буди спас.
Моћном руком води, брани
будућности српске брод.
Боже, спаси, Боже, храни,
српске земље, српски род!1
Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу,
а најјачи српству град.
Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод.
Боже, спаси, Боже, храни
српске земље, српски род!1
Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром,
благослови Србу село,
поље, њиву, град и дом!
Кад наступе борбе дани,
к победи му води ход.
Боже, спаси, Боже, храни
српске земље, српски род!1
Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај:2
настало је ново доба,
нову срећу, Боже, дај!
Отаџбину српску брани,3
петвековне борбе плод.
Боже, спаси, Боже, брани,4
моли ти се српски род!
People think I'm shy because I don't talk or participate too much in conversations...
The true is I don't really give a fuck what they're talking about :D
|
|
| |
|
|
|
post # 26 | 25.06.2012 , 1:57 PM
|
Budi jaca
Necu više da se igram toga
Nešto mi je drugo na pameti
Cini nešto od života svoga
Budi jaca pa mi se osveti
Dosjeti se svake moje mane
Svega žto si nekad znala kleti
Naljuti se kad pomisliš na me
Budi jaca pa mi se osveti
Zaboravi da te volim zarom
Od koga se može umrijeti
Obraduj me samo jednim darom
Budi jaca pa mi se osveti.
Dusko Trifunovic
_________________________________________
Ima nešto
Ima nešto u tom što me neceš
ostavljaš mi vremena za druge
vidim kako veselo obljeceš
kao leptir oko moje tuge.
Ima nešto u tom što me neceš
nesto cemu ni sam ne znaš ime
sve što kažeš na šalu okreceš
a sve znaci - ne zaboravi me.
Ima nešto u tom što me neceš
od te laži nacisto umrjecu...
Ima nešto u tom što me neceš
i u tome što ja tebe necu...
Dusko Trifunovic
~~ Ubi me prejaka rijec! ~~
~~ Nista se ne zavrsava, sve se menja! ~~
|
|
| |
|
|
post # 27 | 26.06.2012 , 11:15 PM
|
Suvisne su rijeci...
Suvisne su rijeci sad na rastanku, na kraju,
kada i nasi dodiri vec odavno sve o nama znaju,
kada hladnoca srca postaje gora od hladnoce tijela,
i kada veza pocne da se cijepa na dva udaljena dijela.
Suvisne su rijeci sada, jer ne mogu nista opisati,
suvisni su dodiri sada, jer ne mogu nista promjeniti,
sada, kada i poljupci ne ulijevaju u srce neku nadu,
kasno je da se podize nesto sto je vec odavno u padu.
Suvisne su rijeci, koje ne mogu u ovom trenutku ni reci,
suvisni su i snovi, jer ne mogu kraj tebe sada leci,
pa da ih kao nekad zagrljeni odsanjamo opet zajedno,
kada smo bili dva tijela, a imali vrelo srce samo jedno.
Suvisne su rijeci sada, kada vise nista ne osjecamo,
kada se samo lijepih dogadjaja iz proslosti prisjecamo,
kada i one pozitivne vibracije iz zraka nestaju,
kada samo zajednicke slike, kao dokaz ostaju da traju.
Suvisne su rijeci i zato se samo okreni i polako idi,
pokusaj da ne places, jer moze netko da te vidi,
mozda ce pomisliti kako me jos uvjek volis i jos zelis,
ali i sama znas da sa mnom nemas vise nista da dijelis.
NN
Sex je kao skok s motkom,skačeš dok imaš motku
|
|
| |
160
poruka na forumu
| | |
22
| |
277
|
|
|
post # 28 | 04.08.2012 , 1:37 PM
|
Samo smo misao - Ratko Petrović
Čovek je samo misao.
Ono što je fizički, zaista se tiče
samo njega.
Da stari, da ga boli, i da oseća.
Ti ne možeš doživeti moju fizičku bol,
u trenutku kada me boli.
