Prvi dodatak, drugi deo ili kako god vam odgovara da ga nazovete - pulsirajuća masa koja polako sve ispred sebe ostavlja u senci jeste Heart of the Swarm, Zerg dodatak za StarCraft II koji ne pravi kompromise...osim nekoliko izuzetaka. Wings of Liberty je već star skoro tri godine, tako da je pravo vreme za ponovno zaranjanje u ovaj univerzum.

Nomenklaturu na stranu, Heart of the Swarm jeste dodatak, koji na postojeću sivo-plavu osnovu od čelika i betona nadograđuje sledeći sprat sačinjen od biološkog materijala, a kao vezivno tkivo koristi zelenu sluz. Hive Cluster je postavljen, i vreme je da Swarm, sa Kerrigan, odnosno Queen of Blades na čelu preuzme kormilo u sledećem poglavlju večitog konflikta. Radnja se direktno nadovezuje na Wings of Liberty - Kerrigan je uz pomoć Protoss artefakta vraćena u svoj ljudski oblik i sada se nalazi u laboratoriji gde pokušavaju da je iskoriste kao glavno oružje protiv Zerg-ova. Transformacija ne traje dugo, i ona brzo postaje svesna činjenice da za nju nema povratka, pa se ubrzo vraća na svoje mesto ispred Swarm-a kao Queen of Blades. Rekli bismo da nećemo previše da otkrivamo detalje radnje, ali bi to bilo kao kad bismo rekli da nećemo previše da pravimo rupe u situ - ionako je tanko i providno. Ubedljivo najveći kamen spoticanja igre jeste način na koji pristupa radnji, a pre svega odnosu između Kerrigan i Raynor-a, glavnog lika Terran kampanje. Da li su autori radnje previše gledali španske serije, ili odjednom postali fanovi Stephanie Meyer i njenog Twilight serijala, nismo sigurni, ali pokušaj da Kerrigan prikažu kao mešavinu okrutne kraljice horde krvoločnih monstruma i mlade devojke u ljubavnom zanosu baš i nije uspeo. U jednom momentu ona izgovara najgore pretnje na račun Arcturus-a Mengsk-a i cele Dominion Armije, da bi u sledećem praktično trčala u Raynor-ov zagrljaj...davno posle transformacije u savršenstvo Zerg evolucije. U ovakvim trenucima se možemo samo prisetiti činjenice da je prvi StarCraft praktično celokupnu radnju ispričao kroz dijaloge između misija, uz pomoć pokretnih lica i odlične glasovne glume, dok su animacije bile tu samo da kompletiraju atmosferu i skoro uopšte nisu doprinosile radnji. Majstori svog zanata kakvi jesu, Blizzard ne može da odoli profesionalno izrađenim animacijama, kojih i ovde ima i više nego dovoljno, a i dalje predstavljaju sam vrh - po tehničkom pitanju, barem. Dijalozi između likova se u nekim momentima (opet, najviše između Kerrigan i Raynor-a) graniče sa blesavim, tako da ako StarCraft univerzum shvatate ozbiljno, onda se nećete najbolje provesti. Sa druge strane, likovi kao što je Abathur, kojeg ćete posećivati između misija, može da prođe i kao dalji rođak Mordin-a Solus-a iz Mass Effect serijala, i iako je amalgamacija svih mogućih oblika Zerg jedinica, ostavlja definitivno najbolji utisak zbog unikatne ličnosti.

Iako jeste bitna, radnja nije ono što nas ovde prvenstveno interesuje. StarCraft od početka svoje karijere važi za jednu od najboljih strategija, a i ovaj put je isti slučaj. Wings of Liberty je pomalo igrao na sigurnu kartu i dobar deo misija je sledio standardnu formulu gomilanja ogromnog broja jedinica, čime je potreba za bilo kakvom taktikom praktično nestajala. Ovaj put su strukture misija drugačije. Dok je Raynor manje-više pomoćna jedinica koju smo koristili u hitnim slučajevima, Kerrigan će uvek biti u prvim redovima, bilo da se radi o odbrani ili napadu. Štaviše, često će sama po sebi biti dovoljna da nanese ozbiljnu štetu, pogotovo ako je koristite taktički. U ovakvim momentima ćete možda postati svesni da sa jednom jedinicom uspešno razarate desetine Terran jedinica zajedno sa većim delom baze bez većeg napora - težina igre je 'prilagođenija', što znači da ćete na srednjem nivou težine gaziti sve ispred sebe bez previše napora. Ako se iole smatrate za nekoga sa iskustvom u žanru, slobodno se opredelite za veću težinu.

