Samo registrovani članovi mogu pisati porukice.
[Zatvori]

Forum moderator: MarijanaBK1  
Poezija




Mallena
1779
poruka na forumu
960 7696



post # 1 | 15.05.2012 , 8:53 PM

Ja cu da otpocnem, a vi izvolite!

Sigurno imate omiljenog pjesnika, pjesmu, stih...

Volio sam Vas - Aleksandar Sergejevič Puškin

Volio sam Vas; i ljubav jos, mozda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine vise,
Ja necu da Vas rastuzujem njom.
Volio sam Vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam Vas iskreno i njezno,
Volio Vas tako drugi, dao Bog.

MOJOJ MAJCI B HAJNE

Odoh od tebe zanet zabludama,
htjedoh u svaki kutak svijeta zaci,
htjedoh da vidim da l cu ljubav naci,
da ljubav nezno obujmim rukama.

I trazih ljubav po svim ulicama
i pruzah ruke ispred vrata svacijih
za milostinju ljubavnu prosijacih,
a doceka me mraznja, svuda mrznja sama.

I lutah ljubav trazec samo
ljubav, al ljubav ne nadjoh tamo
i bolan, tuzan ja se kuci vratih.

Ti me doceka- usne ti se smese,
a sto u tvome oku sinu- bese
dugo trazena, slatka ljubav mati.

HAJNE

Čekaj me - Konstantin Simonov

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...

Okrutni oprostaj - Vincenzo Cardarelli

Upoznao sam te okrutnu na rastanku.
Videh te kako odlaziš
Kao vojnik koji u smrt ide
Bez milosti za onog ko ostaje.

U tom času nisam imao snage da te pogledam.
Od tebe, zatim, ni glasa više, samo tvoja slika,
Neumorni drug, i tvoja šutnja
Zastrašujuća kao bunar bez dna.

Zanosim se da bi me ponovo
Mogla zavoleti
I trazim te i čekam da se vratiš,
Da bih te video izmenjenu
I ljutit ćeš se na me
Što sam se usudio da ti prkosim
U ljubavi i sasvim nepotrebno.

A koliko si imala ljubavnika - Jiri Šotol

A koliko si imala ljubavnika? I gde si sve s njima spavala?
I što su ti govorili? I kako je kako je bilo? Daj mi mira.

Čuješ, daj mi mira, fućkam ti na tvoje
fotografije spremljene u kutiji od cipela,
pisamca u vernoj ljubavi sakrivena po manžetnama
i u policama pod rubljem, prestani,
prestani, idi već, kao nesnosnu muhu
pratim očima tvoj lik po svim kutovima, idi,
izleti kroz prozor, nek te odnese propuh, idi, nemam vramena,
moram se ispavati, idi, rasplini se,
rastopi se negde u toj naradzastoj lokvi pod svetiljkom,
izgubi se među slovima ove glupe knjige što je čitam.

Idi, ne volim te, ništa neću, ništa nepitam,
to me ne zanima,
fućkam ti na tvoje adrese i telefonske brojeve, i sed,
i sed, ću te još voleti, no za ime Isusovo,
koliko, koliko si ih imala?

Ljubavna pesma - Jovan Ducic

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja rec u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna, nema i daleka
jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi sto leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo sto dusa prosneva.
Poljubac je susret najlepsi na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja ocarana,
simbol svih tastina, porazan i leden.

A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.

Smiraj - Milos Crnjanski

Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kolutove blede,
oko usana...

Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.

Klatno zvona
tesko i tmurno
u grudi udara me.

Tad se dizem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova veceri,
sapucem, nesigurno,
i moje ime.

Dok sam te imao - Pero Zubac

jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao
biljke sam razumeo, i u nocima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci,u planini
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,bez sebicnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni
san sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
dok sam te imao


Poruku je menjao/la MallenaBobbie - Cetvrtak, 17.05.2012, 12:05 PM

"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"









126
poruka na forumu
4 36



post # 2 | 22.05.2012 , 10:06 PM

Радјард Киплинг: АКО
Ако можеш да сачуваш разум кад га око тебе
Губе и осуђују те;
Ако можеш да сачуваш веру у себе кад сумњају у тебе,
Али не губећи из вида ни њихову сумњу;
Ако можеш да чекаш а да се не замараш чекајући,
Или да будеш жртва лажи а да сам не упаднеш у лаж,
Или да те мрзе а да сам не даш маха мржњи:
И да не изгледаш у очима света сувише добар
Ни твоје речи сувише мудре:

Ако можеш да сањаш а да твоји снови не владају тобом,
Ако можеш да мислиш,
А да ти твоје мисли не буду (себи) циљ,
Ако можеш да погледаш у очи Победи и Поразу
И да, непоколебљив, утераш и једно и друго у лаж;
Ако можеш да поднесеш да чујеш истину коју си изрекао
Изопачену од подлаца у замку за будале,
Ако можеш да гледаш -
Твоје животно дело срушено у прах,
И да поново прилегнеш на посао са поломљеним алатом;

Ако можеш да сабереш све што имаш
И једним замахом ставиш све на коцку,
Изгубиш, и поново почнеш да стичеш
И никад, ни једном речју не поменеш свој губитак;
Ако си у стању да присилиш своје срце, живце, жиле
Да те служе још дуго, иако су те већ одавно издали
И да тако истрајеш у месту, кад у теби нема ничега више
До воље која им говори: "Истрај!"

Ако можеш да се помешаш са гомилом
А да сачуваш своју част;
Или да општиш са краљевима и да останеш скроман;
Ако те најзад нико,
Ни пријатељ ни непријатељ не може да увреди;
Ако сви људи рачунају на тебе, али не претерано;
Ако можеш да испуниш минут који не прашта
Са шездесет скупоцених секунди,
Тада је цео свет твој и све што је у њему,
И што је много више,
Тада ћеш бити велики човек, сине мој.








74
poruka na forumu
11 70



post # 3 | 22.05.2012 , 11:09 PM

Anabel Li (Edgar Alan Po)

U carstvu jednom, pre mnogo leta,
Kraj sinjeg mora sve to se zbi –
Živela jedna devojka lepa,
Ime joj beše Anabel Li;
Njoj samo ljubav na srcu cveta,
Ljubav kojom se volesmo mi.

Bila je dete i mlad bih i ja,
Al’ ljubav strasna tada se zbi,
Što od svih više ljubavi sija –
Mene i moje Anabel Li;
Da takva ljubav u njima klija
Žudeše s neba anđeli svi.

