Došao je i ovaj dan. Vreme je za Halo 4. Nakon što je 343 Industries preuzeo razvoj igre, glavno pitanje koje se postavljalo je u kojoj će meri održati ili promeniti formulu serijala koju je Bungie usavršavao celu deceniju.

Do izlaska igre ima još jedan dan i tenzije rastu. Master Chief, supervojnik zapakovan u metalnu kantu sastavljenu od približno 2000 poligona, čvrst, snažan i bez ikakve mogućnosti da ispod kacige prikaže emocije, vraća se u akciju, kao i njegova gola AI pratilja Cortana ponegde prekrivena tamnijim slojem tekstura kako bi prošla PEGI 16 rejting. Ljubitelji serijala grickaju nokte, Xbox fanboy grupe pojačanim kapacitetom štancuju laži, Microsoft gura novac u reklame i određene džepove, očekuju se visoke ocene, ovacije i proslava, a neki lagano prinose šaku ka licu i pokrivaju ga dok sa razočaranjem spuštaju glavu i ispuštaju uzdah težine sveta.

Halo je jedna od retkih ekskluziva za Xbox 360 i normalno je da Microsoft daje sve od sebe da dobro izreklamira igru i svima usadi u glavu da je Halo bitan, dobar i potreban. U dizanju svesti o postojanju igre su svakako uspeli jer ovaj opis i postoji samo zato što je ovo “Halo”, zato što se ovaj opis “podrazumeva” kao nešto što treba da postoji.

Master Chief i Cortana se bude u blizini Forerunner planete, na napuštenom svemirskom brodu. Ona postaje previše svesna što znači da će ubrzo od silnog razmišljanja da “umre”. Master Chief u trenutku odsustva pameti dolazi na ideju da potraži nekakvo rešenje za svoj voljeni AI. U međuvremenu dolazi i do većih problema, nailaze na Forerunnera, preciznije na Didacta koji će uz pomoć Covenanta i Prometheana pokušati da porobi čovečanstvo ili šta god već ima na umu kao tipičan negativac. U kampanji od nekoliko sati Master Chief i Cortana će naravno pokušati da ga zaustave. U suštini treba da vam bude jasno sledeće: Librarian, Didact, Composer, Reclaimer, Ancilla i repopulacija. Librarian pomoću Ancille saopštava Reclaimeru da Didact traži Composer kako bi zaustavio Reclaimera. Dakle Didact mora biti sprečen i to je ono što se od igrača očekuje da učini, a od čega igrač očekuje da vredi ocenu 12 od 10 i da se završi srećnom ili tragičnom ljubavlju Chiefa i Cortane.

Gameplay je linearna pucačina na kakvu smo navikli u domenu AAA naslova, mehanika je ista kao što je bila i pre pa ako ste voleli ranije delove, ovaj vas sigurno neće razočarati, pogotovo ako vas je uhvatila i priča.

Pošto ne spadam u ljubitelje serijala, prvi utisak je bio katastrofa. Odmah na početku sam znao da će Cortana biti problem, ali mi je nešto drugo odvuklo pažnju – pojavile su se one male kornjače što mašu na sve strane uz svoju stariju braću. Dobio sam relativno ozbiljnog protagonistu čiju nepomičnu kacigu kamera strašno voli da snima, AI koji ima najgore dijaloge ove godine i iste protivnike kao i pre deset godina.

Taman kada sam počeo da psujem Cortanu koliko je vickasta u potpuno pogrešnim situacijama i Chiefa koliki je kreten što podnosi ovakvu torturu razvojnog tima, dogodilo se nešto novo. O da, dosta je bilo covenant kornjača, pojavljuju se promethean protivnici. Iako i njih ima svega tri ili četiri tipa kao i novih oružja, ipak je dobro došlo kao motivacija za dalje igranje. Problem kampanje je što sa možda jednim ili dva izuzetka uvek mora da se stisne ili uništi tri komada nečega, nije bitno čega, samo nek je tri. Nakon teleporta u novu zonu treba naći tri energetske kugle i uništiti ih. Drugi teleport krije novu lokaciju sa tri dugmeta koje treba stisnuti, a treći opet neku varijaciju. To je već tri stvari puta tri. Pred vama je spora transportna ploča, a cilj je dugme na drugom kraju prostorije. Naravno da nije tako prosto jer će platforma stati dva puta na putu do dugmeta i moraćete se boriti još dva puta do dugmadi kako biste ponovo pokrenuli platformu i konačno stisnuli prvo tj. treće dugme.

Za četiri i po sata sam prešao kampanju. Bila je kratka, sa pričom koja bi stala u jednu epizodu neke serije i gameplayom koji je postao dosadan i prepun ponavljanja čak i za to kratko vreme. Sve pohvale idu na tehnički kvalitet, očigledno je kao i do sada bilo para i znanja da se sve uradi tačno onako kako je i zamišljeno - pucanje, priča, mnoštvo opcija i lepa grafika, ali igra ima toliko supstance koliko i Counter Strike, Quake ili Unreal Tournament. Sve što je utrošeno da bi se osigurao suvi kvalitet Halo-a moglo je da ode na igru koja će pokušati nešto više od pukog napucavanja, jer ako neko ima resurse da timovima obezbedi sve onda su to Microsoft, Nintendo i Sony. Halo 4 u suštini nema neku posebnu grešku, to je što je uvek i bio.

Glavni multiplayer je Spartan Ops koji je još jedna priča i izvodi se u epizodnom stilu. Nakon što napravite svog multiplayer spartanca možete sami ili sa još tri igrača početi ovaj mod. Uz tanak sloj priče dobijaju se zadaci koje treba izvršiti, naravno uz horde protivnika. Osim toga tu je klasičan multiplayer, napredovanje spartanca po rangovima i unapređenja, kao i Forge (editor mapa).

Naravno, Halo 4 treba da se uvrsti među ostale igre, jer reći da je bolji nego pre i nije neki podvig. Gde je mesto pucačini sa talasima protivnika uz jadne izgovore da se sa jednog kraja lokacije stigne na drugi kraj? Pri dnu liste kao celokupno ostvarenje.