Nedavno je kolektivno oko gejmera širom sveta ponovo okrenuto prema jednog maloj ekipi koja sebe naziva Rockstar. Igra, kojom su oni pre više od 10 godina sebi stvorili ime, sada je usred masivne medijske kampanje dobila zvanični četvrti nastavak (koji je zapravo deveta igra u serijalu). Krug fanova se širio sa svakim nastavkom, a Grand Theft Auto IV nimalo ne zaostaje za svojim prethodnicima. Čekali smo ga godinama, nagađali se oko radnje i likova iz igre, pretrpeli odlaganja... sada se sve to isplatilo sa debelom kamatom – GTA IV je konačno u našim rukama, i nećemo ga ispuštati ni po koju cenu. Kao i u prethodnom delu, radnja igre smeštena je u fiktivni grad Liberty City, koji je baziran na New York-u. U uvodu je prikazano kako protagonista Niko Bellic stiže u Liberty City kod svog rođaka Romana da bi mu se pridružio u uspehu i bogatstvu, o kojima je toliko puta čitao u pismima. Po njegovom imenu se može predpostaviti da je on iz bivše Jugoslavije, na šta ima brojnih pokazatelja, a najprisutniji od njih jeste povremena rečenica izgovorena jako loše akcentovanim srpskim jezikom. Odmah po stizanju Niko shvata da ga je Roman sve vreme lagao i da umesto skupih automobila i luksuzne vile poseduje kockarske dugove i malu kancelariju iz koje vodi taksi udruženje. Ipak, Niko je odlučan u svojim planovima, i s obzirom da mu je pre svega potrebna pokoja zelena novčanica, počinje da pomaže prvo Romanu, a vrlo brzo i drugima, mahom kriminalcima. Obavljanje sitnih poslova vremenom se zamenjuje većim, a samim tim i unosnijim zadacima, tako da skoro ne postoji vrsta kriminalne radnje koju nećete raditi tokom igre. Od jednostavnih "ubij ovog" i "ukradi ono" pa do pljačke banke sa sve jurnjavom kroz zakrčene ulice metropole, Niko je zaista svestran i nije mu strano apsolutno ništa što mu poslodavci nude. U osnovi, GTA IV je manje-više ostao isti kao i par prethodnih delova. Najveći deo igre ćete provesti za volanom dok se krećete ulicama velegrada koji vas okružuje. Pogled je i dalje iz trećeg lica, izbor naoružanja je približno isti - drugim rečima, Rockstar-ovci su uzeli sve ono što je bilo dobro u prethodnim nastavcima i na osnovu toga razvili potpuno novu igru. Već na samom početku, dok vas igra upućuje u osnovne kontrole vozila i kamere, videćete kako je ona ostala ista, ali na mnogo većem i zavidnijem nivou. Dok odbacujete Romana do njegove firmice, usput možete po prvi put da posmatrate koliko toga se zapravo dešava oko vas. Stižete do ćoška i skrećete levo, ali pre toga vidite da se niz ulicu desio sudar i da su vozači izašli iz njihovih vozila. Par blokova niže morate naglo da zakočite jer je ispred vas protrčao čovek sa pištoljem u ruci, a odmah iza njega policajac. Dok stojite, na semaforu primećujete mladu damu koja u jednoj ruci drži kafu, i odlučujete da skrenete pažnju na sebe pritiskanjem sirene. Dotična dama, umesto da primi vaš gest kao kompliment, ne očekivajući sirenu ispušta čašu iz ruke i odmah potom vas primećuje u kolima, ali nažalost nije druželjubive naravi i počinje da vas osipa ne tako kulturnim rečima. Ako mislite da otpišete sve ovo kao skriptovane sekvence koje se ponavljaju svaki put, grdno se varate. Koliko god puta da odigrate istu deonicu, najveći deo ovakvih sporednih dešavanja svaki put će biti drugačiji, čime se mnogo dobija na fluidnosti igre. Bilo kako bilo, nastavljate dalje ka vašem cilju, stižete do Romanovog apartmana i zarađujete svoje prve dolare. Tek ste sišli sa broda, neispavani ste, niste jeli ni pili ništa normalno, a uostalom ste u Americi i prema tome radite ono što bi uradio bilo koji drugi prosečan Amerikanac: silazite niz stepenice, ulazite u auto i pravac u restoran brze hrane. Posle toga je na redu odmaranje i zato se vraćate u stan, sedate u fotelju i uključujete TV. Ovo je samo mali deo onoga što možete da radite između misija u igri - GTA IV pojam otvorenog sveta diže na sasvim novi nivo i, verujte mi, nikada vam neće biti dosadno. Liberty City je prepun raznih aktivnosti i bez problema možete provesti par sati a da pritom ne uradite ni jednu jedinu misiju. Budući da je GTA ipak akciona igra, a ne simulacija svakodnevnog života, centralni deo su misije koje ćete izvršavati. Kao što je već