Zbog toga stravno serafim vreba,
Kraj sinjeg mora anđeli zli;
I dunu vetar da sledi s neba
Prelepu moju Anabel Li.
Viteza njenih povorka stala,
Da je od mene odnesu svi;
U grob je morskih spustiše žala,
Da večne snove u njima sni.

Anđele zavist mori u raju,
Jer su upola srećni k� mi.
Da! – samo zato (kao što znaju
Kraj sinjeg mora u carstvu svi)
Sa neba vetar dunu na kraju
I sledi moju Anabel Li.

Tu našu ljubav prebajna što je,
Nju žele mudri i stari svi –
Od njih se više volesmo mi –
Ni anđeli od zavisti svoje,
Niti iz mora demoni zli,
Sklonili nisu od duše moje
Dušu predivne Anabel Li.

Dok mesec zrači, ja snivam snove,
Snove o mojoj Anabel Li,
I viđam oči dok zvezde plove,
Prelepe oči Anabel Li.
I dok po sinjem moru noć pliva,
Ja ležim gde mi draga počiva,
Kraj njenog groba gde tiho spi,
Gde moja draga sad snove sni.
U carstvu jednom, pre mnogo leta,
Kraj sinjeg mora sve to se zbi –
Živela jedna devojka lepa,
Ime joj beše Anabel Li;
Njoj samo ljubav na srcu cveta,
Ljubav kojom se volesmo mi.

Konj (Vasko Popa)

Obično
Osam nogu ima

Između vilica
Čovek mu se nastanio
Sa svoje četiri strane sveta
Tada je gubicu raskrvavio
Hteo je
Da pregrize tu stabljiku kukuruza
Davno je to bilo

U očima lepim
Tuga mu se zatvorila
U krug
Jer drum kraja nema
A celu zemlju treba
Za sobom vući

Volimo hašiš, oči nam se cakle! *__*









1065
poruka na forumu
225 1145



post # 4 | 24.05.2012 , 12:10 PM

Još jednom u san, ti ulaziš kradom
Noseći mi miris
Koji znam
I muziku tišine
Koju pamtim
Nemir i dane
Kad htela sam sebe da dam
U sećanju tvom
Mog imena nema
I velika je voda protiv nas

Ja priznajem
Al’ znam da ce me proci
Samo u vrtu od snova
Ja naći ću spas

Veliki je sada svet na mom dlanu
Kad tonem u san
Prolazim njime
I zelim da znam
Koja te kletva
Sakrila meni
I kad

Putujem i tragovi vode me
Noćas u grad
Na kraju sveta
Gde nekom sam draga
Nosim ti tajnu
Da volela tebe sam tad
K’o sad

I negde na dnu
U beskraju duše
Kad me prošlost dotakne
Ja znam
I mostove do tebe
Kad mi sruše
Sve mogu uzeti meni
Al’ ostaje san…[c]











15404
poruka na forumu
2409 REP OFF



post # 5 | 28.05.2012 , 2:46 AM

Necemo se naci.Otisla si.Kuda...
Sve sto smo hteli negde tiho spava,
a dan nas tesi i tesi nas trava
u kojoj sunce pravi s cvecem cuda.

Necemo se naci,a mogli smo sniti
bar jos malo o svemu sto nije
cak ni na mom stolu gde se ludo pije
u dane tkane od neznanih niti.

Izmislili smo prozor,vazu,pesme,suze.
Na skromnom stolu dnevno malu juhu,
a sad vec eto i to nam se uze,
pa smo ko ptice blage u vazduhu.

Gde, zive ptice,zive snovi,sume,
livade male sto u oko stanu...
Zvezde sto gasnu i zvezde sto planu
I podju putem u tebe i u me.

Necemo se naci,ali nesto ide
pored nas tako nejasno,bez tela
i sve je samo pustos,magla bela,
kojoj se nigde oaze ne vide.

Ja pijem,ali ne zbog rasnog sveta...
Ja pevam glasno.Grozdje ljubim.Gorim.
Ja se tugo stara neumorno borim,
a dani teku jeseni i leta.

Necemo se naci,a jasna je ona,
ona sto je htela sa mnom da se plodi.
Nje nema vise.Ni cveta na vodi,
koji se zbog mrenja svako jutro rodi.

Nje nema vise.Ni cveta na vodi.

Necemo se naci,a raskrsca traju
drumovi puni tragova i ruku.
Pesme nema.Nestade u muku.
Ostao je samo brsljan zavicaju.

Koga da zovem.Nikog.Svi se krecu
u svoj svet,u krug,il uz stube
penju se,eto,samo da poljube
oblake dobre na sumnom drvecu.

Necemo se naci.Otisla si.Kuda...
Sve sto smo hteli negde tiho spava,
a dan nas tesi i tesi nas trava
u kojoj sunce pravi s cvecem cuda.

Slobodan Markovic
Libero Markoni

Inace je napisao i moje omiljene stihove:

Šta će nama cure
I bečke i praške
Mi imamo naške
Vi imate vaške... ;)

cao

Koji covek je covek,ako ne cini svet boljim?









160
poruka na forumu
22 277



post # 6 | 28.05.2012 , 5:40 PM

Pesma krhke stvarnosti - Aleksandar Aca Stojanov

Sama si
A krhka je noc
Slomice se kada pokrenes misao
Kada udahnes duboko i glasno
Hladan decembarski vazduh.