Zerg je rasa koja stalno evoluira, i taj sistem je ovde u prvom planu: svaka jedinica može evoluirati u jednom od dva pravca, a umesto da to uradite stiskanjem jednog od dva dugmeta, odigraćete posebnu misiju tokom koje ćete moći da isprobate obe varijante i izaberete onu koja najviše odgovara vašem stilu igranja. Kerrigan takođe tokom misija dobija nivoe i može da bira moći koje će joj biti na raspolaganju, s tim što se one uvek mogu promeniti za razliku od drugih jedinica. Svaki od ovih aspekta čini sinergiju koja igru vuče u istom pravcu, koji je osetno dinamičniji i raznovrsniji nego ranije. Skoro nijedna misija nije klasična gradnja baze i sravnjavanje svega što je obeleženo drugom bojom - u jednoj ćete uništiti Protoss svemirski brod iznutra sa jednom jedinom larvom, u drugoj ćete naizmenično graditi bazu sa Kerrigan i napadati protivnike sa šačicom specijalnih jedinica, u trećoj manevrisati na planeti koja je preplavljena morem lave... Ovakve stvari čine kampanju interesantnom i savršen primer su za to da osnovni koncept može da se iskoristi na razne načine. Repetitivnost ovde maltene ni ne postoji, što uzimajući u obzir da je reč o žanru koji je poznat po tome da se većinom igra na jedan te isti način, to nije uopšte mala stvar.

Ostale novine su manje-više ono što se moglo očekivati od novog StarCraft-a. Svaka rasa ima nekoliko novih jedinica, naravno sa akcentom na Zerg, čiji arsenal je sad raznovrsniji nego ikad. Mnogima je Protoss prvi izbor po pitanju najpristupačnije rase, ali je Zerg postao izuzetno fleksibilan. Bilo da se radi o klasičnom napadu na kopnu ili zemlji, odbrani ili gerila taktici, sa novim jedinicama se možete snaći u svakoj prilici, često sa brojnim raspoloživim opcijama. Multiplayer-u je dodata opcija preuzimanja kontrole nad snimcima partija, što je savršeno za uvežbavanje raznih taktika u konkretnim situacijama, a tu su i nerangirani mečevi koji ne utiču na poziciju na ladder-u. Naravno, rano je još reći kako će sve ovo da utiče na izuzetno aktivnu zajednicu, ali je po svemu sudeći sistem koji je već bio odličan, unapređen i poboljšan bez pravljenja kompromisa u smislu izbacivanja opcija.

StarCraft II: Heart of the Swarm je jedna od onih igara za koje se ne može doneti konačan sud. Odluku o tome da li ćete ga igrati verovatno ste već odavno doneli, pogotovo ako ste već vlasnik Wings of Liberty-a. Možemo samo reći da su se oni koji su mislili da je StarCraft zanemaren i da će nastavak biti u najboljem slučaju mlak grdno prevarili. StarCraft je posle svih ovih godina i dalje jedan od najjačih igrača i ni u kojem smislu nije brže-bolje sastavljen zarad popularnosti. Odluka da se igra podeli na tri dela isprva možda jeste delovala loše, ali sad vidimo i razlog za to. Osim radnje koja malo štrči i težine koja je osetno smanjena, Heart of the Swarm je verovatno najbolja strategija koju ćete igrati u poslednje vreme, a verovatno i u doglednoj budućnosti. Barem dok Legacy of the Void ne izađe za još nekoliko godina.