MIA, "PRETUČENA" DEVOJKA ČIJI JE SPOT VIDELO 3,5 MILIONA LJUDI: Komšije me i dalje čudno gledaju! (VIDEO)

Mia Hujić (27), devojka koja je proslavila spot "Jedna fotografija dnevno u najgoroj godini života", živi u Italiji i samohrana je majka. Fotografije koje su "zapalile" svet sama je snimila

Mia Hujić (27), devojka koja je svoje lice bez dvoumljenja dala za kampanju borbe protiv porodičnog nasilja “Jedna fotografija dnevno u najgoroj godini života”, nije ni sanjala da će video snimljen za ove potrebe, svega sedam dana nakon emitovanja na Jutjubu, imati tri i po miliona pregleda!

Da priča bude još bolja, klip koji je, prema nekim izvorima, dospeo čak u indijske medije i na argentinske vesti, snimljen je za svega desetak dana. Iako iza virala stoje jake organizacije i agencije (“Fond B92″, agencija “Sači i Sači”, “Dajrekt media PR” i „ajpajero“ ), fotografije za spot je zapravo amaterskom kamerom snimila ova 27-godišnja devojka, i to uz pomoć svoje prijateljice, šminkerke Dragane Injac.

Na prvi pogled, Mia ostavlja utisak skromne i društveno angažovane devojke. To potvrđuje i prvim odgovorima u redakciji Telegrafa, upozoravajući nas da nikako ne želi da se izgubi smisao kampanje, po cenu razgovora o njenom privatnom životu.

- Zgranula sam se kada sam pročitala neke stvari o sebi u medijima. Pritom, uopšte nije bio cilj da se priča i piše o meni – počinje priču za Telegraf Mia.

To onda znači da, ipak, niste glumili u italijanskim filmovima i serijama?

- Dobro, nije baš sve rečeno o meni dezinformacija. O nekim projektima jednostavno ne smem da pričam, jer se dok razgovaramo montiraju. Mislim da sam bila više nego jasna (smeh).

A šta je s onim informacijama da ste se u Italiji bavili modelingom i radili kao hostesa?

- Nikada se nisam bavila modelingom. U Italiju sam otišla s porodicom kada mi je bilo osam godina. Danas u Italiji radim kao agent prodaje u šou-rumu za kompaniju “Džil Sander”.

Vidim da niste raspoloženi za lične priče, pa ćemo preći na video… Kakve su bile vaše reakcije na prva prepoznavanja na ulici posle emitovanja videa?

- Prvih desetak dana nisam ni izlazila iz kuće, jer je kampanja bila takva da ništa o videu nije smelo da se zna. Kad sam konačno izašla, dešavalo se da me komšije čudno zagledaju, verovatno misleći u sebi da sam zaista žrtva porodičnog nasilja. Na polaganju ispita mi se desilo da su kolege oko mene pričale o spotu i nepoznatoj zlostavljanoj devojci, koja je izašla na portalu Telegraf, uopšte ne povezujući priču sa mnom.

Pretpostavljam da ste pre angažmana prošli neku audiciju?

- Sve je počelo tako što me je pozvala prijateljica, šminkerka Dragana Injac, da snimim spot s agencijom “Sači & Sači”. Razume se, nije bilo nikakve audicije, s obzirom na to da je cela priča trebalo da bude držana u strogoj tajnosti.

Koliko je trajalo snimanje? Pretpostavljam da je najnaporniji bio sam proces šminkanja.

- Sam proces šminkanja trajao je više od tri nedelje, a spot je sniman na nekoliko lokacija, čak i u mom stanu. Sama sam sebe fotografisala amaterskom kamerom, a u timu smo sve vreme bile samo šminkerka Dragana i ja. Za montažu videa i finiširanje samog projekta bila je zadužena firma “Sači & Sači”.

Deluje neverovatno da se nikada niste bavili manekenstvom?