Sama si
A krhka ti je samoca
Mozda ce doci nezvani gost
Mozda ce neko nekog traziti
Bas na tvojim vratima
Sama si
A slaba je tvoja odluka
Da dugo budes u tisini.
Sama si.
Krhka je glad koju osecas
I prsti su ti krhki u hladnoci
Zatvori prozor
Pada sneg.
I ja sam jedne decembarske veceri pao
Seti se.
Mozda si sama zbog mog pada
Mozda je svetlo u daljini sto se topi
Znak da krenes
Sama krhkim nogama
Nesigurnog koraka.
Sta li je danas sigurno
Ni rec koja se lomi na usnama
Ni samoca koja ti bledi
Plavetnilo ociju
Nista nije postedjeno krhkosti
Magiji prolaznosti i kratkog trajanja.
Sama si
Jer si mislila da je tako bolje
Jer si mislila da ce sve biti tvoje
I ja u pricama
I malo ljubavi u pesmama
I malo tisine na bucnom trgu.
Sama si
Jer sama smisljas
Svoje krhke razloge za samocu
I sama brises zamagljena okna prozora
Kroz koje se vide zaledjene grane
Na srebrnosivom pokrovu neba.
Sve je krhko
I tvoja samoca sto nadeva imena stanjima
Koja tesko objasnjavas
Stanjima koja nemaju definiciju
Sem da su uzroci gorcine i slabosti
U rukama
Koje ti se same prekrstaju na grudima.
Krhka je materija od koje je sacinjen tvoj zivot
Mrak se ubija prstom na prekidacu
Tisina glasno izgovorenim pozdravom
Krhka samoca mojim povratkom
U stanu mirise po prasnjavim zacutanim knjigama
I sam se osecam zarobljen medju sklopljenim koricama
Romana sa trgicnim krajem.
Sama si
Jer ti sat kasni sesnaest dana i jos koji minut
Do mog povratka.
Sama si
Jer si zaboravila koji je datum
Kada ti je rodjendan
Znas samo da ti je zima
I da ti se sudaraju zubi
U ustima oteklog suvog jezika
Koje su napustile reci molitve i pokajanja
Sama si
Jer su krhka priznanja sopstvene slabosti
Otrovana bezrazloznim ponosom
Sama si jer pica u boci ima samo za tebe
Jer niko ne donosi nista
Sama si
Jer te je samoca snasla
Svojom otezalom rukom neizbeznosti
I bezvolje.
Oslusni
Uci cu tiho bez kucanja
Donosim ti sebe i
Saznanje da si me oduvek imala
A da to nisi htela da znas.

Added (28 Maj 2012, 5:40 PM)
---------------------------------------------
Bez sagovornika - Desanka Maksimovic

Razgovaram bez sagovornika
kao da razgovaram s duhom,
ne vidim mu razgovetno lika,
čujem ga više srcem nego sluhom.

Nema čudjenja, nema nesporazuma,
razgovaramo kao vekovni znanci,
otvaram širom vrata uma,
reči iz podsvesti idu pravce.

Govori mi što nikada inače
neće mi reći ako se sretnemo.
Znam šta mu i polureči... znače.
Razgovaramo sad naglas, sada nemo.

Pričini mi se da razgovor teče
u dalekom predelu, visokoj travi,
nekad u svanuće, nekada uveče -
sve je nestvarno, a kao na javi.

To biva kada se u meni nagomila
mnogo prećutnog, u samoći.
Razgovaramo kao što razgovaraju oči,
kao što razgovaraju dva bila.


Imal iko ruku da mi da ..... al' da stvari posmatra ko ja ....... da ne kaze vreme ce izbrisat bol ..... nek brise svaciji ja hocu svoj ......... Imal igde mesto daleko od sveg ..... gde mogu da ne cujem tudji smeh ..... da ne cujem vreme ce izbrisat bol ...... nek brise svaciji ja hocu svoj !!!!!!!







Mallena
1779
poruka na forumu
960 7696



post # 7 | 28.05.2012 , 11:30 PM

[b]
Sećaš li se Barbara

Padala je kiša neprestana

Nad Brestom tog dana

A ti si išla nasmejana

Pokisla ozarena očarana

Pod krupnim kapima kiše

Seti se Barbara -

Sretoh te u ulici Sijama

Smejala si se

I ja sam se smejao

Sećaš li se Barbara

Nisam te poznavao

A nisi ni ti mene

Sećaš li se

Seti se toga dana

I ne zaboravi ga

Jedan čovek ispod neke kapije

Zaklonjen

Viknuo je tvoje ime

Barbara

A ti si potrčala ka njemu po kiši

Pokisla ozarena očarana

I bacila si mu se u zagrljaj

Sećaš li se Barbara

Ne ljuti se na mene što ti kažem TI

Jer TI kažem svakom koga volim

Pa maker ga samo jednom video u životu

Jer TI kažem svakom koga volim

Pa čak i ako ga ne poznajem

Seti se Barbara

I ne zaboravi nikad

Tu kišu tako blagu i tako srećnu

Na tvome licu srećnom

Nad tim gradom srećnim

Tu kišu nad morem

Nad arsenalom

Nad brodom iz Cesana

O, Barbara

Velika je svinjarija taj rat

I šta je sa tobom sada

Pod kišom od gvožđa

Vatre, čelika, krvi…

A onaj koji te je stezao u zagrljaju

Zaljubljeno

Da li je umro, nestao ili je još živ

O, Barbara

Još uvek pada kiša nad Brestom

Kao što je padala nekad

Ali nije to isto, jer sve je porušeno

To su samo posmrtne kapi kiše

Užasne i očajne

A nije ni onaj potop više

Gvožđa, čelika, krvi…

Već prosto kiša iz oblaka

Koji nestaju kao psi

Kao psi koje odnosi

Vodena struja iz Bresta

Da istrule negde daleko

Vrlo daleko od Bresta

Od koga nije ostalo ništa.
[/b]

Added (28 Maj 2012, 10:31 PM)
---------------------------------------------
[font=Arial][size=13]
Iskrena pesma

O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi dušu, nek' spokojno sneva -
Dok kraj nas lišće na drveću žuti,
I laste lete put toplijih krajeva.

O sklopi usne, ne miči se, ćuti!
Ostavi misli, nek' se bujno roje,
I reč nek' tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
Zabrekću novim zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje,
Pred veličanstvom prirode! A po tom,

Kad prođe sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u običnu čamu,
I život nov, i nadahnuće celo,
Nečujno, tiho, potone u tamu -

Ja ću ti, draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
Čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako...

A ti ćeš, bedna ženo, kao vazda,
Slušati rado ove reči lažne:
I zahvalićeš bogu što te sazda,
I oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući, vrh zaspalih njiva,
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećes znati šta u meni biva, -
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I osećaji navale k'o plima!

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja!
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato ću ti uvek reći: Ćuti!
Ostavi dušu, nek' spokojno sniva -
Dok kraj nas lišće na drveću žuti,
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Milan Rakić
[/size]


Added (28 Maj 2012, 10:33 PM)
---------------------------------------------
- Ako umrem, kako ceš ostati sam?
- Ako umrem, hoceš li misliti na mene?
- Ako umrem, hoceš li se ozeniti? Ozenio bi se, sigurno. Bol za zenom je kao udarac u lakat, bol je zestok ali kratak. Svi se zene.
- Ostavi se takvih razgovora, molim te - pokušavao sam da je umirim.
- Hoceš li se ozeniti ako umrem?
- Necu se ozeniti - odgovarao sam, primoran, iako mi je smiješno.
- Zar si toliko nesrecan sa mnom da se više ne bi zenio?
- Umro bih od tuge, toliko te volim.
- Ne, opekao si se jednom, ne bi i drugi put. A mozda i bi, ne bi ni mnogo prošlo od moje smrti.
- A da li bi se ti udala ako ja umrem? - okretao sam na šalu.
- Molim te, ne šali se time! (Lice joj je samrtno ozbiljno.)
- Zašto? Ista je mogucnost i za tebe i za mene. Ali, pusti to. Zašto da mislimo o onome što ce biti kroz pedeset godina?
- Bice prije, mnogo prije. Predosjecam to. I bojim se.