Da, zagrlićeš me - i to će činiti
da mi sve bude lakše.
Podnošljivije.
Da me smiri makar malo.
Mada, moja bol će ti biti
neugodnost i patnja - opet misli,
a ne zaista bol.
I bolje je tako - kad boli,
da boli samo jednog.
A drugom to samo da bude
ružna misao.
Ali ti možeš osetiti moje emocije.
Ponekad u potpunosti, nekad
kad im se prepustiš istinski
čak i jače, lepše...
Jer za tebe su, samo za tebe,
i stoga ih možeš osetiti
i jače od mene samog.
Kako?!
Narandža ne oseća svoj ukus
iako je puna sopstvenog soka.
Već ga osete samo one usne
kojima je bila namenjena.
Ali, koliko god da si kadra za to,
nekad i manje... to me ipak teši.
Makar i da me samo nazireš.
Makar tračak pravog mene ćeš
uspeti da shvatiš, dodirneš
i upleteš u svoju zamisao,
koja u tvom svetu
predstavlja mene.
Biti realno shvaćen
makar i komadić,
u nečijem ličnom,
neponovljivo drugačijem
i na divan način nerealnom svetu,
veruj mi, mnogo je.
Tada znaš da si postojao.
Da postojiš.
Ja sam tako premalo
i tako premnogo u istom
momentu.
Vasiona misli i osećanja
svetova čitavih, sa centrom
u jednom - mravu.
Sve zavisno od toga
postaneš li me svesna.
Od toga,
uspevam li da zaista živim?
Da sinem?
Ili sam samo prirodni, nagonski
biomehanizam.
Koji je gladan. Koji se plaši.
Koji deli i zloupotrebljava svoju
platformu za snove - sa životinjom.
Kada sam čovek? Kada sam živ?!
Ja živim kad te ljubim. Tada sam najviše
što mogu biti.
Kad te ne ljubim - ja sam premalo.
Čak i kada sam dobar - a ne ljubim te,
ja sam premalo toga.
A u tvojim očima?
Od čega zavisi šta ću to biti?!
Ja sam samo tvoja subjektivna percepcija
nekakve pojave.
Dakle, u nemilosti sam.
Dolazim li u pravom trenutku?!
Da li mi je glas dublji, plići?!
Jesam li čudan, ili je moja čudnost
po tvojim standardima normalnost?
U nemilosti sam...
previše toga kod tebe mora da se poklopi.
To je često nemoguće.
Poklapanje ukalupljenog tražiš.
Ja sve mogu, sem da stanem u maleno.
Čovek je samo misao.
U svakome različita misao.
Zato su neki poljupci
značajniji od drugih.
Jer je neko u nama postao
lepa misao.
Lepša od drugih.
Dakle,
ono što ću biti
zavisi isključivo
od toga kakva sam
pomisao u tebi...
Imal iko ruku da mi da ..... al' da stvari posmatra ko ja ....... da ne kaze vreme ce izbrisat bol ..... nek brise svaciji ja hocu svoj ......... Imal igde mesto daleko od sveg ..... gde mogu da ne cujem tudji smeh ..... da ne cujem vreme ce izbrisat bol ...... nek brise svaciji ja hocu svoj !!!!!!!
|
|
| |
|
|
post # 29 | 04.08.2012 , 10:49 PM
|
~~ Ništa mi nisi dala ~~
Ništa mi dala nisi i zbog tebe ruže
Mog života gube listove beznađa,
Jer vidiš iste stvari koje gledam,
Zemlju, i nebo što se nad nama rađa,
Jer mreža tvojih nerava i vena
Što održava tebe i ljepotu tvoju
Sigurno zadrhti od poljupca čistog,
Sunčevog što pada i na usnu moju.
Ženo, ništa mi dala nisi, pa ipak
Kroz tvoje biće osjećam zemaljske stvari;
Radostan sam što mogu da gledam zemlju
Gdje srce tvoje odmara i tuku mu damari.