- Zaista me nikada nije interesovala ta vrsta angažmana. Uvek sam više volela glumu. Pre svega zato što u glumi mogu da se kreativno izrazim i transformišem, a kao manekenka nemam nikakvu slobodu, niti mogu da ispoljim svoju ličnost, temperament i karakter. S druge strane, ni u ludilu ne bih sebe mogla da izgladnjujem, mrzim anoreksiju! To me automatski izbacuje iz igre za manekenku (smeh). Radeći u šou-rumu nagledala sam se manekenki i sve do jedne su zastrašujuće mršave. Svaka im čast, ali ja to ne bih mogla.

Koja od svetskih manekenki vas je oduševila svojim karakterom?

- Videla sam mnoge, uključujući i Naomi Kembel, međutim, moram da priznam da su kao ličnosti za mene definitivno neprikosnovene Džil Sander i njena asistentkinja.

Kako reagujete na komentare da su zlostavljane žene “krive” za ono što im se dešava i kako bi, po vašem mišljenju, trebalo žene da se bore protiv nasilja?

- Osim ličnih poruka, koje su se ticale mog izgleda, koji smatram manje bitnim, bilo je i komentara koje nisam mogla da razumem kao što su: “Sama je kriva”, “Što mu nije vratila”, “Što nije otišla”… Nisam bila svesna koliko neki ljudi nisu spremni da zaista pomognu i koliko su imuni na loša dešavanja oko njih. Ne mislim da žrtve nasiljem treba da odgovore na nasilje. Smatram da svi imamo pravo na život dostojan čoveka i nudeći ovu alternativu pozivamo sve žrtve porodičnog nasilja, da to nasilje prvo prijave, a potom i da se jave u sigurne kuće, koje će im pružiti alternativnu pomoć.

U kom pravcu je išla debata među onima koji su ostavljali komentare?

- Pre svega, da li je ono što je prikazano preterano ili ne, zatim kome se i kako u njihovoj okolini dešavaju ovakve stvari… Mnogi su nudili pomoć. Najsimpatičniji komentar mi je svakako bio onaj izvesnog ažurnog momka iz Banata, koji mi je ponudio da mu kažem gde se trenutno nalazim, da dođe po mene i spasi me.

Koliko za vašu karijeru znači to što je video „Jedna fotografija dnevno u najgoroj godini života“ dospeo u uticajne svetske magazine (“The Huffington Post”, “L’ Express”, “Republica”)?

- Za sada me niko od njih nije kontaktirao, no to i nije bio cilj ove kampanje. Ovo nikako nije trebalo da bude moja lična promocija, već borba protiv nasilja.

Na čemu trenutno radite i kakvi su vam dalji profesionalni planovi?

- Samohrana sam majka dečaka od šest godina, tako da on trenutno okupira sve moje slobodno vreme.

Da li je bio s vama na snimanju?

- Naravno. Sve sam mu objasnila na vreme da se ne bi uplašio kada me vidi s svom onom šminkom na licu. Današnja deca znaju mnogo više nego što mislite. Doduše, i ranije je imao prilike da vidi filmske maske, tako da mu ovo nimalo nije izgledalo čudno.

Mislite li da vaš fizički izgled ima veze s velikom gledanošću spota i s time što ljudi do poslednjeg trenutka nisu bili sigurni da li ste vi zaista žrtva porodičnog nasilja?

- Mnogi moji prijatelji su prokomentarisali: “Eh, ne bi ovaj spot bio ovako gledan da ti nisi tako lepa”. Iskreno, na ovo pitanje nemam odgovor. Ne želim da verujem u to, iako je, nažalost, verovatno izgled u današnje vreme jedan od glavnih faktora privlačenja pažnje. Pritom, ne verujem da bi bilo koja zlostavljana žena imala snage da napravi ovakav spot. Dakle, da snima svoj život na način na koji smo mi snimili ovu kampanju. Ovo je i jedan od mojih velikih motiva da ovo uradim – da dam lice svim tim ženama koje nemaju snage ili trenutnih mogućnosti da traže pomoć. Cela ova kampanja nastala je iz želje da se ohrabre i žrtve nasilja i njihovi prijatelji, komšije, rođaci da prijave i prekinu nasilje, pozivom na SOS broj ili odlaskom u Sigurnu kuću.

IZVOR

Magazin