Mesa Selimovic


Added (28 Maj 2012, 10:37 PM)
---------------------------------------------
Jednom će iz moga groba
izrasti bezbrojni crveni tulipani
i gorjeti rumenim plamenom.
Ne čudi se tome, najmilija!
Sjeti se koliki je ljubavi žar
gorio nekoć u živom čovjeku
kad i mrtav toliko plamti!

Hafiz


Added (28 Maj 2012, 10:41 PM)
---------------------------------------------
ZALJUBLJENA

Ona stoji na mojim ocnim kapcima
I njene kose zamrsene su u mojima,
Njeno telo ima oblik mojih ruku,
Ona je boje mojih ociju,
Ona se utapa u moju senku
Kao kamen u nebo.

Ona ima uvek otvorene oci
I ne dopusta mi da spavam.
Njeni snovi pri punoj svetlosti
Mogu sunce da ispare,
Zbog njih se smejem, placem i smejem,
Govorim, a nista ne kazujem.

Pol Elijar


Added (28 Maj 2012, 10:43 PM)
---------------------------------------------
LJUBAV

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova želja plava,
Je li želja srca moćnoga i čedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?
Il' sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na međi toga sna i jave,
Vidim moje srce da čezne i pati.
I suze kad dođu, rane zakrvave -
Ja ni onda od tog ništa neću znati.

Jovan Dučić


Added (28 Maj 2012, 10:45 PM)
---------------------------------------------
borove iglice
i kad umiru
cine to uvijek u paru


Added (28 Maj 2012, 10:53 PM)
---------------------------------------------
Neces jos dugo biti zedno, plameno srce!
Obecanje je u zraku, sapucu mi ga nepoznata usta: - velika svjezina dolazi ...
U podne je moje sunce peklo nada mnom:
pozdravljam vas sto dolazite,
vi - iznenadni vjetrovi,
vi - svjezi duhovi popodneva!
Nailazi zrak tudj i cist.
Ne mjeri li me,
zavodnicki,
prijeteci pogled noci?
Ostani jako, srce moje neustrasivo!
I ne pitaj: zasto?

Freidrich Nietzsche


Added (28 Maj 2012, 11:30 PM)
---------------------------------------------
[color=yellow]
Vrati mi moje krpice

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo

1
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

2
Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo

3
Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću

4
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje
5
Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

6
Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja

7
Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti [SIZE=2]nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu

8
I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

9
Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo

10
Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze

11
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

12
Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnucu zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se

13
Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje!

VASKO POPA
[/size]
[/font][/color]


Poruku je menjao/la MallenaBobbie - Ponedeljak, 28.05.2012, 11:32 PM

"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"









160
poruka na forumu
22 277



post # 8 | 30.05.2012 , 11:17 AM

[c][b]Razumem zašto umiru oni koji su krivi,
Kažnjeni zasluženo i mrtvi dobrovoljno,
ali zašto da umre čovek bez krivice,
nevin, koji nije činio zla,
koji je slušao, radio i učio
kao da će mu sve to trebati u životu.

Mislio sam da smrt postoji
da bismo razlikovali nevine od grešnika,
jer ako sve izjednačavaš, sve je ništavno.
Za smrt je besmisleno živeti.
Ko god je umro nešto je pogrešio,
najteža kazna traži krivicu.
Kad bih verovao da ću ikad umreti
umro bih sada,
ali se umreti mora zbog nečega,
a nevin čovek nema radi čega.
Nesposoban da umre, ne može pogrešiti,
živi, a ne ume da objasni kako.

Ako ga zbog toga ne proglase ludakom
i strpaju u kavez kao čudo ili učilo.

Ne bi ga ubili makar samo zato
što će se nadati da će ipak umreti.

Ako bi ikad umro nevin čovek,
mogao bi samo umreti poslednji.

Ja ne znam preimućstva smrti.
Nevin sam i čist
Nema razloga da umre nevin čovek.
Nevin čovek mora večno živeti,
to je njegovo pravo,
ali ne na nebu nego ovde na zemlji,
gde mu zauvek pripada toliko otadžbine.

Što se to do sada nije dogodilo
možda je samo dokaz
da pre nas nevinih nije ni bilo.

Ili neki čovek već i živi vekovima,
na nekom tajnom mestu, prikriven i neprijavljen,
diše, gleda i čeka
nevinog druga da mu se poveri.

Added (30 Maj 2012, 11:13 AM)
---------------------------------------------

Osmeh - Radoman Kanjevac

Ponekad osetim kako mi nedostaje tvoj glas
Tvoj smeh koji me prati misteriozno sa okolnih brda i planina
Poput dimnog signala koji najavljuje topot Indijanaca
Putujem...
Provlačim se izmedju redova svojih najgorih pesama
Kao usamljeni jahač izmedju stena i klanaca
Pravda se vuče za mnom kao dobro organizovana potera
Jutro se javlja u glasovima pospanih putnika
Voz još spava izmedju dve šine kao izmedju dve ljubavnice
Dva paralelna sveta koja samo slučaj može sastaviti
Dovoljno je, medjutim, da se setim boje tvojih cipela
I dosadno jednoličnog broja tvoga telefona
Pa da zamislim ptice kako napuštaju žice
I sleću na suncem osvetljenu stranu tvog balkona.
Brodovi isplovljavaju bez obzira na miris obale i prošlost stare luke
Reke se ponekad istinski dvoume izmedju širine mora i slave ponornice
A ja se budim na pola puta do neke nežne ruke
Čijih pokreta kasnije ne mogu da se setim
I počinjem da letim.

Added (30 Maj 2012, 11:17 AM)
---------------------------------------------

Soba - Dalibor Cvitan

Vodim potpuno ispravan život - živim u svojoj sobi.

Ležim i gledam. Četiri su to zida.
I to bi bilo zapravo sve. Nikoga se ne tiče
kako živim, što radim.

Ja sam u svojoj sobi.

Jer ja zapravo i nisam nikad mogao nešto drugo.
Drugi su putovali, drugi su ljubili.
Drugi su ženu i djecu.
A ja sam vrlo častan čovjek. Na svom mjestu.
U sobi.