Zalud mi moja osjećanja brane
- cvijetovi nježni što se vjetru smiješe-
Jer naslućujem pticu u letu
što čežnju tvoju plavetnilom posu.
Pa ipak, ništa mi nisi dala,
Tvoja mladost ne cvijeta za mene,
S osmijeha tvog bakarnog vodopada
Neće se napojiti moja žedna stada.
Nafora koju ne okusiše tvoje usne,
Poklonik ljubljenog koji će te zvati
Izaći ću na put s ljubavlju mojom u ruci
Kao sa čašom meda za onog koga ćeš zavoljeti.
Već vidiš, noć zvjezdana, pjesma i pehar
Iz kojeg ispijaš vodu koju pijem,
Živim u tvom životu i ti u mome živiš,
Ništa mi nisi dala a, ipak, sve ti dugujem....
Pablo Neruda
Poruku je menjao/la Leksi - Subota, 04.08.2012, 10:51 PM
~~ Ubi me prejaka rijec! ~~
~~ Nista se ne zavrsava, sve se menja! ~~
|
|
| |
|
|
post # 30 | 04.08.2012 , 10:51 PM
|
Čekaj me - Konstantin Simonov
Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.
Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...
U trgovinama kostima širom SAD-a stoji upozorenje na Batmanovom kostimu ~ Ne omogućava korisniku da leti!
|
|
| |
|
|
post # 31 | 04.08.2012 , 11:02 PM
|
~~ Ne zaboravi biti srećan ~~
Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajući svaki dan ista ograničenja,
onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,
i ne priča sa onima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija,
onih koje daju sjaj očima
i napuštenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja život kad nije
zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje
sigurnosti radi nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji si neće dozvoliti,
niti jednom u životu,
da pobegne od smislenih saveta...
Živi danas!
Reskiraj danas!
Učini danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti srećan!
Pablo Neruda
~~ Ubi me prejaka rijec! ~~
~~ Nista se ne zavrsava, sve se menja! ~~
|
|
| |
Mallena
|
|
post # 32 | 18.08.2012 , 11:14 PM
|
[i][b][b][c]Dva čoveka na svetu
s kojima se ukršta moj put postoje
jedan je onaj koga ja volim
drugi voli sve što je moje
Jedan,
u mojim snovima večno živi
I čuva ga moj mračni um
drugi,
pred mojim srcem stoji samo
A ja ga nikada ne puštam tamo
Jedan je bio samo tren prolećne nade,
proćerdane sreće dah
drugi mi ceo svoj život dade
a, ne uzvratih mu ni sat.
I , jedan živi u mojim pesmama
gde je ljubav slobodna i vrela, poput krvi
drugi je onaj sa dosadnim danima,
gde su svi snovi isušeni i sve se mrvi
Izmedju ovo dvoje sve žene pate, žude
Da budu u ljubavi, s voljenim, i čisto
Ali, samo jednom u svakih sto godina bude
Da se to dvoje spoje u isto . [/c][/b][/b][/i]
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
|
|
post # 33 | 21.08.2012 , 11:41 PM
|
Čeznem da ti kažem najdublje riječi - Rabindranat Tagore
Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.
Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.
Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.
Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.
