Nakon znatnog uspeha prvog Assassins Creed-a, Ubisoft je shvatio da ovaj serijal ima dosta potencijala kao trilogija i odrešio je kesu. Usledili su nastavci Assassins Creed II i Brotherhood koji na scenu dovode novog junaka, a priča se seli iz srednjovekovnog Jerusalima u Italiju nekih 400 godina kasnije.

Novi junak u igri će postati jedan od najomiljenijih likova u gejmerskoj populaciji, Ezio Auditore da Firenze. Mladi Ezio prati porodičnu tradiciju assassina u koju ga uvodi njegov otac, Giovanni Auditore. Nakon što se osvetio za smrt svog ujaka Marija i oslobodio Rim teške tiranije papinog vojskovođe Cesarea, Ezio kreće na dalek put u dvorac Masyaf, nekadašnji dom assassina i poslednje počivalište velikog assassina i mudraca, junaka prve igre pod imenom Altaïr ibn La-Ahad. Legenda o njegovim tajnama koje je zaključao u bibilioteku ispod dvorca navodi Ezija da po svaku cenu spreči omraženo bratstvo templara da se dočepa drevnih relikvija koje potiču iz takozvane “prve civilizacije”. Ipak, templari stižu prvi do Masyafa ali veliki Altaïr je bio dovoljno oprezan da neprobojna vrata bibilioteke zaključa sa 5 mističnih ključeva i naloži ocu Marka Pola, Niccolu da ih sakrije što bolje ume i naravno na različita mesta. Altaïr je bio i previše oprezan sa gorepomenutim relikvijama a kako to već ćete videti u igri.

Dakle, Ezija su u zamku sačekali templari, koji su ovde prikazani kao Vizantijci sa obeležjima dvoglavog orla. To malo zvuči nelogično s obzirom da su templari, krstaši bili veliki neprijatelj Vizantije ali se nekako uklapa sa činjenicom da će Ezio stići u Carigrad ili Konstantinopolj kojim sada vladaju Turci osmanlije kojima ti isti templari(Vizantijci) spremaju zajedničku revoluciju. U Masyafu, Ezio dolazi do informacije o ključevima biblioteke i redovno piše pisma sestri Claudiji gde joj saopštava svoje planove i napredak kao i osećanja prema mladoj italijanki Sofiji koju upoznaje u Carigradu. Ezio takođe sreće i Jusufa Tazima, ovdašnjeg assassina koji ga upoznaje sa novim oružjima i sa samim gradom. Grad je ponovo podeljen na sektore kojom dominiraju visoki tornjevi koji se sada zovu Templar Den(isto što i Borgia Tower iz Brotherhooda). Nakon ubijanja templarskog kapetana, većina njegovih vojnika će se razbežati a paljenjem baklje na vrhu tornja zvanično ste osvojili teritoriju na kojoj sada možete renovirati knjižare, kovačnice, banke itd. i od toga uzimati profit. Oružja su manje više slična onima iz Brotherhooda ali Ezio sada ima hookblade, zamenu za drugi skriveni nož na ruci koji sada omogućuje sigurnije skokove jer se možete zakačiti ako Ezio ne može dohvatiti rukom, takođe radi bržeg kretanja Ezio se može zakačiti za kanap sa krova na krov što takođe omogućava i brzu eleminaciju stražara na krovu.

Regrutacija novih assassina je takođe potrebna ali ovog puta više nema “ugovora” po Evropi na koje ih možete slati da biste zaradili novac a oni dobili iskustvo…zapravo ih ima ali nisu isplativi. Sada ih možete slati u gradove koje kontrolišu templari na zadatke, slične starim “ugovorima” ali ovog puta sve će to ići o vašem trošku a ukoliko oslobodite grad vi ćete od njega dobijati neki novac kao i od renoviranih radnji ali kao što rekoh to se baš i ne isplati. Takođe, jedna od novina u igri jesu odbrane osvojenih Denova. Kako skačete okolo u open world okruženju jednostavno ne možete odoleti da jednog ili grupu stražara napadnete i napravite masakr. Ubrzo će se popuniti skala koja je u prošloj igri značila da vas stražari mogu prepoznati jer ste traženi ali u ovoj igri ako ne smanjite Templar awarness jedan od vaših osvojenih kula ili Denova će biti napadnut. To je neka vrsta tower defense mini igre koju ipak ne morate odigrati ali u suprotnom će vam okolina tornja biti prepuna Vizantijskih vojnika a ono što je izazvalo mnogo nezadovoljstva kod igrača jesu stražarske “kućice” na zgradama u koje ne možete ući već 2 stražara sa puškama u svakoj kućici morate ubiti dalekometnim oružjem. Iako je priča zaista odlična gejmplej je nepotrebno zakomplikovan. Tower defence mini igra, na primer, s vremena na vreme počinje da iritira, delom jer se skala Templar awarness zaista brzo puni, a delom jer je i ona vrlo dosadna i naporna.