Kao onaj za kojeg kažu: on je u svojoj sobi,
što znači: možete ga tamo naći, ali nemojte
jer on tamo ima svoje poslove
da ih nema
bio bi sada među nama.

Ukratko: zauzet je.
Zauzet sam.
Ako me netko traži: ja sam u svojoj sobi
a to znači: neka me ne traži.

Neka se, dakle, zna gdje sam, ali nek se ne zna tko
sam
nek se ne zna što sam
i dok se svuda vrlo živi ja sam u svojoj sobi
broj osam.

Imal iko ruku da mi da ..... al' da stvari posmatra ko ja ....... da ne kaze vreme ce izbrisat bol ..... nek brise svaciji ja hocu svoj ......... Imal igde mesto daleko od sveg ..... gde mogu da ne cujem tudji smeh ..... da ne cujem vreme ce izbrisat bol ...... nek brise svaciji ja hocu svoj !!!!!!!







Mallena
1779
poruka na forumu
960 7696



post # 9 | 30.05.2012 , 11:20 AM

MOSTARSKE KIŠE

u mostaru sam voleo neku svetlanu jedne jeseni
jao kad bih znao sa kim sada spava
ne bi joj glava ne bi joj glava
jao kad bih znao ko je sada ljubi
ne bi mu zubi ne bi mu zubi
jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije
jos nedozrele

govorio sam joj ti si derište ti si balavica
sve sam joj govorio
i plakala je na moje ruke na moje reči
govorio sam joj ti si andjeo ti si djavo
telo ti zrelo što se praviš svetica
a padale su svu noć neke modre kise nad mostarom

nije bilo sunca nije bilo ptica ničeg nije bilo
pitala me je imam li brata šta studiram
jesam li hrvat volim li rilkea sve me je pitala
pitala me je da li bih mogao sa svakom tako sačuvaj bože

da li je volim tiho me pitala
a padale su nad mostarom neke modre kiše
ona je bila raskošno bela u sobnoj tmini
al nije htela to da čini nije htela
il nije smela vrag bi je znao

2

jesen je ta mrtva jesen na oknima
njene oči ptica njena bedra srna
imala je mladež mladež je imala ne smem da kazem
imala je mladež mali ljubičast ili mi se čini
pitala me je da li sam hrvat imam li devojku
volim li rilkea sve me je pitala
a na oknu su ko božićni zvončići moga detinjstva zvonile kapi
i nocna pesma tekla tihano niz donju mahalu
ej sulejmana othranila majka

3

ona je prostrla svoje godine po parketu
njene su oči bile pune ko zrele breskve
njene su dojke bile tople ko mali psići
govorio sam joj da je glupava da se pravi važna
svetlana svetlana znaš li ti da je atomski vek
bitlsi bob dilan i koje starije sve sam joj govorio
ona je plakala ona je plakala

4

vodio sam je po kujundžiluku po asčinicama
svuda sam je vodio
u pećine je skrivao na čardak je nosio
pod mostovima se igrali žmurke neretva ždrebica
pod starim mostom crnjanskog joj govorio
što je divan saputala je što je divan
kolena joj crtao u vlažnom pesku
smejala se tako vedro tako nevino ko prvi ljiljani
u džamije je vodio karadjoz beg mrtav premrtav
pod teškim turbetom
na grob šantićev sveće je odnela malo plakala kao i sve žene
svuda je vodio

5

sad je ovo leto
sad sam sasvim drugi pišem neke pesme
u jednom listu pola stupca za peru zupca i ništa više
a padale su svu noć nad mostarom neke modre kiše
ona je bila raskošno bela u noćnoj tmini
ali nije htela to da čini nije htela
il nije smela vrag bi je znao

6

ni ono nebo ni ono oblacje ni one krovove
bledunjavo sunce izgladnelog decaka nad mostarom
ne umem zaboraviti
ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu
njen smeh sto je umeo zaboleti kao kletva
onu molitvu u kapeli na belom bregu
bog je veliki govorila je nadzivece nas
ni one teske modre kise
o jesen besplodna njena jesen
govorila je o filmovima o dzemsu dinu
sve je govorila, malo tuzno malo placljivo o karenjini
govorila je klajd grifits ne bi umeo
ni mrava zgaziti
smejao sam se ti si glupa on je ubica ti si dete
ni one ulice one prodavce poslednjeg izdanja oslobodjenja
ni ono grozdje polusvelo u izlozima ne umem zaboraviti
onu besplodnu gorku jesen nad mostarom one kise
ljubila me je po cele noci grlila me i nista vise
majke mi nista drugo nismo
posle su opet bila leta posle su opet bile kise
jedno jedino malo pismo iz ljubljane otkuda tamo
ni ono lisce po trotoarima ni one dane
ja vise ne mogu ja vise ne umem izbrisati

7

pise mi pita me sta radim kako zivim imam li devojku
da li ikada pomislim na nju na onu jesen na one kise
ona je i sad kaze ista kune se bogom potpuno ista
da joj verujem da se smejem davno sam davno prokleo hrista
a i do nje mi bas nije stalo klela se ne klela
mora se tako ne vrede lazi

8

govorio sam joj o ljermontovu o sagalu sve sam joj govorio
vukla je za sobom neku staru cvajgovu knjigu citala popodne
u kosi joj bilo zapreteno leto zutilo sunca malo mora
prve joj noci i koza bila pomalo slana ribe zaspale
u njenoj krvi
smejali smo se decacima sto su skakali s mosta za cigarete
smejali se jer nije leto a oni skacu bas su deca
govorila je mogu umreti mogu dobiti upalu pluca
onda su dolazile njene cutnje duge preduge
mogao sam slobodno misliti o svemu razbistriti spinozu
sate i sate mogao sam komotno gledati druge bacati oblutke
dole niz stenje mogao sam sasvim otici nekuda daleko
mogao sam umreti onako sam u njenom krilu samlji od sviju
mogao sam se pretvoriti u pticu u vodu u stenu
sve sam mogao

9

prste je imala dugacke a krhke beskrvne a hitre
igrali smo se buba-mare i skrivalice
svetlana izadji eto te pod stenom nisam valjda corav
nisam ja blesav hajde sta se kanis dobices batina
kad je ona trazila mogao sam pobeci u samu reku nasla bi me
namirise me kaze odmah pozna me dobro
nisam joj nikad verovao valjda je stalno curila kroz prste