-----------------------------------------------
Mostarske kiše - Pero Zubac
U Mostaru sam voleo neku Svetlanu
Jedne jeseni
Jao kad bih sada znao sa kim sada spava
Ne bi joj glava, ne bi joj glava
Jao kad bih znao ko je sada ljubi
Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi
Jao kad bih znao ko to u meni bere
Kajsije još ne dozrele
Govorio sam joj
Ti si derište, ti si balavica
Sve sam joj govorio
I plakala je na moje ruke, na moje reči
Govorio sam joj
Ti si anđeo, ti si đavo
Telo ti zrelo, šta se praviš svetica
A padale su svu noć neke modre kiše
Nad Mostarom
Nije bilo sunca, nije bilo ptica
Ničeg nije bilo
Pitala me je imam li brata,
Šta studiram
Jesam li Hrvat, volim li Rilkea
Sve me je pitala
Pitala me je da li bi mogao sa svakom
Tako sačuvaj Bože
Da li je volim tiho je pitala
A padale su nad Mostarom neke modre kiše
Ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
Ali nije htela to da čini, nije htela
Ili nije smela, vrag bi je znao
Jesen je ta mrtva, jesen na oknima
Njene oči ptica, njena bedra srna
Imala je mladež, mladež je imala
Ne smem da kažem
Imala je mladež mali, ljubičasti
Ili mi se čini
Pitala me je da li sam Hrvat
Imam li devojku
Volim li Rilkea, sve me je pitala
A na oknu su ko Božićni zvončići moga detinjstva
Zvonile kapi
A noćna pesma tekla tihano niz donju mahalu
Ej, Sulejmana othranila majka
Ona je prostrla svoje godine po parketu
NJene su oči bile pune kao zrele breskve
NJene su dojke bile tople kao mali psići
Govorio sam joj da je glupava
Da se pravi važna
Svetlana, Svetlana
Znaš li ti da je atomski vek
De Gol, Gagarin i koještarije
Sve sam joj govorio
Ona je plakala, ona je plakala
Vodio sam je po kujundžiluku, po aščinicama
Svuda sam je vodio
U pećine je skrivao, na čardak nosio
Pod mostovima se igrali žmurke
Neretva žderbica
Pod starim mostom crnjanskog joj govorio
Što je divan, šaputala je, što je divan
Kolena joj crtao u vlažnom pesku
Smejala se tako vedro, tako nevino
Ko prvi ljiljani
U džamije je vodio
Karađoz beg mrtav, premrtav
Pod teškim turbetom
Na grob Šantićev cveće je odnela
Malo plakala kao i sve žene.
Poruku je menjao/la Leksi - Utorak, 21.08.2012, 11:42 PM
~~ Ubi me prejaka rijec! ~~
~~ Nista se ne zavrsava, sve se menja! ~~
|
|
| |
Mallena
|
|
post # 34 | 27.01.2013 , 11:56 AM
|
Molitva gospe zaspale na jastuku
Zaspala sam
u molitvi za Vaš Dan
kao što zagrljena
spava
voljena žena
Dok joj vetar razmiče zavese
u noći u kojoj ljubav peva...
I sanjam kako Vam govorim
"Dovidjenja spisatelju ,
zbog kojeg sam zavolela galebove
na dalekoj pučini nade.
Vi koji ste bili vitez
mojih najsmelijih snova.
Svetiljka koja je svetlila
mojim cipelicama da pronađu put,
do samo jednog vašeg zagrljaja .
U huci pobešnjelog mora..
Ostavili ste dubok trag
u mojoj duši
kao što majka ostavlja večitu ljubav
u gene nerodjenog čeda,
kako bi ono pre rođenja
spoznalo Ljubav.
Kad odem
naći će te me da spavam.
U dnu vašeg ,zanesenog srca,
U koracima zaljubljenih što
ugledavši nas
plešu prvi Valcer
pod tihim blagoslovom zvezda..
Vaš korak je Molitva
Vaša bol,pesma-
koja se rađa
pod stenama života.
I zato
Senke u Raju,nek me ne bude...
Jer iz Vas nikad
nisam UMELA POBEĆI ,
Jer -Vi ste JA
A JA sam -eho vaše duše,
što Vaše disanje diše
i San vam čuva...
Slušaj...
To Ljubav nebeskom rukom,svira
oči u očima...
tihi blagoslov zvezda...
Doviđenja voljeni
Do jutra ,
koje nas čeka
da pozdravimo DAN
Dok okolo nas duva severac blag
i u očima dok nam akorde peva
i nežnost i bura...
