Novu sezonu igara je između ostalog započeo treći Dead Space. Ono što je počelo kao prvenstveno horor naslov je pošlo osetno drugačijim putem sa prvim nastavkom. Da li je taj trend nastavljen i u trećem delu? Naravno da jeste.

Možemo kriviti bilo koga: izdavača, autore, publiku ili neku četvrtu stranu. Nije niko od navedenih kriv pojedinačno, već su za promenu tona krivi svi redom. Izdavač zbog vršenja pritiska, autori zbog pristajanja na pritisak a publika, pa, zato što postoji. Uostalom, treba samo uporediti prodaju prvog i drugog dela i biće i više nego dovoljno da vidimo zašto se ovakve stvari dešavaju. Da li će vama ovo uticati na ukupan utisak o igri, zavisi od vas, ali ako ste svarili drugi deo, onda ste najverovatnije na dobrom putu.

Očigledne stvari na stranu, Dead Space je jedan od većih serijala u poslednje vreme, i shodno tome su i očekivanja prilično visoka. Osim toga je i prvobitno zamišljen kao trilogija, tako je Dead Space 3 ujedno i kulminacija sage koja je počela od običnog svemirskog inženjera i njegovog ručnog alata, a završila kao zamršen splet zavere, verskog fanatizma i vanzemaljske tehnologije. Isaac Clarke je dešavanja iz drugog dela, očekivano, prilično loše podneo, i iako je prošlo više meseci od događaja na Sprawl-u i otkrivanja velikog dela istine o Markerima, jedino na šta je sposoban je da okrene leđa svojim sposobnostima. Ellie više nije uz njega, a pošto je naprasno gurnut u središte konačne borbe protiv fanatika Unitologije, ipak će pokušati da izvuče iz sebe i poslednji gram snage i uradi ono što treba - tačnije, ono što trenutni glas autoriteta zapoveda kroz veći deo igre, i spase Ellie, a usput i čovečanstvo od novoaktiviranog Markera.

Prvo što ćete uraditi u igri je možda i najveća prepreka - da biste izvukli živu glavu, moraćete da se probijete kroz uske hodnike i ulice u standardnom cover shooter stilu, što uopšte ne priliči igri. Srećom, ovo obuhvata samo uvodni deo, i odmah posle toga ćete dobiti zaštitno odelo, oružje i, naravno, brojne zapuštene svemirske stanice prepune Necromorph-ima. Prva očigledna novina jeste nešto otvoreniji svet nego u ranijim igrama. Do sada ste ispred sebe uvek imali tačno jedan zadatak, a Dead Space 3 uvodi sporedne misije koje možete apsolutno preskočiti, ali ćete time izostaviti delove olupina brodova i svemirskih stanica i preko potrebnu opremu, i eventualno manje detalje vezane za radnju u vidu tekstualnih i glasovnih logova. Sporedne misije možete uraditi bilo kada - dovoljno je da ih izaberete u quest log-u i pratite lokator. Kretanje je takođe većinom slobodno, tako da se uvek možete vratiti u prethodno istražene delove ako ste nešto propustili.

Druga polovina igre je smeštena na Tau Volantis, ledenu planetu koja je ujedno i izvorna planeta Markera, a samim tim i Necromorph-a. Stepen slobode je ovde nešto manji, jer se sastoji iz jednog dela tako da je progresija svedena na linearnu sa mestimičnim odstupanjima zbog sporednih misija. Moramo priznati, novo okruženje igri daje prilično drugačiji šmek. I dalje se većinom istražuju unutrašnjosti laboratorija, ali je akcenat smešten na surove temperature i prevazilaženje ledenih prepreka dok Necromorph-i vrebaju iza svakog ćoška. Beznadežnost i osećaj da je svaki član ekipe pri kraju sa snagom su ovde najjači do sada, i praktično se iz svake scene vidi da Isaac i ostali sve teže preživljavaju svaki sledeći okršaj. Kontrastno, po odnosu akcije i horora Dead Space 3 naginje najviše na stranu akcije. Da li je ovo uspešan balans ili pojednostavljenje zarad približavanja drugoj vrsti publike, zavisi od vas. Činjenica ostaje da je Dead Space i dalje igra u kojoj je suština u masakriranju vanzemaljskih karakondžula na sve kreativnije načine, samo možda u malo drugačijem obliku.

Raznovrsnost oružja je takođe promenjena, u pravcu koji će fanove dodatno podeliti. Do sada je oružje, oprema i municija mogla da se kupuje za kredite i nadograđuje uz pomoć Power Node-ova. To, naravno, nije bilo dovoljno za vrhunac kakav Dead Space 3 treba da bude. Municija je sada univerzalna, a oružje je više od skica koje treba da se zamene za pravu stvar uz određenu cenu. Krediti su zamenjeni sirovinama, koje se koriste za pravljenje svega - municije, medkit-a i oružja. Drugim rečima, Dead Space od sad ima crafting sistem. Za oružje postoje brojni planovi, ali možete i sastavljati svoje deo po deo i time doći do svakakvih kombinacija - sačmara koja za alternativnu paljbu ima stasis, automatska puška sa melee dodatkom ili štagod vam padne na pamet. Cena ovoga je raznovrnost nadogradnji, jer se svaki komad oružja može tek neznatno poboljšati, za razliku od prethodnih delova gde je veća količina uloženih Power Node-a značila daleko bolje statistike oružja. Tu naravno moramo spomenuti i bolnu tačku - DLC. Među novinama koje treći deo donosi su i mikrotransakcije, što praktično znači da ako vam ponestane bilo čega, ne morate da se trudite da uštedite na sirovinama već vam je sve nadohvat ruke, pod uslovom da ste spremni da odvojite neznatni novčani iznos. Igra u startu dolazi i sa manjim DLC paketima, čija ukupna vrednost dostiže, pa čak i premašuje vrednost same igre. Smisleno? Nekima sigurno jeste, ali su verovatno u manjini. Nažalost, to je još jedna od onih stvari koje su neizbežne, pogotovo ako je reč o kompaniji kao što je EA.

Ne ostaje nam ništa drugo nego da podvučemo već spomenuto: možete da budete najveći fan serijala ikada, i opet morate da se složite sa činjenicom da Dead Space više nije horor serijal, a verovatno će to još manje biti u slučaju da dobije nove delove. Namerno blokiranje izlaza dok ne poubijate svih 15 neprijatelja? Necromorph-i koji se na misteriozne načine pojavljuju na mestima koje ste upravo prošli? To su sve stvari koje su deo novog Dead Space doživljaja, i većini će biti prelomna tačka da li ćete igru igrati ili ne, jer je osim toga većinom neizmenjena. Serijali su pravljeni za već postojeće fanove, pa je tako i Dead Space 3 pravljen za one koji su igrali prve dve igre bez previše mrštenja. Klaustrofobični hodnici i jeziva atmosfera su možda zamenjeni dinamičnijim tempom i ljubavnim trouglom između glavnih likova, ali ništa drugačije se nije moglo ni očekivati posle drugog dela. Nekima se sigurno neće svideti, a mnogima verovatno hoće. Na kraju krajeva, to i jeste bio cilj.