10

volela je kestenje kupili smo ga po rondou
nosila ga u sobu vesala ga o koncice
volela je ruze one jesenje ja sam joj donosio
kad svenu stavljala ih je u neku kutiju
pitao sam je sta misli o ovom svetu veruje li u komunizam
da li bi se menjala za natasu rostovu svasta sam je pitao
ponekad glupo znam ja to i te kako
pitao sam je da li bi volela malog sina recimo plavog
skakala je od ushicenja hoce hoce
a onda odjednom padala je u neke tuge ko mrtvo voce
ne sme i ne sme ne bi to ona ni za zivu glavu
vidi ti njega misli tek tako kao da je ona pala s jupitera
ko je to recimo zubac pera da bas on a ne neko drugi
taman posla kao da je on u najmanju ruku brando ili takvi

11

govorio sam joj ti si glupa ti si pametna ti si djavo
ti si andjeo sve sam joj govorio nista mi nije verovala
vi ste muskarci rodjeni lazovi vi ste hulje
svasta je govorila
a padale su nad mostarom neke modre kise
stvarno sam voleo tu svetlanu jedne jeseni
jao kad bih znao sa kim sada spava ne bi mu glava
ne bi mu glava jao kad bih znao ko je sada ljubi
ne bi mu zubi ne bi mu zubi
jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije jos nedozrele

Pero Zubac

"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"









160
poruka na forumu
22 277



post # 10 | 30.05.2012 , 11:22 AM

Žena - Jovan Dučić

Ja snevam o ženi, većoj no sve žene,
Čija će lepota biti tajna svima,
Što je kao Božji dah u prostorima,
Koji ne dotače nikog osim mene.

Njen čar da je moje veliko otkriće;
Da mirno prisustvo te čudesne žene
Ne razume više niko osim mene,
Osim moje večno očarano biće.

I pre čijom gordom lepotom od sviju
Samo ja otvorih oči očarane,
I srce ko crni cvet iz gluhe strane,
Nevidljive kapi dok na njega liju.

I njena lepota, tako nedogledna,
Neobeščašćena hvalama glupaka,
Da obiđe tiho, kao snoplje zraka,
Sve tamne puteve duše, samo jedne.

I ja ključar čudne lepote, da s tajnom
Srećom vidim jasno da je ova žena
Od istoga svetlog tkiva načinjena
Od koga i bolni moj san o beskrajnom.

Imal iko ruku da mi da ..... al' da stvari posmatra ko ja ....... da ne kaze vreme ce izbrisat bol ..... nek brise svaciji ja hocu svoj ......... Imal igde mesto daleko od sveg ..... gde mogu da ne cujem tudji smeh ..... da ne cujem vreme ce izbrisat bol ...... nek brise svaciji ja hocu svoj !!!!!!!







Mallena
1779
poruka na forumu
960 7696



post # 11 | 04.06.2012 , 9:09 AM

[size=13]
Noc uzavrele krvi

Pun mjesec mračnu putanju kruži
u krvi mojoj uzavrele lave
Slutnja i jeza nebom prodje
vežuć san za zaborave

Osmijehom poruge i očajanja
rugam se ljepoti i dobrim vilama
U mojim očima nema kajanja
osveta caruje mojim žilama

Krvavi nokti u kosi leže
nigdje ni sjenke na mom licu
Tek mjesec bljeskom osvjetljava
niz obraz suzu izdajnicu
[/size]

"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"









160
poruka na forumu
22 277



post # 12 | 04.06.2012 , 9:53 AM

Ceo jedan narod
Izmišlja reči za pesmu
Koju će se usuditi da napiše
Jedan čovek posle sto godina

Ne boj se reči
Nije to ništa
Al ipak pazi
ne ljubi prošlost u ruku

Pevaj kao da ništa nije bilo
Juče ili pre sto godina
Nemamo vremena za rimu
Zvezdi sa severa ptici s juga

Ne boj se pesme
Reci, gde ćeš sutra
Zamka ti u zamci
...varaj vrata, piše na vratima

Poezija zija u svoje glupo p
Pesme sme svako da piše
I onaj koji ne zna kako se pišu
Velika slova od danas nepotrebna

Što je više gluvih
Pesma dobija u vremenu
Pokaži svoje srce i umri
Niko dva puta nije bio pesnik

Kao lekar zaljubljen u bolesti
Ljubavi pitam te čemu si me naučila
Kakvim nepotrebnim znanjima
Pticama zaljubljenim u sonet i ćirilicu

U vatri - noć
Izaći iz sna
Al poneti i blago
Kad sanjaš noć je tvoja sluškinja

I govorim ti kao što ptica leti kroz
lišenost
Ko ljubi opasnost ljubi izgubljeno vreme i
plamen
Slučaj živi u nedostatku strasti
Ja preplivavam da i ne mora uzaludnog

Treba ljubavi moja
Objasniti miris
Definisati vatru
Malo dublje malo visočije zemlja je
nekorisna

Vreme prošlo je vreme stvarnije
Kao prošlogodišnja žetva koja se vratila
u zemlju
Treba sve ponovo i drugačije reći
Život još nije završen iako je prošao

Imal iko ruku da mi da ..... al' da stvari posmatra ko ja ....... da ne kaze vreme ce izbrisat bol ..... nek brise svaciji ja hocu svoj ......... Imal igde mesto daleko od sveg ..... gde mogu da ne cujem tudji smeh ..... da ne cujem vreme ce izbrisat bol ...... nek brise svaciji ja hocu svoj !!!!!!!







Mallena
1779
poruka na forumu
960 7696



post # 13 | 05.06.2012 , 12:52 PM

KAD ZENA ZAVOLI

Možda nekad..
il nikad...
shvatiš... dohvatiš, dotakneš,
NE-shvatljivo, NE-dohvatljivo, NE-dotaknuto..

Možda nekad..
ili nikad...
osjetiš... okusiš, pomirišeš,
NE-osjetljivo, BEZ-okusno, BEZ-mirisno..

Možda nekad..
ili nikad..
zamotaš se u tugu... bol, sreću, snagu,
NE-tužnog, NE-bolnog, NE-sretnog, slabog...

Možda nekad..
ili nikad..
vineš se u nebo,
oviješ se oblacima,
plešeš s suncem,
igraš "voli, ne voli" trgajući zvijezdu po zvijezdu,
gledajući mjesec vidjevši NE-vidljivo..

Možda nekad...
ili nikad..
suzama okupaš dušu,
osmjehom pročešljaš sve oko sebe,
rukama braniš i trgaš neuhvatljivo,
nogama gaziš i udaraš sveto...