V.B.Added (27 Jan 2013, 10:56 AM)
---------------------------------------------
Pronadji me pored rijeke, ispod mostova.
Pronadji me u velikim tržnim centrima.
Na ulicama i trotoarima.
Pronadji me u pjesmi na tvom omiljenom CD-u.
U nekoj nikada ne izgovorenoj riječi
A koja ti slučajno padne na pamet.
Pronadji me na obali dok si zagledana u more.
Nadji me u mjesečevim kraterima.
Potraži me u bioskopima i na brdima.
U polutami uglova zgrada,
Na parkinzima i u uspomenama.
Pronadji me u vrelim ljetnjim noćima.
U zimskim kaputima.
Potraži me u svakom koraku.
U bašti. U laticama ruže. U mirisu borova.
Nadji me u kupkama od divlje trešnje.
I u šifrovanim slovima koja si stvorila nekada davno.
Potraži me u jesenjim kišama.
U tragu proljeća.
Pronadji me na kraju vjernosti i na samom početku grijeha.
Traži me u porukama na mobilnom telefonu.
Na balkonu. Na jastuku kada sama spavaš.
Nadji me u očima.
U Srcu.
I… kada me pronadješ,
Nemoj ništa reći.
Budi za trenutak otporna na sve.
Slušaj svoje želje.
I vidjet ćeš kako moje zelene vole tvoje crne.
Samo me pronadji.
Zlatko jovović, PRONADJI ME
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
Smiley
|
|
post # 35 | 28.01.2013 , 1:43 PM
|
Volio bih da me voliš
da budem cvijet u tvojoj kosi
Ako si noć,ja biti ću zora
i bljesak svjetlosti u rosi
Volio bih da me voliš
i da svi dani budu pjesma
Ako si izvor,i ja ću biti
u živoj stjeni bistra česma...
a-a
e-eAdded (28 Jan 2013, 12:43 PM)
---------------------------------------------
U mojoj glavi stanujes: tu ti je
Soba i mali balkon s kog puca
Vidik na moje misli najtananije.
Ponekad slusas kako mi zakuca
Srce ko zivi leptir iz kutije.
Ja ti odskrinem vrata: niz basamke
Silazis u vrt za koga niko ne zna.
Na povetarcu lebdis poput slamke.
(Dok za to vreme, mozda: neoprezna
Stojis na nekom rubu, ispred zamke...)
Nekad (u mojoj glavi dok bas skaces
U morsku penu, ispod sunca, gola)
Spazim te kako po kisi preskaces
Barice i sva u blatu do pola
Zuris na poso s licem ko da places.
Prolazi dan za danom i sva svota
Vremena tvog se po dva puta zbira:
Po pola oko moga klupka mota.
Vidim sa tvoga lica puno mira
Da ne znas kako zivis dva zivota.
U mojoj glavi stanujes i dubis
Crne i bele hodnike za moje
Misli: kako mi bezis il me ljubis?
Van tebe druge misli ne postoje.
Samo dok spavam ti se nekud gubis...
i'm
Nismo se tražili, samo smo se našli... A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti... Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima... I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko...
|
|
| |
|
|
post # 36 | 29.01.2013 , 2:28 PM
|
Meša Selimović.
"
U zivljenju,u trpljenju,
srce blijedi,
srce vene,
sjena slijedi
bivseg mene,
u trpljenju,u zivljenju.
Izgubih se u trazenju.
Ja sam bio,
ja sam i sad.
Nisam bio,
nisam ni sad.
Izgubih se u trazenju.
U lutanju,u snovima
noc me rubi,
dan me vraca.
Dan se gubi,
zivot kraca,
u snovima,u lutanju.
U nadanju,u cekanju
zivot snijem,
a snom zivim.
Srce krijem,
srce krivim
sto ne zivim,
sto jos snujem,
u cekanju,u nadanju.
