Istorija o srpskim vampirima zadržava se uglavnom na Savi Savanoviću i Petru Blagojeviću, a voljom jednog Irca, slavu preuzima komšija, knez Cepeš. Sve dok se nije urušila vodenica u Zarožju.
Reporter Dejvid Ono iz SAD krenuo je u potragu za vampirima i stigao u Srbiju. Kako kaže u svom dokumentarcu “Vampires are real: David Ono journeys to Serbia to find real story”, Rumunija ubire slavu na vampirima, a u stvari je prvi zvanični vampir sahranjen u Kisiljevu.
Dok je kod većine naroda ukorenjeno mišljenje da je Sava Savanović prvi srpski vampir, o Petru Blagojeviću kao prvom srpskom vampiru postoji više dokaza.
Ovo je priča o dva najpoznatija srpska vampira.
Austrijska štampa prenela je 1725. godine izveštaj u kome se sasvim ozbiljno govori o postojanju vampira u Srbiji.
- Ej, Savo Savanoviću, devedeset godina vampiruješ, i ne osta bez večere kao večeras – tom rečenicom, iz pripovetke „Posle devedeset godina”, okončao je u gluvo doba noći karijeru najpoznatiji srpski vampir.
Pošto se odao imenom, meštani Zarožja su pronašli Savanovićev grob i smirili ga – glogovim kocem. Literarna i docnija TV slava (Leptirica, RTS, 1973) učinili su, ipak, da Sava Savanović postane poznat kao „prvi srpski vampir” – od Glišićeve novele pa sve do onomad kada se, urušila vodenica u kojoj je nekada „ordinirao”.
Mediji, i domaći i strani, pohrlili su u Zarožje pošto su meštani vešto proturili vest da Sava Savanović traži novo stanište.
Milovan Glišić je Savanovića sveo samo na leptira koji plaši decu, ali turističke ambicije dovitljivih seljana Zarožja učinile su svoje. Stvar sa vampirima u Srbiji, međutim, nekada nije baš bila za šalu.
- Selo Kisiljevo kod Požarevca, kao i većina srpskih sela, vremenom je prilično opustelo, mnogo je zatvorenih kuća koje deluju avetinjski: nigde ni prozora ni vrata, krovovi propali, počupane čak i električne instalacije –zabeležio je Glas javnosti.
Broj stanovnika se u poslednjih desetak godina takođe se drastično smanjio, a oni koji su ostali, sećaju se priča svojih predaka o prvom srpskom vampiru Petru Blagojeviću, koji je harao ovim mestom početkom 18. veka, ali mu je medijsku slavu preoteo Sava Savanović iz Zarožja.
Pretraga pak pokazuje da je u austrijskim izvorima Petar Blagojević zabeležen kao seljak iz Srbije, za kojeg se vezuje legenda da je posle smrti postao vampir.
Navodi se da je živeo je u 18. veku u selu Kisiljevo, u severnijem delu centralne Srbije, koja je tada bila deo austrijskog carstva (od 1718. do 1739).
Nakon smrti Petra Blagojevića, ljudi u ovom kraju počeli su posle kratke i misteriozne bolesti da umiru. Nastala je sumnja da se Petar povampirio.
Na samrtnoj postelji mnogi su tvrdili da im se umrli Blagojević u noći ukazivao i da ih je davio. Izveštaj austrijskog službenika Frombalda, objavljen je u bečkim novinama “Wienerisches Diarium”.
Njegova supruga je pobegla neposredno posle tih čudnih zbivanja, rekavši da joj je u snu došao mrtav muž tražeći svoje opanke. Najzad, dva meseca po ukopu, u junu 1725. godine, otvoren je Blagojevićev grob, telo mu navodno nije trulilo, a na usnama je imao svežu krv.
Meštani su proboli kolac kroz njegovo telo i spalili ga. Odgovorni službenik austrijske uprave bio je protiv toga, ali je pristao zbog velikog straha koji je vladao među stanovništvom.
Izveštaj Frombalda, carskog načelnika Gradištanske oblasti, objavljen je potom u bečkom časopisu Wienerisches Diarium i spada u prva pominjanja vampirizma u Evropi i svetu.
Prema rečima zvonara crkve u Kisiljevi Borislava Dragojevića, posle Perine smrti austrijska vojna uprava poslala je komisiju da ispita da li vampiri u Srbiji postoje i da li se razvila epidemija vampira.
- Otvarali su grobove ljudi za koje se pričalo da su se povampirili. Austrijski komesari su naredili spaljivanje svih leševa koji su delovali živo, a od tada u selu postoji kletva: “Dabogda te Pera posetio” – rekao je Dragojević novinarima.
Pored Blagojevića, austrijski izvori, iz tog vremena – baš nekako oko 1825, pominju i još jednog Srbina neobičnog imena Arnold Paol . Biće, ipak, da je kod austrijskih činovnika tog vremena važilo pravilo: piši nemački da te ceo svet razume, pa je Pavle, po nadimku „Arnaut” postao Paole.
Pavle, hajduk i vojnik najamnik, kazuju bečki izvori, imao je bliski susret sa vampirom u Grčkoj, odakle je i doneo zarazu.
On je, navodno, ubio vampira ali se posle toga osećao loše i ubrzo je umro u selu pokraj Svilajnca, posle čega su krenuli napadi vampira u tom kraju. Pavle je doživeo Petrovu sudbinu – telo mu ekshumirano (od strane vlasti) i probodeno glogovim kocem, a carski činovnici su sve to pedantno zabeležili i prosledili u, kako se tada govorilo, Vienu.
Oba slučaja opisana su u austrijskim medijima i postali su deo „vampirske manije” i u Engleskoj, Francuskoj i Nemačkoj.
Ono se uputio i posetio grob na kojem piše da tu počiva Petar Blagojević, a u blizini se nalazi još nekoliko nadgrobnih spomenika na kojima nema obeležja.
Još 1725. godine napisano je da će Petar Blagojević ustati iz groba i da će loviti meštane.
IZVOR |
PODELI
Sve znam sveee, cak i tog Pavla 