Stražari u gradu se sada dele na 2 grupe, postoje Vizantijci tj. Templari a tu su i regularne jedinice turske vojske, oni takođe imaju klase vojnika. Sada na krovovima srećete dosta stražara sa puškama ali tu su i bombaši. Još jedna novost u igri – bombe, možete ih kupovati gotove ili ih možete sami praviti od baruta i drugih sastojaka koje uzimate sa mrtvih vojnika ili nalazite po gradu. Još jedna promena u igri koja je više loša nego dobra a to su sami civili. Stanovnici Carigrada žive normalne živote iako ih vojska povremeno ugnjetava, naročito janjičari, elitni sultanovi vojnici sa kojima ćete imati najviše problema u borbi. Slučajni prolaznici će sada drugačije reagovati što vi pljačkate mrtve vojnike, nazivaće vas jeretikom i prozivati vas što zaista zna da iznervira više nego što možete da zamislite, toliko da ubijete i jednog od njih samo da biste ih ućutkali. Više nemate mogućnosti da jašete konja kroz grad što je još jedan veliki minus, kao i to što je mnogo manje podzemnih prolaza koji vam skraćuju vreme trčanja po zaista velikom gradu kakav jeste Carigrad. U vašoj potrazi za vođom templara u Turskoj i u samoj potrazi za ostalim ključevima će vam pomoći vaš saputnik sa broda kojim ste došli u Carigrad, Sulejman za koga ćete kasnije saznati da je zapravo princ i da se njegov otac i stric kolebaju oko prestola koga je sultan obećao njegovom stricu koga baš i ne podržavaju vojska i janjičari. Njegova pomoć će vas na kraju dovesti do samog centra templarske organizacije u turskoj koja planira revoluciju i oslobadjanje otomanske vlasti i naterati vas da privremeno napustite Carigrad. U jednoj od misija ćete isprobati istorijsko oružje pod nazivom “grčka vatra”, neka vrsta eksperimentalnog bacača plamena koje je zaista postojalo i koje dosta liči na nešto poput Leonardovih oružja iz Brotherhooda.

Sporednih misija i sada ima na pretek što je sasvim okej. U svakom osvojenom Denu možete postaviti jednog od vaših elitnih assassina(oni najiskusniji sa punom XP skalom) kao nadzornika što vam otključava nekoliko dodatnih misija gde njemu pomažete u nekim lokalnim poslovima poput jurnjave za izdajnikom ili praćenje nekog od saradnika koji je postao sumnjičav.
Multiplayer je manje više sličan onome iz Brotherhooda, i dalje je pozadina svega toga da ste svi vi igrači zapravo Abstergo agenti, učenici templarske škole za ubijanje koji u mašini Animus bukvalno lovite jedni druge u virtuelnom okruženju. Neki modovi od vas zahtevaju da pronađete vašu metu pomoću radara koji vas navodi u njenom pravcu ili jednostavno pomoću slike. To će od vas zahtevati da budno motrite kretanje oko vas jer igrači često prave neka nagla skretanja za razliku od virtuelnih civila. Kada locirate metu ubijate je izbliza hladnim oružjem ali ako vas primeti ona može pobeći ili se sakriti a vi izgubiti priliku za još poena za vaš tim. Likovi su raznovrsni ali i većina civila izgleda identično inače bi pronalaženje vašeg čoveka bilo ekstremno teško za ograničeno vreme koje imate na raspolaganju.

Takođe je bitno da ubijete striktno baš onoga koji vam “Contract” zadaje ali ako primetite nekog igrača možete ga Stunovati tj. zavaliti ga pesnicom i ošamutiti na neko vreme i tako pomoći drugome čija je on meta. To i jeste začkoljica multiplayera, meta može pobeći ili se sakriti od vas ali vas može i da vas ubije ako ste neoprezni ili jurcate bez razmišljanja. Virtuelni svet vam omogućava trčanje i kretanje poput assassina što znači da nije u pitanju samo jurcanje i odguravanje civila već i penjanje po krovovima i druge akrobatske sposobnosti koje krase profesionalnog ubicu. Vrlo važna stvar jeste uklapanje u okolinu u čemu pomažu grupe ljudi na ulicama, klupe i mesta za skrivanje poput kola sa senom i dr. Ukoliko iz daleka primetite vašu žrtvu ne morate odmah pojuriti za njom nego se prihvatite krovova pa nađite povoljan trenutak za skok.

Krajnji zaključak za Revelations bi bukvalno bio: “Super, ali moglo je biti još bolje”. Gore pomenuti nedostaci kvare uživanje u inače odličnoj igri, ali i oni se polako prevazilaze. Odličan posao Ubisoftovog tima i spektakularan kraj odlikuju svaki Assassin Creed što je i slučaj kod Revelationsa. Ezio se penzioniše, a na scenu stupa amerikanac Connor, čime će nas on iznenaditi u 18. veku za vreme američkog rata za nezavisnost? E pa videćemo!