"Trebalo bi ubijati prošlost sa svakim danom što se ugasi. Izbrisati je da ne postoji, da ne boli. Lakše bi se podnosio dan što traje, ne bi se mjerio onim što više ne postoji. Ovako se miješaju utvare i život, pa nema ni čistog sjećanja, ni čistog života."
|
|
| |
Mallena
|
|
post # 37 | 02.02.2013 , 11:26 PM
|
I OPET MI DUŠA SVE O TEBI SANJA
I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.
I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.
Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...
27. augusta 1896.
ALEKSA ŠANTIĆAdded (02 Feb 2013, 10:26 PM)
---------------------------------------------
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
Smiley
|
|
post # 38 | 03.02.2013 , 1:04 AM
|
Kako i zasto dolazi do toga da skoljka proizvodi biser? Kao prvo, to je zrno peska koje je prodrlo u skoljku i predstavlja teskocu za nju, nervira je. ” Ah”, kaze ona sebi, ” kako da se oslobodim ovoga?” “Grebe me, nagriza me, sta da radim?”
I evo je gde pocinje da razmislja, sabira se, meditira, trazi savet do dana kada shvati da nece moci nikada da se oslobodi tog zrna peska, vec da moze da ga obradi na takav nacin da ono postane glatko, sjajno, oblo.
I kada joj to uspe, ona je srecna i kaze sebi :” Ah, savladala sam jednu teskocu”. Hiljadama godina biserna skoljka obrazuje covecanstvo, ali ljudi nisu shvatili lekciju. Koja je to lekcija? Da ako uspemo da obavijemo nase teskoce i sve sto nas nervira, u svetlu, prozracnu i blagu materiju, imacemo neprocenjivo bogatstvo.
Evo sta treba razumeti. Zato vec odsad, umesto da se zalite, kukate i jedete u sebi ne preduzimajuci nista, potrudite se da proizvedete tu izuzetnu i specijalnu materiju kojom cete obaviti svoje teskoce.
Nasao sam svoju skolju i biser
I'M
Lekcija biserne skoljke – AivanhovAdded (02 Feb 2013, 11:54 PM)
---------------------------------------------
Moć ljubavi je moć čistoće. Riječ ljubav koristi se na mnogo načina, ali čarobnjaku je ona sveta jer njegovo shvaćanje ljubavi je “ono što uklanja sve nečistoće, a ostavlja samo ono što je istinito i stvarno.” “Sve dok se bojiš, ne možeš stvarno voljeti”, upozoravao je Merlin. “Sve dok se ljutiš, ne možeš stvarno voljeti. Sve dok imaš sebični ego, ne možeš stvarno voljeti.” “Dakle, mogu li ikad uopće voljeti?” upita Arthur znajući da često osjeća strah, ljutnju i sebičnost. “Ah, to je misterija”, odgovorio je Merlin. “Kako god nečist bio, ljubav će te potražiti i raditi na tebi sve dok ne budeš mogao voljeti.”
Ljubav traži nečistoće da bi ih spalila. Nema ljudi koji ne poznaju ljubav – postoje samo oni koji ne mogu osjetiti moć ljubavi. Budući da je nevidljiva i stalno prisutna, ljubav je više od emocije ili osjećanja; više je od uživanja, pačak i od ekstaze.
Čarobnjaci smatraju da je ona zrak koji udišemo, da kruži svakom našom stanicom. Iz svog univerzalnog izvora, ljubav prožima sve. Ona je konačna moć, jer bez prisile privlači sve i svakog.Čak i u prisutvu patnje, ljubav nastavlja svoj posao daleko od pogleda ega i uma. U usporedbi s ljubavlju sve su druge sile slabašne….”