Možda nekad..
ili nikad..
shvatiš razliku između žene koja voli i žene koja je zaljubljena...
shvatiš njenu sreću u njenoj tuzi,
shvatiš bitku koju vodi sama sa sobom između smjeti i NE-smjeti,
između hoću (trebala bih napisat sad "neću", al žena kad voli ne poznaje "neću") i hoću,
biti ili NE-biti, a svaka će biti..

Shvatiš koje ju stvari, riječi i neprimjetni pokreti, pogledi (muškim rodu beznačajni) vrijeđaju, guše... trgaju, raskidaju, bol u nju trpaju...

Možda shvatiš koliko je njena ljubav sveta, čvrsta, popustljiva, nježna, iskrena, koliko joj život čini sretnim, a koliko joj ta sreća tuge stvara, koliko je jaka, a koliko slaba...

Možda shvatiš što znači "Kad žena zavoli", koliko se osjećaja isprepliće i kako joj se život okreće, možda shvatiš Dučićevu istinu nad istinama "Žena dobro zna da je slaba samo kad voli".

"Ne režite mi krila, ja ipak znam da letim tamo gdje se najteže leti, po realnosti!"









160
poruka na forumu
22 277



post # 14 | 05.06.2012 , 2:25 PM

Pertla - Charles Bukowski

Žena,
izduvana guma,
bolest,
strast,
strahovi koji te čekaju.
Strahovi tako mirni
da možeš da ih proučavaš
kao figure
na šahovskoj tabli.

Nisu velike stvari ono
što šalje ljude
u ludnicu…
Smrt koja ih čeka,
ubistvo, incest, pljačka, požar ili poplava.
NE.
Niz malih tragedija
je ono što ljude odvodi
u ludnicu.

Ne smrt voljenih,
već pertla koja pukne
iz čista mira.

Najveća prijetnja životu
je gomila tih prostih, običnih stvari
koje mogu ubiti brže od raka,
a koje su uvijek prisutne.

Registarske tablice,
porez,
istekla vozačka dozvola
ili otkaz na poslu.

Kad nešto radiš
ili kad ti nešto rade
žohari ili muve,
slomljeni naslonjač u sjedištu auta,
kad nemaš benzina,
kad imaš previše benzina.
Začepljeni sudoper,
pijani gazda,
kad predsjednika nije briga za tebe,
a guverner je lud.

Kad ti je prekidač za svjetlo razvaljen,
a dušek k’o bodljikavo prase,
105 dolara za par auto dijelova,
kad ti telefonski račun raste,
a tržište rada opada,
kad pukne lanac na vodokotliću
a svjetla na autu se ugase
i prednja i unutrašnja i zadnja
i mračnije je nego u paklu,
a duplo skuplje od toga.

Rane i urasli nokti
i ljudi koji insistiraju na tome da ti budu prijatelji.

To uvijek postoji i gore od toga.
česma što curi, Isus i Božić,
buđava salama, devet dana kiše,
avokado za 50 centi
i ljubičasta pašteta.

Da radiš kao konobarica na normu
da prazniš posude u bolničkim krevetima,
ili radiš u autopraonici,
ili kao perač suđa,
da kradeš torbice nemoćnim staricama,
ostavljajući ih da vrište na trotoarima
sa slomljenom rukom u 80-oj godini.

Iznenadna
dva crvena svjetla u retrovizoru
i krv u tvojim gaćama.

Zubobolja i 979 dolara za protezu
i 300 dolara za zlatni zub,
i Kina i Rusija i Amerika
i duga kosa i kratka kosa i bez kose,
i bez brade i bez lica.

Sa svakom puknutom pertlom
na sto puknutih pertli,
jedan čovjek, jedna žena,
jedna stvar
ode u ludnicu.

Zato, pazi dobro
sljedeći put
kad se sagneš da
zavežeš cipele.

Added (05 Jun 2012, 2:25 PM)
---------------------------------------------

Ja, ti i svi savremeni parovi- Miloš Crnjanski

Ceo nam je dan dug, i dosadan.
Do večeri, kad se, krišom, sastajemo.
Poljubac jedan, brz, i negledan,
dosta nam je. Da se svetu nasmejemo.
Da odemo u noć, kao da smo krivi.
Lako, kao tica, koja kratko živi.

Naš viti korak ne vezuje brak,
ni nevini zanos zagrljaja prvih.
Nego osmeh lak, što cveta u mrak,
na usnicama sa dve, tri kapi krvi.
Ruke nam ne drhte, od stara prstenja,
nego od žudi , straha i sažaljenja.

Ah, nije taj strah samo naš uzdah,
Kad vidimo šumu, kako lako cveta.
Nego je to plah, isprekidan dah,
kojim bi nekud dalje sa ovoga sveta.
U slobodu, kud, nad nama grane jezde.
U prah mirisan, kud lipe raspu zvezde.

Uzeše nam čast, ali svetli slast,
nebesna, kao ponos, na našem licu !
Naša je strast gurnula u propast:
laži, zakone, novac i porodicu.
Od poniženja nam je klonula glava,
Al nam se u telu, proleće spasava

Naš tužan osmeh blagosilja greh;
žig onih koji ljube, na svetu celom.
Ceo nam je dan dug i dosadan,
I prolazi u ćutanju neveselom.
Tek uveče, slobodan kao u trvi cvet,
ja te čekam. Na jednoj klupi, razapet.

Imal iko ruku da mi da ..... al' da stvari posmatra ko ja ....... da ne kaze vreme ce izbrisat bol ..... nek brise svaciji ja hocu svoj ......... Imal igde mesto daleko od sveg ..... gde mogu da ne cujem tudji smeh ..... da ne cujem vreme ce izbrisat bol ...... nek brise svaciji ja hocu svoj !!!!!!!







velikoStopaloobdukcija uma
1098
poruka na forumu
755 2949



post # 15 | 05.06.2012 , 3:14 PM

Mance - Rajka

U jednome gradu
Ne znam gdje
Bila je ulica
A u njoj kuća
Broj osamnaest
Ta kuća imala je haustor,
Stepenište
A na drugom katu
Živjela je Rajka, Rajka,
Rajka, Rajka, Rajka

Rajka čita roman,
Rajka čita rotoroman,
Rajka čita novi rotoroman
Ona nije sama, ne!
S njom je njena mama
S njom je njena mama
S njom je njena stara mama
S njom je stara, sijeda mama
Rajka nije sama,
Rajka nije sama

Mama zovi policiju
Došli, došli su nam lopovi
Mama nazovi 92
Jer lopovi su sada pred vratima