napomenuto, one se ne razlikuju puno od onoga što možete videti u prethodnim delovima, pa čak ni od onih iz drugih, sličnih naslova, ali ruku na srce, koliko možete biti inovativni ako je glavni akter neko ko je upravo stigao u stranu zemlju i jedini cilj mu je da zaradi što više para? Tim više što je radnja smeštena u grad koji vrvi od sitnih kriminalaca, dilera drogama i oružjem, prijateljica noći i mnogih drugih pojedinaca kojima muzeji i pozorišta sasvim sigurno ne spadaju u omiljene hobije; uostalom, sam Niko ima prošlost sa kojim bi se retko ko hvalio - učestvovao je u ratu, krijumčario je ljude, trgovao svime i svačime... Sasvim je logično da će se opredeliti za nastavljanje istim putem. Ne otkrivajući skoro ništa o svojoj prošlosti (osim par detalja), on predstavlja savršenog čoveka, a njegov "prvo zapucaj pa posle postavljaj pitanja" mentalitet može da bude samo prednost s obzirom šta ga sve čeka u novom okruženju. Dobar deo njegovih prijatelja će od njega tražiti da eliminiše nekoga ko je zaslužio da bude okarakterisan kao izdajica, kradljivac, prevarant i slično, ali to će retko, ako ikad, da ide glatko. Najčešće će se ubijanje pojedinca pretvoriti u 15-minutno puškaranje u nekoj zgradi, zapuštenoj građevini ili pak ispod grada, u dubinama tunela za metro. Tu bi se mogla primetiti i prva mana igre, a to je repetitivnost misija. Iako su one jako lepo uklopljene u tok priče i svakom međuanimacijom ponešto otkrivate o likovima, posle par sati igranja shvatićete da se skoro sve misije svode na jednostavan recept: nabavi kola, idi do tačke A, ubij ovog/ove i idi do tačke B. Svežinu u tu monotonu kolotečinu unose misije kao što je ona u kojoj se trkate kroz guste ulice i morate da budete prvi ili još jedna u kojoj vozite helikopter...dakle, nikako se ne može reći da igra dosadi. Čak i da naiđete na neku težu misiju, sa samo malo mozganja možete sebi da olakšate zadatak. Osoba koju morate da eliminišete beži u sportskom automobilu? Prethodno nabavite isto takva ili bolja kola i rešili ste problem. Ili: dobili ste zadatak da ubijete poveću grupu narko-dilera? Nema problema, ukradite vatrogasna kola, poprskajte kompletnu ekipu pa posle ležerno izađite iz vozila i nastavite prskanje mecima. Mogućnosti stvarno ima puno, a uostalom, stvarno teških misija ni nema u tolikoj količini da bi to predstavljalo problem. Gledano sa tehničke strane, GTA IV definitivno postavlja nove granice, što su uostalom i prethodni delovi mahom postizali. Grafika je dovedena do nivoa perfekcije; okolina deluje stvarno realno i u 99% slučajeva postiže ono što su joj, najverovatnije, autori postavili kao glavni zadatak: da se u što kraćem roku uživite u atmosferu Liberty City-ja i uvek joj se vraćate, ma koliko se prethodno iznervirali i naljutili na misiju koju ste po sedmi put pokušali da odigrate bez uspeha. Jedina zamerka koja bi se mogla naglasiti jeste preterano korišćenje blur-a; daleki objekti će se prikazati kao nedefinisana mrlja koja se može razjasniti jedino snajperom (doduše, navedenim dalekim objektima ste i vi sami mrlja u vidokrugu pa vam oni neće predstavljati problem). Teksture, modeli likova, vozila i animacija lica su nešto što jednostavno ne smete da propustite. U ovom aspektu razlika između verzija za Xbox 360 i Playstation 3 ne postoji i očigledno je da je, u slučaju Microsoft-ove konzole, iskorišćen i poslednji gram sirove snage hardvera. Igru pokreće kombinacija RAGE i Euphoria engine-a, od kojih je ovaj drugi zadužen isključivo za animaciju likova. Kao što je ranije rečeno, osnova je ostala neizmenjena u odnosu na prethodne nastavke. Tačnije, igra je u neku ruku "nabudžena" verzija 3. dela (u šta, između ostalog, spadaju San Andreas i Vice City), s tim da ovaj put fizički izgled vašeg lika ne možete menjati, osim ako ne računate odeću i obuću. Interesantno je da kupovina nove garderobe ne predstavlja puku šminku jer će vam, na primer, za ulazak u određene klubove, ali i za neke od misija trebati odelo sa kravatom. Sve što jednom kupite će se dalje nalaziti u vašem stanu, gde se inače radi i snimanje pozicije. Pored toga, u svakom stanu se nalazi i TV koji možete gledati, i to u bukvalnom smislu; u ponudi je određena količina kanala sa