Deepak Chopra – Put Čarobnjaka
e-e
a-a Added (03 Feb 2013, 0:04 AM)
---------------------------------------------
Šta je to s nama i sa životom, u kakve se to konce splićemo, u šta upadamo svojom voljom u šta nevoljom, šta od nas zavisi, i šta možemo sa sobom? Nisam vješt razmišljanju, više volim život nego misao o njemu, ali kako god sam prevrtao, ispada da nam se većina stvari dešava mimo nas, bez naše odluke. Slučajnost odlučuje o mome životnom putu i o mojoj sudbini, i najčešće bivam doveden pred gotov čin, upadam u jedan od mogućih tokova, u drugi će me ubaciti samo druga slučajnost. Ne vjerujem da mi je unaprijed zapisan put kojim ću proći, jer ne vjerujem u neki naročit red ovoga svijeta. Ne odlučujemo, već se zatičemo. Strmoglavljeni smo u igru, punu nebrojenih izmjena, jednog određenog trenutka, kad nas samo ta prilika čeka, jedina koja nas može sačekati, u toku mješanja. Ne možes je zaobići, ni odbiti. Tvoja je, kao voda u koju padneš. Pa plivaš, ili potoneš.
Nismo se tražili, samo smo se našli... A sada tako nađeni kao da se opet tražimo. Možda je to smisao ljubavi, ta lepota neizvesnosti... Čekanje na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima... I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu a tako daleko...
|
|
| |
|
|
post # 39 | 03.02.2013 , 5:19 PM
|
Vladislav Petkovic Dis - Pijanstvo
Ne marim da pijem, al` sam pijan često.
U graji, bez druga, sam, kraj pune čaše.
Zaboravim zemlju, zaboravim mesto
Na kome se jadi i poroci zbraše.
Ne marim da pijem. Al` kad priđe tako
Svet mojih radosti, umoren, i moli
Za mir, za spasenje, za smrt ili pak`o,
Ja se svemu smejem pa me sve i boli.
I pritisne očaj, sam, bez moje volje,
Ceo jedan život, i njime se kreće;
Uzvik ga prolama: "Neće biti bolje,
Nikad, nikad bolje, nikad biti neće."
I ja žalim sebe. Meni nije dano,
Da ja imam zemlju bez ubogih ljudi,
Oči plave, tople kao leto rano,
Život u svetlosti bez mraka i studi.
I želeci da se zaklonim od srama,
Pijem, i zaželim da sam pijan dovek;
Tad ne vidim porok, društvo gde je čama,
Tad ne vidim ni stid što sam i ja čovek.
Ko si ti?
|
|
| |
Mallena
|
|
post # 40 | 09.02.2013 , 11:52 AM
|
Pjesma trinaeste banjalucke bebe koja je prezivjela do puberteta i onda se pridruzila svojim prijateljima!
NA NOĆ OSMEHNUTA
„Ja, Slađana Kobas,
zaklinjem se Sunčevom zraku
Prvoj kapi rose, i rečnom talasu
Da ću govoriti istinu i samo istinu
O tome
Kako je kraj svetla živeti u mraku
I kako kad nebom zvezde
Ćuteć zbore jednu tajnu
Zablesnu pa padnu
U nepovrat padnu.
I pticama malim
Zaklinjem se
Bogu
Na nebu što plovi
Nestašnom oblačku
Da ću onde gde me smrt sad vodi
Najlepšu o njima ispisati bajku.Trinaest tuga
Bačenih niz Sanu
Peva pesmu.
Tužnu pesmu.
Jednom RATU.“Added (09 Feb 2013, 10:52 AM)
---------------------------------------------
Posvećeno 12 banjalučkih beba i Sladjani Kobas
Trinaest suza što niz sveću kaplju
bezbroj malih ugašenih zjena
presečeno smrću u svom prvom plaču
mesto majki zagrli ih zemlja..
Kolevke im prazne zanemjelo zbore
"Ne slavite Smrt,o kreatori rata,
Jer,Zrna kad padnu u zemlju-SE RODE!
NIKNU DA OPET stanu pred DŽELATA!!!!!!
Violeta Božović
"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"
|
|
| |
|