To je kraj priče
To je kraj ulice
To je kuća broj osamnaest
To je bila Rajka

studirati filozofiju smotaliteta travologije u rizlogiji je smjesno jer ja se bavim velikoStopaloobdukcijom uma i zato vas molim da obratite paznju kako se ponasate,hvala









160
poruka na forumu
22 277



post # 16 | 05.06.2012 , 5:29 PM

Bezimena - Luis Aragon

Poveriću ti jednu tajnu Vreme si ti
Vreme je žena Ono oseća
Potrebu da mu se udvara i da se klekne
Pred njegove noge као kad se haljina raširi
Vreme je kao kosa beskrajna
Očešljana
Ogledalo koje dah zamućije i dah razbistrava
Vreme si ti koje spava u zoru kada se budi
I kao nož si koji prolazi kroz moje grlo
Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena
I najgore je što je želja beskrajna i neispunjena
Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji
Ja znam da ne treba razbijati čaroliju
Mnogo je gore nego da te osetim stranom
Da bežiš sa mislima izvan nas
I srcem već u nekom drugom veku
Bože moj kako su reči teške A ustvari jeste to
Moja ljubav iznad zadovoljstva
Moja ljubav van domašaja današnjeg udarca
Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik
I ako ti nedišeš gušim se
I po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom
Veliku tajnu hoću da ti kažem Svaka reč
Na mojoj usni sirotica je koja prosi
Jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom
I zato ja kažem tako često da te volim
U nedostatku dovoljno jasnog kristala izraza kojiu bi ti stavila sebi oko vrata
Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora
Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri
Reći ću ti veliku tajnu Ja ne znam
Da govorim o vremenu koje na tebe liči
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
Kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
Mašu rukom pošto su vozovi otišli
Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza
Hoću da ti kažem veliku tajnu Bojim se za tebe
Bojim se onoga što te prati večerom ka prozorima
I gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju
Bojim se vremena brzog i laganog bojim se za tebe
Hoću da ti kažem veliku tajnu Zatvori sva vrata
Lakše je umreti nego voleti
Zato ja sebe mučim životom
Ljubavi moja.

Imal iko ruku da mi da ..... al' da stvari posmatra ko ja ....... da ne kaze vreme ce izbrisat bol ..... nek brise svaciji ja hocu svoj ......... Imal igde mesto daleko od sveg ..... gde mogu da ne cujem tudji smeh ..... da ne cujem vreme ce izbrisat bol ...... nek brise svaciji ja hocu svoj !!!!!!!









125
poruka na forumu
17 184



post # 17 | 05.06.2012 , 5:29 PM

Quote (Mali_Zmaj)
Mance - Rajka

Freaky... O.O but cool... (Y)












160
poruka na forumu
22 277



post # 18 | 05.06.2012 , 11:34 PM

Evo ti ruka dragi prijatelju!
Ustani pa makar i ja pao!
Evo ti poslednje pare iz mog džepa!
Kupi i ne pričaj nikom da sam ti ih ikada dao!
Ne pitaj me hoću li pomoći, samo mi ispričaj šta te muči! ...
Saslušaću te, zato sam tu, da zajedno stanemo na kraj tvojoj muci!
Hoću li sutra biti tu za tebe?
Ne znam i nemoj me pitati!
Ako budem živ, ako budem zdrav, poleteću i uz tebe ću stati!
Pitaš me kako da mi zahvališ..ne zahvaljuj i ne pitaj više!
Ne tražim zahvalnost niti ikakvu protivuslugu!
Tražim samo da uvek vičeš na mene, kad posustanem i kad ne želim dalje!
Želim da me guraš, kad mi olovne noge ostanu bez snage!
I lupi mi šamar žestoko..... onaj najjači, kad počnem da kukam nad životom i kad počnem da žalim sebe!
Pokaži mi prstom ono što imam, pokaži mi one koji to nemaju!
Ne tražim ništa, samo me podseti da dišem i podseti me da ima i onih, koji ne dišu više!

Imal iko ruku da mi da ..... al' da stvari posmatra ko ja ....... da ne kaze vreme ce izbrisat bol ..... nek brise svaciji ja hocu svoj ......... Imal igde mesto daleko od sveg ..... gde mogu da ne cujem tudji smeh ..... da ne cujem vreme ce izbrisat bol ...... nek brise svaciji ja hocu svoj !!!!!!!









2523
poruka na forumu
87 1228



post # 19 | 23.06.2012 , 10:10 PM

[font=Courier]Ako čuješ

Ljubavi moja, srećo i tugo,
prošlost me naša još uvek prati,
noćas sam opet molio dugo
da mi te život ponovo vrati.

Nadanja moja polako brišu
jeseni koje sve brže idu,
ponekad plačem dok slušam kišu
i gledam tvoju sliku na zidu.

Živim od vina i uspomena
na prošlu mladost i sreću našu,
kraj mene leži usnula žena,
al' moja ruka miluje čašu.

Milujem čašu umesto tebe,
dok me praznina u duši slama,
umoran pitam samoga sebe
da li si i ti večeras sama.
[/font]



Sex je kao skok s motkom,skačeš dok imaš motku










160
poruka na forumu
22 277



post # 20 | 24.06.2012 , 7:00 PM

Stojim ovde otupeo i nem
pokusavajuci sve to shvatiti
ali jednostavno ne mogu verovati.
Odjednom je sve drugacije,
nesto nedostaje...
Pitam se, moze li iko reci
da nemam pojma sta uciniti?
A ja ne mogu poceti
shvatati zivot bez tebe.

Dok zivim i disem
osecam te upravo ovde sa mnom...
Sjecati cu te se celog zivota...
Kao sto zivim i disem...

Daleko izvan razumevanja
ne govore ti ista da ti pomognu razumeti.
Dajte mi trenutak koji cu hteti zapamtiti.
Svaku crtu na tvome licu,
svaki nabor na dlanu
jer.... nemam reci za reci Zbogom.
Ali .... pokusacu, pokusacu

Dok zivim i disem
osecam te kraj sebe.
Secati cu te se celog zivota...
dok zivim i disem....

Imal iko ruku da mi da ..... al' da stvari posmatra ko ja ....... da ne kaze vreme ce izbrisat bol ..... nek brise svaciji ja hocu svoj ......... Imal igde mesto daleko od sveg ..... gde mogu da ne cujem tudji smeh ..... da ne cujem vreme ce izbrisat bol ...... nek brise svaciji ja hocu svoj !!!!!!!



Search: