Bez obzira na to što je sve uradio kako treba, Darksiders nije uspeo ni da se približi zamišljenom uspehu. Nastavku je zbog toga posvećeno mnogo više pažnje da bi se serijal približio ozbiljnijem stilu, ali da li je tako nešto uopšte bilo potrebno?

Tamo gde je Darksiders bio isprobavanje nečega novog i krčenje novog terena na kojem kasnije treba da stoji višespratnica sa svim modernim dodacima, Darksiders 2 je većinom dovršena zgrada. Znate kako su gradilišta uglavnom ograđena visokom ogradom da obični prolaznici ne bi videli proces izgradnje, već mogu da vide samo planiran izgled dovršene zgrade na tabli? Takva analogija se ovde savršeno uklapa. Prvi Darksiders je bio virtuelni model onoga što serijal zapravo treba da bude, a Darksiders 2 predstavlja kompletnu viziju Vigil Games-a. Bitnijeg odstupanja nema - Darksiders 2 je korak dalje, a jedino pitanje je dužina raskoraka.

U prvoj igri ste preuzeli ulogu Rata. Zemlja je usred Apokalipse, a njeni jahači su dočekali ispunjenje svoje svrhe. Rat je na početku bio verni sluga Charred Council-a, ali se kasnije okrenuo protiv njih i zbog toga je morao da plati visoku cenu. Jahačima bratstvo znači više od bilo čega drugog, a nada za spas je Smrt, koji će ujedno pokušati da spase i brata, ali i čovečanstvo od potpunog uništenja. Sad, kad vam neko kaže Smrt kao jahač apokalipse, verovatno ispred sebe imate generalnu sliku: tamna odora, skeletalne ruke, ogromna kosa i, naravno, konj. Vigil imaju malo drugačiju viziju. Dok je Rat bio ono što po mnogima i treba da bude - mišićavi ratnik kojem je glavni način komunikacije mahanje raznim oblicima hladnog oružja - predstavljanje njegovog sabornika u sličnom obliku je malo...neočekivano. Smrt nije misteriozna figura koja se pojavljuje u poslednjim trenucima svačijeg života, već je mnogo više nalik svom bratu: barata raznim oružjem, pentra se po zidovima i rešava zagonetke. Opet naglavašamo, ne radi se o nečemu što je automatski loše, samo... Čudno je, ako ništa drugo. U jednom trenutku ćete sejati smrt i pretvarati se u svoj pravi oblik koji će i desetak neprijatelja sa lakoćom raseći na komade, a već u sledećem ćete pregovarati cenu za novi oklop ili pristajati da odnesete pismo na drugi kraj sveta. Ako bolje razmislimo, Smrt je do sada većinom prikazivan u akciji, odnosno samo kad radi ono što radi najbolje - ubija, i nismo baš imali prilike da ga vidimo dok radi svakodnevne stvari za jednog jahača apokalipse.

Daleko od toga da je to jedina novina u odnosu na prethodni deo. Već smo rekli da je Darksiders 2 nalik starijem bratu, a to postaje jasno odmah na početku igre. Prvi Darksiders je bio uvod u serijal - Rat dobar deo igre nije imao konja, univerzum je morao da se predstavi i uopšte da se utvrdi kakva igra nam predstoji. Darksiders 2 ispred sebe nema praktično ništa od toga, već je odmah spreman za akciju. Smrt u svoju avanturu uleće u punom galopu, sa jednom rukom na kosi a drugom na uzdama konja. Da je sadržajna igra, verujemo da nema potrebe naglašavati - prvi deo nije bio ispod dvadesetak sati, a ni nastavak nema razloga da bude drugačiji po tome. Proširenja, međutim, se ne odnose samo na puku dužinu igre. Među osnovnim mehanikama se sada nalaze i loot sistem, napredniji sistem levelovanja i, uopšte gledano, više svega. Više oružja, više zagonetaka, više razloga za istraživanje sveta... Sve to u teoriji zvuči dobro, ali čak i od dobrog možemo imati previše.

Rat je mogao da koristi nekoliko vrsta oružja, a ovde ćete macole, mačeve, kose i komade oklopa menjati brže nego ikada. Loot ispada iz svega oko vas, tako da ćete svoj inventar uglavnom prazniti od viška nego dopunjavati kupovinom nove opreme. Osim toga je uvedeno i zaposednuto oružje, koje ima svoje nivoe od maksimalnih pet. Ne, ne dobijaju se redovnim korišćenjem, već ih morate hraniti ostalim delom inventara. Kvaka je u tome što se atributi oružja koja žrtvujete prenose, tako da dobro razmislite o kombinaciji koju nameravate da postignete. Hoćete ogromno sečivo koje istovremeno ima i dodatnu vatrenu i ledenu štetu, a pritom vam dopunjava health svakim ubijenim neprijateljom? Može, naravno, ali je uglavnom dobra ideja usredsrediti se na jedan ili eventualno dva atributa i to nadograditi što više, umesto po nekoliko poena ili procenata u svaku kategoriju. Skill poeni se dobijaju na svakom nivou, a podeljeni su u dve grane - borba prsa u prsa ili necromancy, a kao i sa nadograđivanjem oružja, i ovde je svrsishodnije skoncentrisati se na jednu granu. Jedna grana vam dozvoljava prizivanje zombija i vrana i oslanja se na borbu iz daljine, dok vam druga daje razne veštine za efikasnije komadanje hordi demona, tako da stil igre možete prilagoditi kako vama odgovara. U svakom slučaju, combo udarce dobro proučite jer ovde imaju mnogo bitniju ulogu nego ranije. Upoređivanje sa sistemom iz Devil May Cry bi možda bilo preterivanje, ali je napredak definitivno usmeren ka tome, sa akcentom na lance od 100 ili više udaraca u nizu i držanjem neprijatelja u vazduhu što duže vreme.

Prvi Darksiders je bio preko potrebna sveža krv u ustaljenoj borbi u kojoj stalno pobeđuju isti igrači. Radije smo pratili kako neko nov možda ne ostvaruje uspeh ostalih, ali je bar uložio svojski trud. Posle dve godine pauze, isti igrač se vratio u arenu, a u međuvremenu je naučio mnogo toga novog. Ranije je bio borac prsa u prsa, sa eventualnim izletima u druge stilove. Sad ga ne možete prepoznati - koristi svo oružje koje mu padne ruku, postao je vrsni akrobata, manipuliše prostorom i vremenom a razvijeno telo i muževnost je zamenio maskom u obliku lobanje i ciničnim stavom. Neki će sve ove promene oberučke prihvatiti, jer možda nemaju često priliku da prate borbe, a utisak od pre dve godine i dalje nije izbledeo. Drugi će jedva čekati da ponovo vide svog borca, da bi ih njegova potpuna transformacija verovatno razočarala. Darksiders 2 radi toliko stvari da prosto ne zna šta će sam sa sobom. U osnovi je to ista igra, i po tome mu ne možemo zameriti. I dalje pričamo o igri koja će vas vezati uz sebe tokom narednih tridesetak sati, uz more mogućnosti za dalje ili ponovno igranje, a pritom nigde tokom tih 30 sati nećete naići na veštačko produživanje. Sve vreme ćete prolaziti kroz tamnice, rešavati zagonetke ili jednostavno istraživati svet. Probl...dobro, možda je 'problem' malo prejaka reč - potencijalne nesuglasice nastaju kada igra počne da vas zatrpava opcijama, a vi ne znate šta da radite prvo. I da, svesni smo da se ovo može smestiti na obe strane spektruma, u zavisnosti od očekivanja. Prema tome, ako ste igrali prvi deo onda ste verovatno davno prestali sa čitanjem ili ste apsolutno zaobišli opise i već ste zaronili u nove avanture; ako ste pak među ostalima koji su i dalje neopredeljeni, imajte na umu da sadržaja ima mnogo, mnogo više nego u prosečnoj igri. Igranje Darksiders-a 2 je poduhvat koji nije za svakog, ali ćete biti bogatiji za novo poglavlje sage koja je uveliko u toku.