različitim programom (od crtanog filma do dokumentarnih emisija je zastupljeno skoro sve). Ispred stana se nalaze mesta za parkiranje koja mogu da sačuvaju dva vozila (tačnije, postoje dva mesta za vozila, ali je dovoljno da se samo sa jednim točkom parkirate unutar crta i vozilo će biti sačuvano). Kako napredujete u igri, otvaraće vam se novi delovi Liberty City-ja, a samim tim i novi safehouse-ovi. U gradu postoji i par Internet kafića, u kojima možete da pročitate vaše e-mailove ili da posećujete brojne (fiktivne) sajtove koji mahom ismevaju određene delove popularne kulture. Preko Interneta se takođe mogu kupovati pozadine ili melodije za vaš mobilni telefon, nakon što dobijete malo jači model koji podržava te funkcije. Kad smo već kod mobilnog telefona, on predstavlja jednu od bitnijih novina za GTA serijal. Dobićete ga odmah na početku igre, a sadrži sve bitne funkcije: možete obavljati pozive, primati (ali ne i slati) SMS poruke, a kasnije i praviti fotografije. Sadrži brojeve svih ključnih likova u igri i njih možete da nazovete u bilo kom trenutku, zbog misija ili rekreativnih aktivnosti kao što su kuglanje, pikado ili poseta striptiz-klubu. Dolazeće pozive možete da primite ili odbijete (osim u slučaju ključnih poziva tokom i na kraju određenih misija), a razgovor možete i da prekinete u svakom trenutku, uz rizik da će se druga strana uvrediti zbog toga. Svi vaši kontakti će i vas s vremena na vreme zvati da idete negde i, ako im dovoljno ugodite, postaće vam prijatelji i otvoriti niz različitih mogućnosti. Tako, na primer, ako se sprijateljite sa Little Jacob-om koji se bavi prodajom oružja, on će vam ponuditi da vam proda svoju robu kada vam to zatreba, i to po sniženoj ceni. Ili, ako se zbližite sa mladom damom koja radi kao medicinska sestra, jednostavnim pozivom njenog broja možete dopuniti vaš health. Svi oni imaju aktivnosti koje vole, ali i one koje mogu negativno da utiču na vaše odnose. Poslednja stvar koju bih naveo jeste uloga mobilnog telefona u slučaju igranja u multiplayer modu: tokom partije možete ga koristiti da nazovete vaše prijatelje da se pridruže igri, a možete i da uslikate zanimljiv momenat i sliku pošaljete prijateljima. Što se tiče same mehanike igre, ona je takođe ostala verna onome što smo već imali prilike da vidimo u trećem delu, ali je preživela modernizaciju shodno mogućnostima novih platformi. Borbe sa vatrenim oružjem su donekle olakšane pomoću auto-aim opcije, ali su realizovane na pomalo čudan način: ako stisnete LT do kraja sa oružjem u ruci, aktivirali ste auto-aim, ali ako isto dugme stisnete samo dopola onda možete da pucate u free-aim modu. Kombinujte to sa jednom od brojnih akcionih scena i shvatićete da ćete retko kad misliti na žongliranje između auto-aim i free-aim modova. Prisutan je i cover sistem sličan onome u Gears of War-u, pa se tako Niko može sakriti iza skoro bilo čega - automobili, stubovi, burad i kutije su uvek korisni kada se nađete u sukobu sa brojnim neprijateljima. Za sam kraj bih se osvrnuo na ponašanje vozila u igri. Rockstar je već u prvim najavama naglašavao kako planira da fizika vozila bude blizu realnosti. To je zaista slučaj; ovaj put ste prisiljeni da mnogo više obratite pažnju kad i kako koristite gas i kočnicu, jer vam u suprotnom ne gine zabijanje u zid ili obližnju banderu. Ne sumnjam da će nekima ovo pomalo i zasmetati, pogotovo ako su navikli na skoro pa arkadne vožnje iz prethodnih nastavaka. Ako ste među ovakvim pojedincima, spremite se na određenu količinu proklizavanja i neplaniranih promena vozila dok se ne naviknete na novu fiziku. Seciranje ovog naslova bih mogao da nastavim maltene dokle god hoću. Grand Theft Auto IV je izuzetno sadržajan i vidi se da su Rockstar-ovci uložili maksimalni trud da bi ovaj, četvrti po redu nastavak bio sve ono što bismo želeli da bude, pa i više od toga. Uostalom, sudeći samo po količini prodatih primeraka može se jednoglasno zaključiti da se radi o jednom od najkvalitetnijih naslova za Xbox 360, i sa svakim pravom tvrdim da nikako ne biste smeli da ga preskočite. Sve navedene mane su traženje dlake u jajetu i apsolutno padaju u drugi plan u odnosu na prednosti igre. O njoj će se još dugo pričati, to je sigurno.